Неразрешивост брака
1Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
Богати човек
17Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим10,18 Епитет добар користио се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га.? Нико није добар осим самога Бога. 19Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Исус трећи пут најављује своју смрт
32Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“
Неразумни захтев Јакова и Јована
35Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“
36„Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.
37Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“
38Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“
39„Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“
41Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“
Исцељење слепог Вартимеја
46Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
48Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
49Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“
Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.
51Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“
Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“
52„Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.
El divorcio
10:1-12 – Mt 19:1-9
1Jesús partió de aquel lugar y se fue a la región de Judea y al otro lado del Jordán. Otra vez concurrieron a él las multitudes y, como era su costumbre, les enseñaba.
2En eso, unos fariseos se le acercaron y, para ponerlo a prueba, le preguntaron:
―¿Está permitido que un hombre se divorcie de su esposa?
3―¿Qué os mandó Moisés? —replicó Jesús.
4―Moisés permitió que un hombre escribiera un certificado de divorcio y la despidiera —contestaron ellos.
5―Esa ley la escribió Moisés para vosotros por lo obstinados que sois10:5 por lo obstinados que sois. Lit. por su dureza de corazón. —aclaró Jesús—. 6Pero al principio de la creación Dios “los hizo hombre y mujer”.10:6 Gn 1:27 7“Por eso dejará el hombre a su padre y a su madre, y se unirá a su esposa,10:7 Var. no incluye: y se unirá a su esposa. 8y los dos llegarán a ser un solo cuerpo”.10:8 Gn 2:24 Así que ya no son dos, sino uno solo. 9Por tanto, lo que Dios ha unido, que no lo separe el hombre.
10Vueltos a casa, los discípulos le preguntaron a Jesús sobre este asunto.
11―El que se divorcia de su esposa y se casa con otra comete adulterio contra la primera —respondió—. 12Y, si la mujer se divorcia de su esposo y se casa con otro, comete adulterio.
Jesús y los niños
10:13-16 – Mt 19:13-15; Lc 18:15-17
13Empezaron a llevarle niños a Jesús para que los tocara, pero los discípulos reprendían a quienes los llevaban. 14Cuando Jesús se dio cuenta, se indignó y les dijo: «Dejad que los niños vengan a mí, y no se lo impidáis, porque el reino de Dios es de quienes son como ellos. 15Os aseguro que el que no reciba el reino de Dios como un niño de ninguna manera entrará en él». 16Y después de abrazarlos, los bendecía poniendo las manos sobre ellos.
El joven rico
10:17-31 – Mt 19:16-30; Lc 18:18-30
17Cuando Jesús estaba ya para irse, un hombre llegó corriendo y se postró delante de él.
―Maestro bueno —le preguntó—, ¿qué debo hacer para heredar la vida eterna?
18―¿Por qué me llamas bueno? —respondió Jesús—. Nadie es bueno sino solo Dios. 19Ya sabes los mandamientos: “No mates, no cometas adulterio, no robes, no presentes falso testimonio, no defraudes, honra a tu padre y a tu madre”.10:19 Éx 20:12-16; Dt 5:16-20
20―Maestro —dijo el hombre—, todo eso lo he cumplido desde que era joven.
21Jesús lo miró con amor y añadió:
―Una sola cosa te falta: anda, vende todo lo que tienes y dáselo a los pobres, y tendrás tesoro en el cielo. Luego ven y sígueme.
22Al oír esto, el hombre se desanimó y se fue triste, porque tenía muchas riquezas.
23Jesús miró alrededor y comentó a sus discípulos:
―¡Qué difícil es para los ricos entrar en el reino de Dios!
24Los discípulos se asombraron de sus palabras.
―Hijos, ¡qué difícil es entrar10:24 es entrar. Var. es para los que confían en las riquezas entrar. en el reino de Dios! —repitió Jesús—. 25Le resulta más fácil a un camello pasar por el ojo de una aguja que a un rico entrar en el reino de Dios.
26Los discípulos se asombraron aún más, y decían entre sí: «Entonces, ¿quién podrá salvarse?»
27―Para los hombres es imposible —aclaró Jesús, mirándolos fijamente—, pero no para Dios; de hecho, para Dios todo es posible.
