Исус поучава о Царству
Исус и Јован Крститељ
1Кад је Исус завршио да упућује дванаесторицу својих ученика, отишао је одатле да поучава и проповеда по градовима Галилеје. 2А Јован, који је био у тамници, чувши о Христовим делима, посла своје ученике 3да питају Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ 4Онда им Исус одговори: „Идите и јавите Јовану шта чујете и видите: 5слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 6Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“
7Кад су Јованови ученици отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 8Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти што носе раскошну одећу живе на царским дворовима. 9Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 10То је онај о коме је писано:
’Ево, шаљем посланика свога
испред твога лица,
који ће ти пут приправити.’
11Заиста вам кажем: међу људима рођенима од жена није се појавио славнији од Јована Крститеља, али и најнезнатнији међу народом Царства небеског славнији је од њега. 12Од времена Јована Крститеља до сада, у Царство небеско се проваљује, и силовити га освајају. 13Јер, сви су Пророци и Закон Мојсијев пророковали до Јована. 14И ако хоћете да прихватите, он је Илија који треба да дође. 15Ко има уши, нека слуша!
Исусов суд о савременицима
16С ким ћу упоредити овај нараштај? Он је сличан деци која седе по трговима и довикују другој деци:
17’Свирали смо вам,
а ви нисте играли.
Јадиковали смо,
а ви нисте нарицали!’
18Јер, дошао је Јован који пости и не пије вино, а они кажу: ’Опседнут је злим духом.’ 19Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а они кажу: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост се делима доказује.“
Тешко непокајаним градовима!
20Тада је Исус почео да кори градове у којима су се догодила већина његових чуда, али се становници нису покајали:
21„Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 22Али ја вам кажем да ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 23А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити! Јер да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, тог града би било све до данашњега дана. 24Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити лакше на Судњи дан него теби.“
Спаситељ позива
25У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. 26Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 27Отац ми је све предао, и нико не познаје Сина осим Оца, нити ко зна Оца осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.
28Дођите к мени, сви који сте уморни и под теретом, и ја ћу вам дати одмора. 29Узмите мој јарам на себе, и научите од мене, јер ја сам кротка и понизна срца, те ћете наћи спокој својим душама. 30Јер мој је јарам благ, и бреме је моје лако.“
1And it came to pass, when Jesus had made an end of commanding his twelve disciples, he departed thence to teach and to preach in their cities. 2Now when John had heard in the prison the works of Christ, he sent two of his disciples, 3And said unto him, Art thou he that should come, or do we look for another? 4Jesus answered and said unto them, Go and shew John again those things which ye do hear and see: 5The blind receive their sight, and the lame walk, the lepers are cleansed, and the deaf hear, the dead are raised up, and the poor have the gospel preached to them. 6And blessed is he, whosoever shall not be offended in me.
7¶ And as they departed, Jesus began to say unto the multitudes concerning John, What went ye out into the wilderness to see? A reed shaken with the wind? 8But what went ye out for to see? A man clothed in soft raiment? behold, they that wear soft clothing are in kings’ houses. 9But what went ye out for to see? A prophet? yea, I say unto you, and more than a prophet. 10For this is he, of whom it is written, Behold, I send my messenger before thy face, which shall prepare thy way before thee. 11Verily I say unto you, Among them that are born of women there hath not risen a greater than John the Baptist: notwithstanding he that is least in the kingdom of heaven is greater than he. 12And from the days of John the Baptist until now the kingdom of heaven suffereth violence, and the violent take it by force. 13For all the prophets and the law prophesied until John. 14And if ye will receive it, this is Elias, which was for to come. 15He that hath ears to hear, let him hear.
16¶ But whereunto shall I liken this generation? It is like unto children sitting in the markets, and calling unto their fellows, 17And saying, We have piped unto you, and ye have not danced; we have mourned unto you, and ye have not lamented. 18For John came neither eating nor drinking, and they say, He hath a devil. 19The Son of man came eating and drinking, and they say, Behold a man gluttonous, and a winebibber, a friend of publicans and sinners. But wisdom is justified of her children.
20¶ Then began he to upbraid the cities wherein most of his mighty works were done, because they repented not: 21Woe unto thee, Chorazin! woe unto thee, Bethsaida! for if the mighty works, which were done in you, had been done in Tyre and Sidon, they would have repented long ago in sackcloth and ashes. 22But I say unto you, It shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the day of judgment, than for you. 23And thou, Capernaum, which art exalted unto heaven, shalt be brought down to hell: for if the mighty works, which have been done in thee, had been done in Sodom, it would have remained until this day. 24But I say unto you, That it shall be more tolerable for the land of Sodom in the day of judgment, than for thee.
25¶ At that time Jesus answered and said, I thank thee, O Father, Lord of heaven and earth, because thou hast hid these things from the wise and prudent, and hast revealed them unto babes. 26Even so, Father: for so it seemed good in thy sight. 27All things are delivered unto me of my Father: and no man knoweth the Son, but the Father; neither knoweth any man the Father, save the Son, and he to whomsoever the Son will reveal him.
28¶ Come unto me, all ye that labour and are heavy laden, and I will give you rest. 29Take my yoke upon you, and learn of me; for I am meek and lowly in heart: and ye shall find rest unto your souls. 30For my yoke is easy, and my burden is light.
