Исус исцељује одузетог човека
1После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“
6Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7„Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“
8Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11„Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
Исус једе са грешницима у Матејевој кући
13Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. 14Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
15Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. 16Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ 17Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
Тргање класја у суботу
23Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. 24Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“
25Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? 26Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.
27Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. 28Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“
Jésus guérit un malade et pardonne ses péchés
(Mt 9.1-8 ; Lc 5.17-26)
1Quelques jours plus tard, Jésus se rendit de nouveau à Capernaüm. On apprit qu’il était à la maison2.1 Il s’agit de la maison de Simon et d’André (voir 1.29).. 2Une foule s’y rassembla si nombreuse qu’il ne restait plus de place, pas même devant la porte ; et Jésus leur annonçait la Parole de Dieu. 3On lui amena un paralysé porté par quatre hommes. 4Mais ils ne purent pas le transporter jusqu’à Jésus, à cause de la foule. Alors ils montèrent sur le toit, défirent la toiture de la maison au-dessus de l’endroit où se trouvait Jésus et, par cette ouverture, firent glisser le brancard sur lequel le paralysé était couché2.4 Les toits en terrasse étaient faits de poutres recouvertes de terre battue..
5Lorsqu’il vit la foi de ces gens, Jésus dit au paralysé : Mon enfant, tes péchés te sont pardonnés.
6Or, il y avait, assis là, quelques spécialistes de la Loi qui raisonnaient ainsi en eux-mêmes : 7Comment cet homme ose-t-il parler ainsi ? Il blasphème ! Qui peut pardonner les péchés si ce n’est Dieu seul ?
8Jésus sut aussitôt, en son esprit, les raisonnements qu’ils se faisaient en eux-mêmes ; il leur dit : Pourquoi raisonnez-vous ainsi en vous-mêmes ? 9Qu’est-ce qui est le plus facile ? Dire au paralysé : « Tes péchés te sont pardonnés », ou dire : « Lève-toi, prends ton brancard et marche » ? 10Eh bien, vous saurez que le Fils de l’homme a, sur la terre, le pouvoir de pardonner les péchés.
11Alors il déclara au paralysé : Je te l’ordonne : lève-toi, prends ton brancard, et rentre chez toi !
12Aussitôt, cet homme se leva, prit son brancard, et sortit devant tout le monde.
Tous en furent stupéfaits et rendirent gloire à Dieu en disant : Nous n’avons jamais rien vu de pareil !
Jésus est contesté
(Mt 9.9-13 ; Lc 5.27-32)
13Une nouvelle fois, Jésus s’en alla du côté du lac. Les foules venaient à sa rencontre et il les enseignait. 14En passant, il vit Lévi, fils d’Alphée, installé à son poste de péage, et il lui dit : Suis-moi !
Lévi se leva et le suivit.
15Comme Jésus était reçu pour un repas dans la maison de Lévi, beaucoup de collecteurs d’impôts et de pécheurs notoires prirent place à table avec ses disciples et avec lui. Car ils étaient nombreux à le suivre.
16En voyant qu’il mangeait avec ces pécheurs notoires et ces collecteurs d’impôts, les spécialistes de la Loi qui appartenaient au parti des pharisiens interpellèrent ses disciples : Comment votre maître peut-il manger de la sorte avec des collecteurs d’impôts et des pécheurs notoires ?
17Jésus, qui les avait entendus, leur dit : Les bien-portants n’ont pas besoin de médecin ; ce sont les malades qui en ont besoin. Je ne suis pas venu appeler des justes, mais des pécheurs.
(Mt 9.14-17 ; Lc 5.33-39)
18Un jour que les disciples de Jean et les pharisiens étaient en train de jeûner, ils vinrent trouver Jésus et lui demandèrent : Comment se fait-il que tes disciples ne jeûnent pas, alors que les disciples de Jean et les pharisiens le font ?
19Jésus leur répondit : Comment les invités d’une noce pourraient-ils jeûner pendant que le marié est avec eux ? Aussi longtemps que le marié se trouve parmi eux, ils ne peuvent pas jeûner ! 20Le temps viendra où il leur sera enlevé. Alors, ce jour-là, ils jeûneront.
21Personne ne raccommode un vieux vêtement avec un morceau d’étoffe neuve. Sinon, la pièce rapportée tire sur la vieille étoffe et en arrache une partie. Finalement, la déchirure est pire qu’avant. 22De même, personne ne verse du vin nouveau dans de vieilles outres, sinon le vin nouveau les fait éclater, et voilà le vin perdu, et les outres aussi. A vin nouveau, outres neuves !
Jésus, maître du sabbat
(Mt 12.1-8 ; Lc 6.1-5)
23Un jour de sabbat, Jésus traversait des champs de blé, et ses disciples, tout en marchant, cueillaient des épis.
24Les pharisiens le firent remarquer à Jésus : Regarde ! Pourquoi tes disciples font-ils le jour du sabbat ce qui est interdit ce jour-là ?
25Il leur répondit : N’avez-vous jamais lu ce qu’a fait David lorsque lui et ses compagnons ont eu faim et qu’ils n’avaient rien à manger ? 26Il est entré dans le sanctuaire de Dieu (ce récit se trouve dans la section où il est question du grand-prêtre Abiatar)2.26 Voir 1 S 21.1-5., il a mangé les pains exposés devant Dieu que seuls les prêtres ont le droit de manger, et il en a donné aussi à ses hommes.
27Et il ajouta : Le sabbat a été fait pour l’homme, et non pas l’homme pour le sabbat. 28C’est pourquoi le Fils de l’homme est aussi maître du sabbat.
