Завера против Исуса
1Кад је Исус изрекао све ово, рекао је својим ученицима: 2„Знате да је за два дана Пасха, и тада ће Сина Човечијег предати да га разапну.“
3Тада се сабраше водећи свештеници и старешине народа у двору Првосвештеника по имену Кајафа. 4Договорили су се да ухвате Исуса на превару и да га убију. 5Али говорили су: „Само не за време празника, да се народ не би побунио.“
Помазање у Витанији
6А када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавца, 7пришла му је нека жена с посудом од алабастра, пуном скупоценог мирисног уља, и излила је на његову главу док је он обедовао. 8Када су то видели његови ученици, наљутише се и рекоше: „Чему ово расипање? 9Ово је могло да се прода за велики износ и да се да сиромасима.“
10Али Исус је разумео, па им је рекао: „Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 11Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек. 12Она је излила ово мирисно уље на моје тело ради мог погреба. 13Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала ова Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
14Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, 15и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. 16Отада је он тражио прилику да га изда.
Последња вечера
17А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ 18Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ 19Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху.
20Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. 21И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“
23А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. 24Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
25А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“
Вечера Господња (причест)
26Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“
27Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. 28Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. 29А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“
30Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Пророштво о Петровом одрицању
31Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати од стада.’
32Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
33Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“
34А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“
35Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
36Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ 37Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. 38Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“
39Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
40Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? 41Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
42Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“
43Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. 44Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.
45Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 46Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
47Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. 48Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ 49Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.
50А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. 51Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
52Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. 53Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? 54Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“
55У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. 56Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.
Исус пред Великим већем
57Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. 58Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. 59А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. 60И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица 61и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“
62Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 63Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“
64Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
65Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! 66Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ 67Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, 68говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“
Петар се одриче Исуса
69А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ 70А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ 71Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“
72Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ 73Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ 74Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. 75Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.
