Марко 4 – NSP & CRO

New Serbian Translation

Марко 4:1-41

Прича о сејачу

1Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. 2Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: 3„Слушајте! Изађе сејач да сеје. 4Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. 8Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“

9Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“

Исус тумачи причу о сејачу

10Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. 11Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:

12’Да гледајући не виде,

да слушајући не разумеју,

да се не обрате

да би им Бог опростио.’“

13Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ 14Сејач сеје Божију реч. 15Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. 16Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, 17али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. 18Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, 19али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. 20А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.

Исуса одбацују у Назарету

21Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? 22Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. 23Ко има уши, нека слуша!“

24Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 25Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“

Прича о семену које расте

26Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. 28Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“

Прича о горушичином зрну

30Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“

33Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.

Исус стишава буру

35Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ 36Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. 37Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“

39Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.

40Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“

41Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“

Knijga O Kristu

Marko 4:1-41

Prispodoba o sijaču

(Mt 13:1-23; Lk 8:4-15)

1Isus opet počne poučavati na obali jezera. K njemu nagrne toliko ljudi da je ušao u lađicu na jezeru, sjeo u nju i odande propovijedao, a sve je mnoštvo ostalo na obali. 2Zatim stane poučavati ljude brojnim prispodobama. Evo jedne od njih: 3“Slušajte! Neki je ratar sijao sjeme. 4Dok ga je sijao po polju, nešto sjemena padne na stazu. Dođu ptice i pozobaju ga. 5Dio sjemena padne na kamenito tlo gdje je zemlja bila plitka, pa odmah nikne. 6Ali kad je granulo sunce, izgori i osuši se jer nije imalo duboka korijena. 7Dio sjemena padne u trnje pa ono poraste i uguši ga, tako da nije donijelo roda. 8Dio ga, napokon, padne na dobru zemlju i donese trideseterostruk, šezdeseterostruk, a neka čak i stostruk urod.

9Slušajte, kad već imate uši!”

10Kad je Isus poslije ostao sam s Dvanaestoricom i s drugima koji su ga slijedili, upitaju ga o značenju te prispodobe.

11On im odgovori: “Vama je dopušteno razumjeti tajnu o Božjemu kraljevstvu. A ostalima, koji su vani, govorim u prispodobama. 12Kao što piše u Svetome pismu:

‘Gledat će moja djela,

ali neće dokučiti njihova značenja;

slušat će moje riječi,

ali ih neće razumjeti.

Neće se odvratiti od svojih grijeha

niti će im biti oprošteno.’4:12 Izaija 6:9-10.

13Ali ako ne možete razumjeti tu jednostavnu priču, kako ćete uopće razumjeti prispodobe? 14Sijač o kojemu sam govorio svatko je onaj tko u ljudska srca sije Božju riječ. 15Sjeme na tvrdu tlu jesu oni koji čuju Riječ, ali odmah dođe Sotona i odnese tu Riječ u njih posijanu. 16Kamenito tlo su oni koji čuju Riječ i odmah ju radosno prihvate, 17ali nemaju korijena i nestalni su. Čim ih zbog Riječi snađe nevolja ili progonstvo, odmah podlegnu. 18Trnovito tlo srca su ljudi koji čuju Riječ i prihvate ju, 19ali tjeskobne brige ovoga svijeta, varavo bogatstvo i požuda za svime ostalime uguše sjeme i ono ostane bez roda. 20Dobro tlo je srce čovjeka koji čuje Riječ, razumije ju i donosi rod—trideseterostruko, šezdeseterostruko ili čak stostruko veći od posijanoga.”

Prispodoba o svjetiljci

(Lk 8:16-18)

21Zatim ih upita: “Kada upalite svjetiljku, stavljate li ju pod košaru ili pod postelju da prigušite svjetlost? Nipošto! Stavljate ju na svijećnjak.

22Sve ono što je sada skriveno i što je u potaji učinjeno, jednom će izići na vidjelo. 23Slušajte, kad već imate uši!

24I nastojte svakako pozorno slušati! Kad budete tako činili, bolje ćete razumjeti što vam govorim. 25Onima koji žive po Božjoj mudrosti”, reče im, “Bog će dati još više mudrosti. A oni koji ne postupaju prema njegovoj mudrosti, izgubit će ubrzo i ono malo od nje što imaju.”

Sjeme koje samo raste

26Isus nastavi: “Božje je kraljevstvo poput ovoga: ratar baci sjeme na zemlju, 27a zatim ode dalje za svojim poslom. Lijegao je noću i ustajao danju, a sjeme je niknulo i izraslo a da on to nije ni znao. 28Zemlja sama od sebe donese rod: najprije izraste stabljika, zatim klas, pa se popuni zrelim zrnima. 29Čim zrno sazre, dođe ratar i požanje ga srpom.”

Prispodoba o gorušičinom sjemenu

(Mt 13:31-32; Lk 13:18-19)

30Isus upita: “Kako da vam još opišem Božje kraljevstvo? S čime da ga usporedim? 31Ono je poput sitna gorušičina zrna, najmanjega od svakog sjemena koje se sije u zemlju. 32Ali kad se posije, izraste veće od svake biljke u povrtnjaku, s velikim granama u kojih se sjenu mogu skloniti ptice nebeske.”

33Isus je govorio takve prispodobe da pouči narod Riječi onoliko koliko su mogli shvatiti. 34Javno je poučavao samo u prispodobama, a nasamo je svojim učenicima sve tumačio.

Isus smiruje oluju

(Mt 8:18, 23-27; Lk 8:22-25)

35Kad se spustila večer, Isus reče učenicima: “Prijeđimo na drugu stranu jezera.” 36Oni otpustiše narod i povezoše ga u lađici iz koje je propovijedao. Za njima se otisnu i druge lađice. 37Odjednom se podiže silna oluja. Visoki valovi počnu se prelijevati u lađicu tako da se gotovo posve napunila vodom. 38Isus je spavao na krmi s glavom na jastuku. U panici su ga probudili vičući: “Učitelju! Zar ti uopće ne mariš što ćemo izginuti?”

39Isus se probudi, zaprijeti vjetru te reče moru: “Utišaj se! Umukni!” Vjetar prestane i nastane velika tišina. 40On upita učenike: “Što ste se toliko prestrašili? Zar još nemate vjere?”

41Oni su bili silno prestrašeni. Pitali su jedan drugoga: “Pa tko je on da mu se i vjetar i more pokoravaju?”