Исус исцељује одузетог човека
1После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“
6Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7„Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“
8Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11„Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
Исус једе са грешницима у Матејевој кући
13Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. 14Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
15Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. 16Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ 17Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
Тргање класја у суботу
23Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. 24Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“
25Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? 26Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.
27Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. 28Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“
1And again he entered into Capernaum after some days; and it was noised that he was in the house. 2And straightway many were gathered together, insomuch that there was no room to receive them, no, not so much as about the door: and he preached the word unto them. 3And they come unto him, bringing one sick of the palsy, which was borne of four. 4And when they could not come nigh unto him for the press, they uncovered the roof where he was: and when they had broken it up, they let down the bed wherein the sick of the palsy lay. 5When Jesus saw their faith, he said unto the sick of the palsy, Son, thy sins be forgiven thee. 6But there were certain of the scribes sitting there, and reasoning in their hearts, 7Why doth this man thus speak blasphemies? who can forgive sins but God only? 8And immediately when Jesus perceived in his spirit that they so reasoned within themselves, he said unto them, Why reason ye these things in your hearts? 9Whether is it easier to say to the sick of the palsy, Thy sins be forgiven thee; or to say, Arise, and take up thy bed, and walk? 10But that ye may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (he saith to the sick of the palsy,) 11I say unto thee, Arise, and take up thy bed, and go thy way into thine house. 12And immediately he arose, took up the bed, and went forth before them all; insomuch that they were all amazed, and glorified God, saying, We never saw it on this fashion. 13And he went forth again by the sea side; and all the multitude resorted unto him, and he taught them. 14And as he passed by, he saw Levi the son of Alphæus sitting at the receipt of custom, and said unto him, Follow me. And he arose and followed him. 15And it came to pass, that, as Jesus sat at meat in his house, many publicans and sinners sat also together with Jesus and his disciples: for there were many, and they followed him. 16And when the scribes and Pharisees saw him eat with publicans and sinners, they said unto his disciples, How is it that he eateth and drinketh with publicans and sinners? 17When Jesus heard it, he saith unto them, They that are whole have no need of the physician, but they that are sick: I came not to call the righteous, but sinners to repentance. 18And the disciples of John and of the Pharisees used to fast: and they come and say unto him, Why do the disciples of John and of the Pharisees fast, but thy disciples fast not? 19And Jesus said unto them, Can the children of the bridechamber fast, while the bridegroom is with them? as long as they have the bridegroom with them, they cannot fast. 20But the days will come, when the bridegroom shall be taken away from them, and then shall they fast in those days. 21No man also seweth a piece of new cloth on an old garment: else the new piece that filled it up taketh away from the old, and the rent is made worse. 22And no man putteth new wine into old bottles: else the new wine doth burst the bottles, and the wine is spilled, and the bottles will be marred: but new wine must be put into new bottles. 23And it came to pass, that he went through the corn fields on the sabbath day; and his disciples began, as they went, to pluck the ears of corn. 24And the Pharisees said unto him, Behold, why do they on the sabbath day that which is not lawful? 25And he said unto them, Have ye never read what David did, when he had need, and was an hungred, he, and they that were with him? 26How he went into the house of God in the days of Abiathar the high priest, and did eat the shewbread, which is not lawful to eat but for the priests, and gave also to them which were with him? 27And he said unto them, The sabbath was made for man, and not man for the sabbath: 28Therefore the Son of man is Lord also of the sabbath.
