Матеј 8 – NSP & HHH

New Serbian Translation

Матеј 8:1-34

Исус чини многа чуда

Исус лечи губавца

1Кад је Исус сишао са горе, крене за њим много народа. 2Уто му приступи неки губавац, паде пред њим и рече му: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“ 3Исус испружи руку и дотакну га, рекавши: „Да, хоћу, буди чист!“ Човек је истог тренутка био исцељен од губе. 4Исус му рече: „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику и принеси жртву коју је Мојсије прописао, да се пред њима потврди да си здрав.“

Вера римског капетана

5Кад је дошао у Кафарнаум, приступи му један римски капетан 6и замоли га: „Господе, мој слуга лежи у кући одузет и много се мучи.“ 7Исус му рече: „Доћи ћу и излечићу га.“ 8Капетан му одговори: „Господе, ја нисам достојан да дођеш под мој кров. Него ти само реци реч и оздравиће мој слуга. 9Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

10Кад је Исус чуо ово, задивио се и рекао онима који су га следили: „Заиста вам кажем да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру! 11А ја вам кажем да ће многи доћи с истока и запада и сести за сто са Аврахамом, Исаком и Јаковом у Царству небеском. 12А поданици Царства биће избачени у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.“

13Исус рече капетану: „Иди! Нека ти буде како си веровао.“ Тог истог часа је слуга оздравио.

Исус исцељује многе болеснике

14Исус је дошао у Петрову кућу. Тамо је затекао Петрову ташту како лежи у грозници. 15Исус је дотакао њену руку и грозница је престала. Онда је устала и почела да га послужује.

16А када се спустило вече, довели су Исусу многе који су били опседнути злим духовима. Духове је истерао речју, а болесне излечио, 17да би се испунило оно што је рекао пророк Исаија:

„Он је наше слабости узео,

и наше болести понео.“

Исус поучава о цени следбеништва

18Кад је Исус видео да се око њега окупило много света, заповедио је својим ученицима да се пређе на другу обалу језера. 19Тада му је приступио неки зналац Светог писма и рекао му: „Учитељу, следићу те куд год ти будеш пошао!“

20Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“

21Неки, опет, други ученик му рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“8,21 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. 22А Исус му одговори: „Крени ти за мном, а мртвима препусти да сахрањују своје мртве.“

Исус стишава буру

23Када се Исус укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 24Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А Исус је спавао. 25Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!“ 26А Исус им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?“ Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.

27Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?“

Опседнути Гадаринци

28Кад је Исус приспео на другу страну језера у гадарински крај, из гробница су изашла два човека опседнута злим духовима и пошла му у сусрет. Били су веома опасни, па се нико није усуђивао да прође оним путем. 29Они повикаше: „Шта хоћеш од нас, Сине Божији? Јеси ли дошао да нас мучиш пре одређеног времена?“

30Подаље одатле налазило се велико крдо свиња. 31Зли духови из двојице опседнутих замолише Исуса: „Ако нас већ изгониш, пошаљи нас у оно крдо свиња.“

32Исус им рече: „Одлазите!“ Зли духови су изашли и ушли у свиње. Крдо се истог часа сјурило низ обронак у море и подавило се у води. 33А свињари су се разбежали, па су дошли у град и све разгласили, као и оно што се догодило са опседнутима. 34Сав град је изашао и пошао у сусрет Исусу. Кад су га видели, замолили су га да оде из њиховог краја.

Habrit Hakhadasha/Haderekh

הבשורה על-פי מתי 8:1-34

1כשירד ישוע מהגבעה הלך אחריו קהל גדול. 2אדם חולה בצרעת בא לקראתו, נפל על ברכיו והתחנן: ”אדוני, אם רק תרצה, תוכל לרפא אותי.“

3ישוע נגע באיש ואמר: ”ודאי שאני רוצה. הירפא!“ ומיד נעלמה הצרעת.

4”אל תספר על כך לאיש“, אמר לו ישוע. ”לך מיד אל הכהן והראה לו שנרפאת. אל תשכח לקחת איתך קורבן טהרה, כפי שציווה משה על בני־ישראל, כדי שכולם יראו שנרפאת!“

5‏-6כשהגיע ישוע לכפר־נחום, בא אליו קצין רומאי והתחנן לפניו שירפא את משרתו הצעיר, השוכב משותק על מיטתו וסובל כאבים נוראיים.

