Јудејско веће осуђује Исуса
1А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13А они повикаше: „Разапни га!“
14Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“15,28 Овај стих не постоји у најстаријим рукописима. Иса 53,12 (Лк 22,37). 29Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37А Исус врло гласно повика и издахну.
38Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Jesús ante Pilato
15:2-15 – Mt 27:11-26; Lc 23:2-3,18-25; Jn 18:29–19:16
1Tan pronto como amaneció, los jefes de los sacerdotes, con los ancianos, los maestros de la ley y el Consejo en pleno, llegaron a una decisión. Ataron a Jesús, se lo llevaron y lo entregaron a Pilato.
2―¿Eres tú el rey de los judíos? —le preguntó Pilato.
―Tú mismo lo dices —respondió.
3Los jefes de los sacerdotes se pusieron a acusarlo de muchas cosas.
4―¿No vas a contestar? —le preguntó de nuevo Pilato—. Mira de cuántas cosas te están acusando.
5Pero Jesús ni aun con eso contestó nada, de modo que Pilato se quedó asombrado.
6Ahora bien, durante la fiesta él acostumbraba soltarles un preso, el que la gente pidiera. 7Y resulta que un hombre llamado Barrabás estaba encarcelado con los rebeldes condenados por haber cometido homicidio en una insurrección. 8Subió la multitud y pidió a Pilato que le concediera lo que acostumbraba.
9―¿Queréis que os suelte al rey de los judíos? —replicó Pilato, 10porque se daba cuenta de que los jefes de los sacerdotes habían entregado a Jesús por envidia.
11Pero los jefes de los sacerdotes incitaron a la multitud para que Pilato les soltara más bien a Barrabás.
12―¿Y qué voy a hacer con el que llamáis el rey de los judíos? —les preguntó Pilato.
13―¡Crucifícalo! —gritaron.
14―¿Por qué? ¿Qué crimen ha cometido?
Pero ellos gritaron aún más fuerte:
―¡Crucifícalo!
15Como quería satisfacer a la multitud, Pilato les soltó a Barrabás; a Jesús lo mandó azotar, y lo entregó para que lo crucificaran.
Los soldados se burlan de Jesús
15:16-20 – Mt 27:27-31
16Los soldados llevaron a Jesús al interior del palacio (es decir, al pretorio) y reunieron a toda la tropa. 17Le pusieron un manto de color púrpura; luego trenzaron una corona de espinas y se la colocaron.
18―¡Salve, rey de los judíos! —lo aclamaban.
19Lo golpeaban en la cabeza con una caña y le escupían. Doblando la rodilla, le rendían homenaje. 20Después de burlarse de él, le quitaron el manto y le pusieron su propia ropa. Por fin, lo sacaron para crucificarlo.
La crucifixión
15:22-32 – Mt 27:33-44; Lc 23:33-43; Jn 19:17-24
21A uno que pasaba por allí de vuelta del campo, un tal Simón de Cirene, padre de Alejandro y de Rufo, lo obligaron a llevar la cruz. 22Condujeron a Jesús al lugar llamado Gólgota (que significa: Lugar de la Calavera). 23Le ofrecieron vino mezclado con mirra, pero no lo tomó. 24Y lo crucificaron. Repartieron su ropa, echando suertes para ver qué le tocaría a cada uno.
25Eran las nueve de la mañana15:25 Eran … mañana. Lit. Era la hora tercera. cuando lo crucificaron. 26Un letrero tenía escrita la causa de su condena: «El Rey de los judíos». 27Con él crucificaron a dos bandidos,15:27 bandidos. Alt. insurgentes. uno a su derecha y otro a su izquierda.15:27 izquierda. Var. izquierda. 28 Así se cumplió la Escritura que dice: «Fue contado con los malhechores» (Is 53:12). 29Los que pasaban meneaban la cabeza y blasfemaban contra él.
―¡Eh! Tú que destruyes el templo y en tres días lo reconstruyes —decían—, 30¡baja de la cruz y sálvate a ti mismo!
31De la misma manera se burlaban de él los jefes de los sacerdotes junto con los maestros de la ley.
―Salvó a otros —decían—, ¡pero no puede salvarse a sí mismo! 32Que baje ahora de la cruz ese Cristo, el rey de Israel, para que veamos y creamos.
También lo insultaban los que estaban crucificados con él.
Muerte de Jesús
15:33-41 – Mt 27:45-56; Lc 23:44-49
33Desde el mediodía y hasta la media tarde quedó toda la tierra en oscuridad. 34A las tres de la tarde,15:33-34 Desde … tarde. Lit. Y llegando la hora sexta vino oscuridad sobre toda la tierra hasta la hora novena. 34 Y en la hora novena. Jesús gritó con fuerza:
―Eloi, Eloi, ¿lama sabactani? (que significa: “Dios mío, Dios mío, ¿por qué me has desamparado?”).15:34 Sal 22:1
35Cuando lo oyeron, algunos de los que estaban cerca dijeron:
―Escuchad, está llamando a Elías.
36Un hombre corrió, empapó una esponja en vinagre, la puso en una caña y se la ofreció a Jesús para que bebiera.
―Dejadlo, a ver si viene Elías a bajarlo —dijo.
37Entonces Jesús, lanzando un fuerte grito, expiró.
38La cortina del santuario del templo se rasgó en dos, de arriba abajo. 39Y el centurión, que estaba frente a Jesús, al oír el grito y15:39 Var. no incluye: oír el grito y. ver cómo murió, dijo:
―¡Verdaderamente este hombre era el Hijo15:39 era el Hijo. Alt. era hijo. de Dios!
40Algunas mujeres miraban desde lejos. Entre ellas estaban María Magdalena, María la madre de Jacobo el menor y de José, y Salomé. 41Estas mujeres lo habían seguido y atendido cuando estaba en Galilea. Además había allí muchas otras que habían subido con él a Jerusalén.
Sepultura de Jesús
15:42-47 – Mt 27:57-61; Lc 23:50-56; Jn 19:38-42
42Era el día de preparación (es decir, la víspera del sábado). Así que al atardecer, 43José de Arimatea, miembro distinguido del Consejo, y que también esperaba el reino de Dios, se atrevió a presentarse ante Pilato para pedirle el cuerpo de Jesús. 44Pilato, sorprendido de que ya hubiera muerto, llamó al centurión y le preguntó si hacía mucho que15:44 hacía mucho que. Var. ya. había muerto. 45Una vez informado por el centurión, le entregó el cuerpo a José. 46Entonces José bajó el cuerpo, lo envolvió en una sábana que había comprado y lo puso en un sepulcro cavado en la roca. Luego hizo rodar una piedra a la entrada del sepulcro. 47María Magdalena y María la madre de José vieron dónde lo pusieron.
