1Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“
Преображење
2После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. 3Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. 4Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.
5Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 6Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.
7Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“
8У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.
9Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не васкрсне из мртвих. 10Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „васкрснути из мртвих.“
11Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 12Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? 13Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“
Исус исцељује опседнутог дечака
14Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. 15Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.
16Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“
17Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. 18Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“
19Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ 20Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.
21Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“
„Још од његовог детињства – одговори отац. 22Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“
23Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“
24Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“
25Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ 26На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. 27Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.
28Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“
29Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“
Исус поново наговештава своју смрт
30Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана васкрснути.“ 32Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
33Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.
35Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“
36Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37„Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“
Ко није против нас, са нама је
38Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
39Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40Јер, ко није против нас, за нас је. 41Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.
Навођење на грех
42А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49Јер ће свако од ових бити огњем посољен.
50Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“
1And he said to them, “Truly I tell you, some who are standing here will not taste death before they see that the kingdom of God has come with power.”
The Transfiguration
2After six days Jesus took Peter, James and John with him and led them up a high mountain, where they were all alone. There he was transfigured before them. 3His clothes became dazzling white, whiter than anyone in the world could bleach them. 4And there appeared before them Elijah and Moses, who were talking with Jesus.
5Peter said to Jesus, “Rabbi, it is good for us to be here. Let us put up three shelters—one for you, one for Moses and one for Elijah.” 6(He did not know what to say, they were so frightened.)
7Then a cloud appeared and covered them, and a voice came from the cloud: “This is my Son, whom I love. Listen to him!”
8Suddenly, when they looked around, they no longer saw anyone with them except Jesus.
9As they were coming down the mountain, Jesus gave them orders not to tell anyone what they had seen until the Son of Man had risen from the dead. 10They kept the matter to themselves, discussing what “rising from the dead” meant.
11And they asked him, “Why do the teachers of the law say that Elijah must come first?”
12Jesus replied, “To be sure, Elijah does come first, and restores all things. Why then is it written that the Son of Man must suffer much and be rejected? 13But I tell you, Elijah has come, and they have done to him everything they wished, just as it is written about him.”
Jesus Heals a Boy Possessed by an Impure Spirit
14When they came to the other disciples, they saw a large crowd around them and the teachers of the law arguing with them. 15As soon as all the people saw Jesus, they were overwhelmed with wonder and ran to greet him.
16“What are you arguing with them about?” he asked.
17A man in the crowd answered, “Teacher, I brought you my son, who is possessed by a spirit that has robbed him of speech. 18Whenever it seizes him, it throws him to the ground. He foams at the mouth, gnashes his teeth and becomes rigid. I asked your disciples to drive out the spirit, but they could not.”
19“You unbelieving generation,” Jesus replied, “how long shall I stay with you? How long shall I put up with you? Bring the boy to me.”
20So they brought him. When the spirit saw Jesus, it immediately threw the boy into a convulsion. He fell to the ground and rolled around, foaming at the mouth.
21Jesus asked the boy’s father, “How long has he been like this?”
“From childhood,” he answered. 22“It has often thrown him into fire or water to kill him. But if you can do anything, take pity on us and help us.”
23“ ‘If you can’?” said Jesus. “Everything is possible for one who believes.”
24Immediately the boy’s father exclaimed, “I do believe; help me overcome my unbelief!”
25When Jesus saw that a crowd was running to the scene, he rebuked the impure spirit. “You deaf and mute spirit,” he said, “I command you, come out of him and never enter him again.”
26The spirit shrieked, convulsed him violently and came out. The boy looked so much like a corpse that many said, “He’s dead.” 27But Jesus took him by the hand and lifted him to his feet, and he stood up.
28After Jesus had gone indoors, his disciples asked him privately, “Why couldn’t we drive it out?”
29He replied, “This kind can come out only by prayer.9:29 Some manuscripts prayer and fasting”
Jesus Predicts His Death a Second Time
30They left that place and passed through Galilee. Jesus did not want anyone to know where they were, 31because he was teaching his disciples. He said to them, “The Son of Man is going to be delivered into the hands of men. They will kill him, and after three days he will rise.” 32But they did not understand what he meant and were afraid to ask him about it.
33They came to Capernaum. When he was in the house, he asked them, “What were you arguing about on the road?” 34But they kept quiet because on the way they had argued about who was the greatest.
35Sitting down, Jesus called the Twelve and said, “Anyone who wants to be first must be the very last, and the servant of all.”
36He took a little child whom he placed among them. Taking the child in his arms, he said to them, 37“Whoever welcomes one of these little children in my name welcomes me; and whoever welcomes me does not welcome me but the one who sent me.”
Whoever Is Not Against Us Is for Us
38“Teacher,” said John, “we saw someone driving out demons in your name and we told him to stop, because he was not one of us.”
39“Do not stop him,” Jesus said. “For no one who does a miracle in my name can in the next moment say anything bad about me, 40for whoever is not against us is for us. 41Truly I tell you, anyone who gives you a cup of water in my name because you belong to the Messiah will certainly not lose their reward.
Causing to Stumble
42“If anyone causes one of these little ones—those who believe in me—to stumble, it would be better for them if a large millstone were hung around their neck and they were thrown into the sea. 43If your hand causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter life maimed than with two hands to go into hell, where the fire never goes out. 449:44 Some manuscripts include here the words of verse 48. 45And if your foot causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter life crippled than to have two feet and be thrown into hell. 469:46 Some manuscripts include here the words of verse 48. 47And if your eye causes you to stumble, pluck it out. It is better for you to enter the kingdom of God with one eye than to have two eyes and be thrown into hell, 48where
“ ‘the worms that eat them do not die,
and the fire is not quenched.’9:48 Isaiah 66:24
49Everyone will be salted with fire.
50“Salt is good, but if it loses its saltiness, how can you make it salty again? Have salt among yourselves, and be at peace with each other.”
