Исусова служба у Јерусалиму
Исус улази у Јерусалим на магарцу
1А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. 2Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“
4Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. 5Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ 6Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. 7Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. 8Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. 9Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
10Благословено било наступајуће царство нашега оца Давида!
Осана на висини!“
11По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.
Исус проклиње смокву
12Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.
Исус чисти храм
15Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. 16Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. 17Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
18Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.
19Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
Поука о смокви
20Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“11,26 Овај стих се не налази у најстаријим манускриптима.
Исусова власт
27Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
1And when they came nigh to Jerusalem, unto Bethphage and Bethany, at the mount of Olives, he sendeth forth two of his disciples, 2And saith unto them, Go your way into the village over against you: and as soon as ye be entered into it, ye shall find a colt tied, whereon never man sat; loose him, and bring him. 3And if any man say unto you, Why do ye this? say ye that the Lord hath need of him; and straightway he will send him hither. 4And they went their way, and found the colt tied by the door without in a place where two ways met; and they loose him. 5And certain of them that stood there said unto them, What do ye, loosing the colt? 6And they said unto them even as Jesus had commanded: and they let them go. 7And they brought the colt to Jesus, and cast their garments on him; and he sat upon him. 8And many spread their garments in the way: and others cut down branches off the trees, and strawed them in the way. 9And they that went before, and they that followed, cried, saying, Hosanna; Blessed is he that cometh in the name of the Lord: 10Blessed be the kingdom of our father David, that cometh in the name of the Lord: Hosanna in the highest. 11And Jesus entered into Jerusalem, and into the temple: and when he had looked round about upon all things, and now the eventide was come, he went out unto Bethany with the twelve.
12¶ And on the morrow, when they were come from Bethany, he was hungry: 13And seeing a fig tree afar off having leaves, he came, if haply he might find any thing thereon: and when he came to it, he found nothing but leaves; for the time of figs was not yet. 14And Jesus answered and said unto it, No man eat fruit of thee hereafter for ever. And his disciples heard it.
15¶ And they come to Jerusalem: and Jesus went into the temple, and began to cast out them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves; 16And would not suffer that any man should carry any vessel through the temple. 17And he taught, saying unto them, Is it not written, My house shall be called of all nations the house of prayer? but ye have made it a den of thieves. 18And the scribes and chief priests heard it, and sought how they might destroy him: for they feared him, because all the people was astonished at his doctrine. 19And when even was come, he went out of the city.
20¶ And in the morning, as they passed by, they saw the fig tree dried up from the roots. 21And Peter calling to remembrance saith unto him, Master, behold, the fig tree which thou cursedst is withered away. 22And Jesus answering saith unto them, Have faith in God. 23For verily I say unto you, That whosoever shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; and shall not doubt in his heart, but shall believe that those things which he saith shall come to pass; he shall have whatsoever he saith. 24Therefore I say unto you, What things soever ye desire, when ye pray, believe that ye receive them, and ye shall have them. 25And when ye stand praying, forgive, if ye have ought against any: that your Father also which is in heaven may forgive you your trespasses. 26But if ye do not forgive, neither will your Father which is in heaven forgive your trespasses.
27¶ And they come again to Jerusalem: and as he was walking in the temple, there come to him the chief priests, and the scribes, and the elders, 28And say unto him, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority to do these things? 29And Jesus answered and said unto them, I will also ask of you one question, and answer me, and I will tell you by what authority I do these things. 30The baptism of John, was it from heaven, or of men? answer me. 31And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then did ye not believe him? 32But if we shall say, Of men; they feared the people: for all men counted John, that he was a prophet indeed. 33And they answered and said unto Jesus, We cannot tell. And Jesus answering saith unto them, Neither do I tell you by what authority I do these things.