7”כן“, השיב ישוע. ”אבוא לרפא אותו.“

8”אדוני“ אמר הקצין, ”אני לא ראוי שתבוא אל ביתי, וגם אין צורך בכך. רק צווה שמשרתי יירפא, והוא יירפא. 9כיצד אני יכול להיות בטוח בכך? הרי אני איש צבא ורגיל לקבל פקודות מהממונים עלי, ואף לתת פקודות לחיילים תחת פיקודי. אם אני אומר לחייל אחד: ’לך‘, הוא הולך. אם אני אומר לחייל אחר ’בוא‘, הוא בא. ואם אני אומר למשרתי: ’עשה עבודה זאת או אחרת‘, הוא עושה אותה.“

10דברי הקצין הפליאו את ישוע. הוא פנה אל הקהל ואמר: ”בכל ישראל לא ראיתי אמונה גדולה כזאת! 11אני אומר לכם שגויים רבים, כמו הקצין הזה, יבואו מכל העולם וישבו במלכות השמים יחד עם אברהם, יצחק ויעקב. 12ורבים – שלמענם הוכנה המלכות – יגורשו לחושך, למקום של בכי וייסורים.“

13לאחר מכן אמר ישוע לקצין הרומאי: ”לך עתה לביתך; הדבר שהאמנת בו נעשה!“ ובאותה שעה נרפא המשרת.

14כשבא ישוע לביתו של שמעון, ראה את חמותו של שמעון שוכבת במיטתה וקודחת מחום. 15ישוע נגע בידה, ומיד ירד החום. היא קמה ממיטתה והכינה להם אוכל.

16באותו ערב הובאו אל ישוע מספר אנשים אחוזי־שדים. במילה אחת מפיו של ישוע ברחו כל השדים, והחולים נרפאו. 17מעשה זה הגשים את נבואת ישעיהו:8‏.17 ח 17 ישעיהו נג 4 ”חלינו הוא נשא ומכאובינו סבלם.“

18כשראה ישוע את הקהל הרב שהתאסף סביבו, הורה לתלמידיו להתכונן לעבור לצד השני של הכינרת.

19באותו זמן ניגש אליו איש דת אחד ואמר: ”רבי, לכל מקום שתלך, אלך אחריך!“

20אולם ישוע ענה לו: ”השועלים מתגוררים במחילות האדמה, ולציפורים יש קנים. אולם לבן־האדם אין מקום להניח את ראשו.“

21תלמיד אחר אמר לישוע: ”אדוני, הרשה לי קודם לקבור את אבי ואחר כך אלך אחריך.“8‏.21 ח 21 כנראה מדובר על מנהג שהיו קוברים שנית את הגופה לאחר שהעצמות יבשו כשנה לאחר הקבורה הראשונית. אם כן, התלמיד מבקש תקופה של עד שנה.

22אולם ישוע ענה לו: ”לך אחרי עכשיו! והנח למתים (מבחינה רוחנית) לדאוג למתים שלהם.“

23לאחר מכן נכנסו ישוע ותלמידיו לסירה והחלו לשוט אל הצד השני של הכינרת. 24לפתע התחוללה סערה נוראה, והגלים הגבוהים הציפו את הסירה. ואילו ישוע ישן. 25התלמידים ניגשו אל ישוע והעירו אותו בבהלה: ”אדוננו, הצל אותנו! אנחנו טובעים!“

26אולם ישוע ענה: ”חסרי־אמונה שכמוכם! מדוע אתם פוחדים כל־כך?“ הוא קם ונזף ברוח, ופקד על הים להירגע. מיד פסקה הסערה; הרוח שקטה והים נרגע. 27התלמידים הנדהמים שאלו זה את זה: ”מיהו האיש הזה שאפילו הרוח והים נשמעים לו?“

28בהגיעם אל ארץ הגדריים, באו לקראתם שני אנשים אחוזי־שדים. השניים התגוררו בבית־הקברות והיו מסוכנים כל כך, עד שאיש לא העז לעבור באזור ההוא.

29השניים צעקו אל ישוע: ”מה אתה רוצה מאתנו, בן־האלוהים? אסור לך עדיין לייסר אותנו!“

30במרחק מה משם רעה עדר חזירים, 31והשדים ביקשו: ”אם אתה מגרש אותנו, שלח אותנו לפחות אל תוך החזירים האלה.“

32ישוע הסכים, וציווה עליהם: ”הסתלקו!“ השדים יצאו מהאנשים ונכנסו בחזירים, ואלה דהרו מיד במדרון ההר ישר אל תוך הים, וטבעו. 33הרועים ברחו אל העיר הקרובה וסיפרו על מה שקרה, 34וכל אנשי העיר יצאו מיד לראות את ישוע, וביקשו ממנו לעזוב את האזור ולא להטריד אותם.