Захтев за знаком
1Неком приликом приступе Исусу фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да знак с неба. 2Исус им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ 3А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. 4Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.
Фарисејски и садукејски квасац
5Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. 6Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“
7А они су расправљали међу собом говорећи: „Ово је рекао, јер нисмо понели хлеб.“
8Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? 9Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 10А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 11Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ 12Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.
Петар изјављује да Исус јесте Христос
13Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“
14Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“
15Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“
16Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“
17А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. 18А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. 19Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ 20Тада је Исус заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.
Исус наговештава своју смрт и васкрсење
21Од тада је Исус почео да обзнањује својим ученицима да треба да иде у Јерусалим и много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана. 22Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева: „Боже сачувај, Господе! То се теби неће догодити!“ 23Исус се окрете и рече Петру: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми замка на путу, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
24Онда Исус рече својим ученицима: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 25Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 26Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Или, шта човек може дати у замену за свој живот? 27Уистину, доћи ће Син Човечији у слави свога Оца и са анђелима његовим, те ће сваком узвратити по његовим делима. 28Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Сина Човечијег да долази са својим Царством.“
Le piden a Jesús una señal
16:1-12 – Mr 8:11-21
1Los fariseos y los saduceos se acercaron a Jesús y, para ponerlo a prueba, le pidieron que les mostrara una señal del cielo.
2Les contestó:16:2 Var. no incluye el resto del v. 2 y todo el v. 3. «Al atardecer, decís que hará buen tiempo porque el cielo está rojizo, 3y por la mañana, que habrá tempestad porque el cielo está nublado y amenazante.16:3 amenazante. Lit. rojizo. Sabéis discernir el aspecto del cielo, pero no así las señales de los tiempos. 4Esta generación malvada y adúltera busca una señal milagrosa, pero no se le dará más señal que la de Jonás». Entonces Jesús los dejó y se fue.
La levadura de los fariseos y de los saduceos
5Cruzaron el lago, pero a los discípulos se les había olvidado llevar pan.
6―Tened cuidado —les advirtió Jesús—; evitad la levadura de los fariseos y de los saduceos.
7Ellos comentaban entre sí: «Lo dice porque no trajimos pan». 8Al darse cuenta de esto, Jesús les recriminó:
―Hombres de poca fe, ¿por qué estáis hablando acerca de que no tenéis pan? 9¿Aún no entendéis? ¿No recordáis los cinco panes para los cinco mil, y el número de canastas que recogisteis? 10¿Ni los siete panes para los cuatro mil, y el número de cestas que recogisteis? 11¿Cómo es que no entendéis que no hablaba del pan, sino de tener cuidado de la levadura de fariseos y saduceos?
12Entonces comprendieron que no les decía que se cuidaran de la levadura del pan, sino de la enseñanza de los fariseos y de los saduceos.
La confesión de Pedro
16:13-16 – Mr 8:27-29; Lc 9:18-20
13Cuando llegó a la región de Cesarea de Filipo, Jesús preguntó a sus discípulos:
―¿Quién dice la gente que es el Hijo del hombre?
Le respondieron:
14―Unos dicen que es Juan el Bautista; otros, que Elías; y otros, que Jeremías o uno de los profetas.
15―Y vosotros, ¿quién decís que soy yo?
16―Tú eres el Cristo, el Hijo del Dios viviente —afirmó Simón Pedro.
17―Dichoso tú, Simón, hijo de Jonás —le dijo Jesús—, porque eso no te lo reveló ningún mortal,16:17 ningún mortal. Lit. carne y sangre. sino mi Padre que está en el cielo. 18Yo te digo que tú eres Pedro,16:18 Pedro significa piedra. y sobre esta piedra edificaré mi iglesia, y las puertas del reino de la muerte16:18 del reino de la muerte. Lit. del Hades. no prevalecerán contra ella. 19Te daré las llaves del reino de los cielos; todo lo que ates en la tierra quedará atado en el cielo, y todo lo que desates en la tierra quedará desatado en el cielo.
20Entonces les ordenó a sus discípulos que no dijeran a nadie que él era el Cristo.
Jesús predice su muerte
16:21-28 – Mr 8:31–9:1; Lc 9:22-27
21Desde entonces comenzó Jesús a advertir a sus discípulos que tenía que ir a Jerusalén y sufrir muchas cosas a manos de los ancianos, de los jefes de los sacerdotes y de los maestros de la ley, y que era necesario que lo mataran y que al tercer día resucitara. 22Pedro lo llevó aparte y comenzó a reprenderlo:
―¡De ninguna manera, Señor! ¡Esto no te sucederá jamás!
23Jesús se volvió y le dijo a Pedro:
―¡Aléjate de mí, Satanás! Quieres hacerme tropezar; no piensas en las cosas de Dios, sino en las de los hombres.
24Luego dijo Jesús a sus discípulos:
―Si alguien quiere ser mi discípulo, tiene que negarse a sí mismo, tomar su cruz y seguirme. 25Porque el que quiera salvar su vida, la perderá; pero el que pierda su vida por mi causa, la encontrará. 26¿De qué sirve ganar el mundo entero si se pierde la vida? ¿O qué se puede dar a cambio de la vida? 27Porque el Hijo del hombre ha de venir en la gloria de su Padre con sus ángeles, y entonces recompensará a cada persona según lo que haya hecho. 28Os aseguro que algunos de los aquí presentes no sufrirán la muerte sin antes haber visto al Hijo del hombre llegar en su reino.
