Јудејско веће осуђује Исуса
1А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13А они повикаше: „Разапни га!“
14Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“15,28 Овај стих не постоји у најстаријим рукописима. Иса 53,12 (Лк 22,37). 29Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37А Исус врло гласно повика и издахну.
38Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Исо Масех на допросе у Пилата
(Мат. 27:1-2, 11-14; Лк. 23:1-5; Ин. 18:28-38)
1Рано утром главные священнослужители, старейшины, учители Таврота и весь Высший Совет приняли решение. Они, связав Исо, отвели и передали Его Пилату15:1 Понтий Пилат был римским наместником в Иудее с 26 по 36 гг..
2Пилат спросил Его:
– Ты Царь иудеев?
– Ты сам так говоришь, – ответил Исо.
3Главные священнослужители выдвигали против Исо много обвинений, 4и Пилат опять спросил Его:
– Почему Ты не отвечаешь? Видишь, как много против Тебя обвинений?
5Но, к удивлению Пилата, Исо и на это ничего не отвечал.
Пилат осуждает Исо Масеха на распятие
(Мат. 27:15-26; Лк. 23:13-25; Ин. 18:39–19:16)
6На праздник Освобождения Пилат обычно отпускал одного из заключённых, по выбору народа. 7В это время в заключении находился человек по имени Бар-Абба, который вместе со своими сообщниками совершил убийство во время бунта. 8Толпа стала просить у Пилата, чтобы он сделал то, что обычно делал для них.
9– Хотите, чтобы я отпустил вам «Царя иудеев»? – спросил Пилат.
10Он знал, что главные священнослужители предали Исо из зависти. 11Но главные священнослужители подговорили толпу просить, чтобы он отпустил лучше Бар-Аббу.
12– Что же мне тогда делать с Тем, Кого вы называете Царём иудеев? – спросил Пилат.
13– Распни Его! – закричала толпа.
14– За что? Какое зло сделал Он? – спросил Пилат.
Однако толпа кричала всё громче:
– Распни Его!
15Пилат, чтобы удовлетворить толпу, освободил им Бар-Аббу, а Исо отдал на распятие, приказав сперва бичевать Его.
Римские солдаты издеваются над Исо Масехом
(Мат. 27:27-31; Ин. 19:2-3)
16Солдаты отвели Исо во двор резиденции наместника и созвали весь полк. 17Они одели Его в пурпурную мантию и, сплетя венок из терновника, надели на Него.
18– Да здравствует Царь иудеев! – приветствовали они.
19Они били Его тростью по голове, плевали на Него и, падая перед Ним на колени, кланялись Ему. 20Вдоволь наиздевавшись, они сняли с Него пурпурную мантию, одели Исо в Его собственную одежду и вывели на распятие.
Исо Масеха ведут на распятие
(Мат. 27:32-34; Лк. 23:26-31; Ин. 19:17)
21По дороге они остановили человека, шедшего с поля, – это был Шимон из Кирены, отец Искандара и Руфа, – и заставили его нести крест Исо. 22Исо привели на место, называемое Голгофа (что означает «Лобное место»15:22 Букв.: «место черепа». Это был холм, который, по всей вероятности, имел такое название из-за своей формы, напоминавшей человеческий череп.). 23Они дали Ему вино, смешанное со смирной15:23 Смирна (мирра) – приятно пахнущая смола растущего в Аравии растения., но Он не стал пить.
Казнь Исо Масеха
(Мат. 27:35-44; Лк. 23:32-43; Ин. 19:18-24)
24Они распяли Исо, а Его одежду поделили между собой, бросая жребий, кому что взять15:24 См. Заб. 21:19.. 25Когда Его распяли, было девять часов утра. 26Надпись, указывавшая Его вину, гласила: Царь Иудеев. 27-28Вместе с Ним распяли и двух разбойников, одного по правую, другого по левую сторону от Него15:27-28 В некоторых рукописях присутствуют слова: «И исполнилось Писание, где говорится: „И был причислен к беззаконным“». В данном случае цитируется стих из Книги Пророков (Ис. 53:12).. 29Проходившие мимо бранили Его. Качая головами15:29 См. Заб. 21:8., они говорили:
– Ну что? Ты ведь собирался разрушить храм и в три дня отстроить его! 30Спаси Себя, сойди с креста!
31Главные священнослужители и учители Таврота тоже насмехались над Исо.
– Спасал других, – говорили они, – а Себя спасти не может. 32Масех, Царь Исроила! Пусть Он сойдёт с креста, чтобы мы увидели и поверили.
Также оскорбляли Его и распятые вместе с Ним.
Смерть Исо Масеха
(Мат. 27:45-56; Лк. 23:44-49; Ин. 19:28-30)
33В полдень по всей земле стало темно, и это продолжалось до трёх часов дня. 34В три часа Исо громко крикнул:
– Элахи15:34 Элахи – слово «Элах» («Бог») с местоименным суффиксом «и» переводится как «Бог мой». Многие ранние центральноазиатские последователи Исо Масеха называли Всевышнего «Алаха́», используя более позднюю форму слова «Элах». Слово «Алаха» родственно арабскому «Аллах». См. приложение V., Элахи, льма шбактани? – (что означает: «Бог Мой, Бог Мой, почему Ты Меня оставил?»)15:34 Заб. 21:2.
35Некоторые из стоявших поблизости, услышав это, сказали:
– Слышите, пророка Ильёса зовёт15:35 На еврейском языке имя Ильёс и выражение «Бог мой» звучат очень похоже..
36Один из них подбежал и, пропитав губку кислым вином, насадил её на палку и дал Исо пить15:36 См. Заб. 68:22..
– Подождите, давайте посмотрим, придёт Ильёс снять Его или нет, – сказал он.
37Громко вскрикнув, Исо испустил дух. 38И завеса в храме разорвалась надвое сверху донизу15:38 Это была внутренняя завеса храма, которая отделяла «Святое» от «Святая Святых» (см. Исх. 26:31-35). Описанное событие символизирует открывшийся нам, благодаря жертве Исо, свободный доступ в присутствие Всевышнего (см. Евр. 10:19-22). А то, что завеса разорвалась сверху донизу, указывает на то, что это сделал Сам Всевышний.. 39Стоявший напротив Исо римский офицер, увидев, как Он испустил дух, сказал:
– Этот Человек действительно был Сыном Всевышнего (Божественным Царём)!
40Там были и женщины, которые издали наблюдали за происходящим. Среди них была Марьям из Магдалы, Марьям, мать Якуба младшего и Иосии, и Саломия. 41Они следовали за Исо, когда Он был в Галилее, и помогали Ему. Там было много и других женщин, которые пришли с Ним в Иерусалим.
Погребение Исо Масеха
(Мат. 27:57-61; Лк. 23:50-56; Ин. 19:38-42)
42Был день приготовления к субботе. Вечером 43Юсуф из Аримафеи, влиятельный член Высшего Совета, который и сам был из числа ожидавших Царства Всевышнего, осмелился пойти к Пилату и попросить тело Исо. 44Пилат удивился, услышав, что Исо так скоро умер. Он позвал римского офицера и спросил, давно ли Исо умер. 45Узнав от римского офицера, что Исо действительно мёртв, он отдал тело Юсуфу. 46Юсуф купил льняное полотно, снял тело, обернул его полотном и положил в вырубленную в скале могильную пещеру. К входу в могильную пещеру он привалил камень. 47А Марьям из Магдалы и Марьям, мать Иосии, видели, куда Он был положен.