Исус храни преко четири хиљаде људи
1Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2„Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20„А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути после три дана.“ 32Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37Шта може човек дати у замену за свој живот? 38А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
Jesús alimenta a cuatro mil
8:1-9 – Mt 15:32-39
8:11-21 – Mt 16:1-12
1En aquellos días se reunió de nuevo mucha gente. Como no tenían nada que comer, Jesús llamó a sus discípulos y les dijo:
2―Siento compasión de esta gente, porque ya llevan tres días conmigo y no tienen nada que comer. 3Si los despido a sus casas sin haber comido, se van a desmayar por el camino, porque algunos de ellos han venido de lejos.
4Los discípulos objetaron:
―¿Dónde se va a conseguir suficiente pan en este lugar despoblado para darles de comer?
5―¿Cuántos panes tenéis? —preguntó Jesús.
―Siete —respondieron.
6Entonces mandó que la gente se sentara en el suelo. Tomando los siete panes, dio gracias, los partió y se los fue dando a sus discípulos para que los repartieran a la gente, y así lo hicieron. 7Tenían además unos cuantos pescaditos. Dio gracias por ellos también y les dijo a los discípulos que los repartieran. 8La gente comió hasta quedar satisfecha. Después los discípulos recogieron siete cestas llenas de pedazos que sobraron. 9Los que comieron eran unos cuatro mil. Tan pronto como los despidió, 10Jesús se embarcó con sus discípulos y se fue a la región de Dalmanuta.
11Llegaron los fariseos y comenzaron a discutir con Jesús. Para ponerlo a prueba, le pidieron una señal del cielo. 12Él lanzó un profundo suspiro y dijo:8:12 lanzó … dijo. Lit. suspirando en su espíritu dijo. «¿Por qué pide esta generación una señal milagrosa? Os aseguro que no se le dará ninguna señal». 13Entonces los dejó, volvió a embarcarse y cruzó al otro lado.
La levadura de los fariseos y la de Herodes
14A los discípulos se les había olvidado llevar comida, y solo tenían un pan en la barca.
15―Tened cuidado —les advirtió Jesús—; ¡ojo con la levadura de los fariseos y con la de Herodes!
16Ellos comentaban entre sí: «Lo dice porque no tenemos pan». 17Al darse cuenta de esto, Jesús les dijo:
―¿Por qué estáis hablando acerca de que no tenéis pan? ¿Aún no veis ni entendéis? ¿Tenéis la mente embotada? 18¿Es que teniendo ojos, no veis, y oídos, no oís? ¿Es que acaso no os acordáis? 19Cuando partí los cinco panes para los cinco mil, ¿cuántas canastas llenas de pedazos recogisteis?
―Doce —respondieron.
20―Y, cuando partí los siete panes para los cuatro mil, ¿cuántas cestas llenas de pedazos recogisteis?
―Siete.
21Entonces concluyó:
―¿Y todavía no entendéis?
Jesús sana a un ciego en Betsaida
22Cuando llegaron a Betsaida, algunas personas llevaron un ciego a Jesús y le rogaron que lo tocase. 23Tomando de la mano al ciego, lo sacó fuera del pueblo. Después de escupirle en los ojos y de poner las manos sobre él, le preguntó:
―¿Puedes ver ahora?
24El hombre alzó los ojos y dijo:
―Veo gente; parecen árboles que caminan.
25Entonces le puso de nuevo las manos sobre los ojos, y el ciego fue curado: recobró la vista y comenzó a ver todo con claridad. 26Jesús lo mandó a su casa con esta advertencia:
―No vayas a entrar en el pueblo.8:26 pueblo. Var. pueblo, ni a decírselo a nadie en el pueblo.
La confesión de Pedro
8:27-29 – Mt 16:13-16; Lc 9:18-20
27Jesús y sus discípulos salieron hacia las aldeas de Cesarea de Filipo. En el camino les preguntó:
―¿Quién dice la gente que soy yo?
28―Unos dicen que Juan el Bautista, otros que Elías, y otros que uno de los profetas —contestaron.
29―Y vosotros, ¿quién decís que soy yo?
―Tú eres el Cristo —afirmó Pedro.
30Jesús les ordenó que no hablaran a nadie acerca de él.
Jesús predice su muerte
8:31–9:1 – Mt 16:21-28; Lc 9:22-27
31Luego comenzó a enseñarles:
―El Hijo del hombre tiene que sufrir muchas cosas y ser rechazado por los ancianos, por los jefes de los sacerdotes y por los maestros de la ley. Es necesario que lo maten y que a los tres días resucite.
32Habló de esto con toda claridad. Pedro lo llevó aparte y comenzó a reprenderlo. 33Pero Jesús se dio la vuelta, miró a sus discípulos, y reprendió a Pedro.
―¡Aléjate de mí, Satanás! —le dijo—. Tú no piensas en las cosas de Dios, sino en las de los hombres.
34Entonces llamó a la multitud y a sus discípulos.
―Si alguien quiere ser mi discípulo —les dijo—, que se niegue a sí mismo, lleve su cruz y me siga. 35Porque el que quiera salvar su vida la perderá; pero el que pierda su vida por mi causa y por el evangelio la salvará. 36¿De qué sirve ganar el mundo entero si se pierde la vida? 37¿O qué se puede dar a cambio de la vida? 38Si alguien se avergüenza de mí y de mis palabras en medio de esta generación adúltera y pecadora, también el Hijo del hombre se avergonzará de él cuando venga en la gloria de su Padre con los santos ángeles.