28―¿Qué de nosotros, que lo hemos dejado todo y te hemos seguido? —comenzó a reclamarle Pedro.
29―Os aseguro —respondió Jesús— que todo el que por mi causa y la del evangelio haya dejado casa, hermanos, hermanas, madre, padre, hijos o terrenos 30recibirá cien veces más ahora en este tiempo (casas, hermanos, hermanas, madres, hijos y terrenos, aunque con persecuciones); y en la edad venidera, la vida eterna. 31Pero muchos de los primeros serán últimos, y de los últimos, primeros.
Jesús predice de nuevo su muerte
10:32-34 – Mt 20:17-19; Lc 18:31-33
32Iban de camino subiendo a Jerusalén, y Jesús se les adelantó. Los discípulos estaban asombrados, y los otros que venían detrás tenían miedo. De nuevo tomó aparte a los doce y comenzó a decirles lo que le iba a suceder. 33«Ahora vamos rumbo a Jerusalén, y el Hijo del hombre será entregado a los jefes de los sacerdotes y a los maestros de la ley. Ellos lo condenarán a muerte y lo entregarán a los gentiles. 34Se burlarán de él, le escupirán, lo azotarán y lo matarán. Pero a los tres días resucitará».
La petición de Jacobo y Juan
10:35-45 – Mt 20:20-28
35Se le acercaron Jacobo y Juan, hijos de Zebedeo.
―Maestro —le dijeron—, queremos que nos concedas lo que te vamos a pedir.
36―¿Qué queréis que haga por vosotros?
37―Concédenos que en tu glorioso reino uno de nosotros se siente a tu derecha y el otro a tu izquierda.
38―No sabéis lo que estáis pidiendo —les replicó Jesús—. ¿Podéis acaso beber el trago amargo de la copa que yo bebo, o pasar por la prueba del bautismo con el que voy a ser probado?10:38 beber … probado? Lit. beber la copa que yo bebo, o ser bautizados con el bautismo con que yo soy bautizado? También en v. 39.
39―Sí, podemos.
―Beberéis de la copa que yo bebo —les respondió Jesús— y pasaréis por la prueba del bautismo con el que voy a ser probado, 40pero el sentarse a mi derecha o a mi izquierda no me corresponde a mí concederlo. Eso ya está decidido.10:40 concederlo. Eso ya está decidido. Lit. concederlo, sino para quienes está preparado.
41Los otros diez, al oír la conversación, se indignaron contra Jacobo y Juan. 42Así que Jesús los llamó y les dijo:
―Como vosotros sabéis, los que se consideran jefes de las naciones oprimen a los súbditos, y los altos oficiales abusan de su autoridad. 43Pero entre vosotros no debe ser así. Al contrario, el que quiera hacerse grande entre vosotros deberá ser vuestro servidor, 44y el que quiera ser el primero deberá ser esclavo de todos. 45Porque ni aun el Hijo del hombre vino para que le sirvan, sino para servir y para dar su vida en rescate por muchos.
El ciego Bartimeo recibe la vista
10:46-52 – Mt 20:29-34; Lc 18:35-43
46Después llegaron a Jericó. Más tarde, salió Jesús de la ciudad acompañado de sus discípulos y de una gran multitud. Un mendigo ciego llamado Bartimeo (el hijo de Timeo) estaba sentado junto al camino. 47Al oír que el que venía era Jesús de Nazaret, se puso a gritar:
―¡Jesús, Hijo de David, ten compasión de mí!
48Muchos lo reprendían para que se callara, pero él se puso a gritar aún más:
―¡Hijo de David, ten compasión de mí!
49Jesús se detuvo y dijo:
―Llamadlo.
Así que llamaron al ciego.
―¡Ánimo! —le dijeron—. ¡Levántate! Te llama.
50Él, arrojando la capa, dio un salto y se acercó a Jesús.
51―¿Qué quieres que haga por ti? —le preguntó.
―Rabí, quiero ver —respondió el ciego.
52―Puedes irte —le dijo Jesús—; tu fe te ha sanado.
Al momento recobró la vista y empezó a seguir a Jesús por el camino.
