Прича о десет девојака
1Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
Прича о талантима
14То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
Судњи дан
31А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. 32И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. 33Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
34Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. 35Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; 36био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
37Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? 38Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? 39Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
40А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
41Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! 42Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; 43био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
44Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
45А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
46Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“
