Марко 14 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Марко 14:1-72

Верске вође планирају да убију Исуса

1Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“

Жена помазује Исуса миришљавим уљем

3Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.

4Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да сиромасима.“ Зато су је прекорили.

6Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“

Јудина издаја

10Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.

Пасхална вечера

12А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“

13Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“

16Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.

Вечера Господња

17Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“

19Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“

20А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“

22Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“

23Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.

24Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“

26Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.

Наговештај Петровог одрицања

27Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:

’Ударићу пастира,

и овце ће се разбежати.’

28Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“

29Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“

30А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“

31Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.

Молитва у Гетсиманији

32Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“

35Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“

37Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“

39Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.

41Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“

Исуса хватају

43Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“

45Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.

48Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“

50Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.

Пред Великим већем

53Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.

55Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.

57Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58„Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.

60Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.

Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“

62„Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“

63На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“

Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.

Петар се одриче Исуса Христа

66Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:

„И ти си био са Исусом из Назарета!“

68Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.

69Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70Али Петар је и даље то порицао.

Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“

71Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“

72Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.