Неразрешивост брака
1Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
Богати човек
17Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим10,18 Епитет добар користио се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га.? Нико није добар осим самога Бога. 19Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Исус трећи пут најављује своју смрт
32Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“
Неразумни захтев Јакова и Јована
35Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“
36„Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.
37Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“
38Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“
39„Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“
41Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“
Исцељење слепог Вартимеја
46Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
48Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
49Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“
Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.
51Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“
Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“
52„Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.
O braku i rastavi
(Mt 19:1-9)
1Isus ode iz Kafarnauma južnije, u judejski kraj te istočno od rijeke Jordana. I opet nagrne k njemu mnoštvo naroda te ih je po svojemu običaju poučavao.
2Priđu mu neki farizeji pa ga upitaju pokušavajući ga zaskočiti: “Smije li se muž razvesti od žene?”
3“Što vam je o tome zapovjedio Mojsije?” upita ih Isus.
4“On je to dopustio”, odgovore mu. “Rekao je da muž mora ženi samo napisati otpusnicu i može ju otpustiti.”
5“Mojsije vam je napisao ovu zapovijed zbog vaših tvrdih srca! 6Jer Bog ih je još na početku stvorenja stvorio ‘muškim i ženskim’10:6 Postanak 1:27; 5:2.. 7‘Čovjek će ostaviti oca i majku da bi se sjedinio sa svojom ženom, 8i njih će dvoje biti jedno tijelo.’10:8 Postanak 2:24. Njih dvoje, prema tome, nisu više dva, nego jedno. 9Neka dakle nijedan čovjek ne rastavlja one koje je Bog sjedinio!”
10Kad su bili u kući, učenici ga ponovno o tomu upitaju. 11On im reče: “Tko god se razvede od svoje žene da bi se oženio drugom, čini preljub prema prvoj ženi. 12Rastavi li se žena od muža i preuda, ona također čini preljub.”
Isus blagoslivlja djecu
(Mt 19:13-15; Lk 18:15-17)
13Isusu su dovodili djecu da ih dotakne i blagoslovi. Učenici su im to priječili. 14Kad je Isus to vidio, razljutio se te im reče: “Pustite dječicu k meni i ne tjerajte ih jer takvima pripada Božje kraljevstvo! 15Zaista vam kažem, tko kraljevstvo Božje ne prihvati poput te dječice, nikada neće u njega ući!” 16Tada izgrli djecu i blagoslovi ih polažući na njih ruke.
Bogataš
(Mt 19:16-30; Lk 18:18-30)
17Dok se spremao na put, pritrči mu neki čovjek, klekne pred njega i upita ga: “Dobri učitelju, što moram učiniti da dobijem vječni život?”
18“Zašto me zoveš dobrim?”10:18 Epitet “dobar” upotrebljavao se samo za Boga. Isus postavlja pitanje da bi vidio da li čovjek ima pravilno razumijevanje Isusovog identiteta, odnosno, da je Isus Bog. Ukoliko ga čovjek prihvaća kao Boga, on će onda prihvatiti Isusov poziv da rasproda sve što ima i da ga slijedi. upita ga Isus. “Dobar je samo Bog. 19A zapovijedi znaš: ‘Ne ubij’, ‘Ne čini preljub’, ‘Ne ukradi’, ‘Ne svjedoči lažno’, ‘Ne varaj’, ‘Poštuj oca i majku!’”
20“Gospodine, sve te zapovijedi držim još od mladosti”, odgovori čovjek.
21Isus ga promotri i zavoli ga. “Još ti jedno nedostaje”, reče mu, “idi i prodaj sve što imaš, a novac razdijeli siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i slijedi me!” 22Čovjek se na te riječi snuždi i žalosno ode jer je imao veliki imetak.
23Isus pogleda uokolo i reče učenicima: “Kako je teško bogatašima ući u kraljevstvo Božje!” 24Oni se na to silno iznenade. Isus nastavi: “Djeco draga, kako je teško ući u kraljevstvo Božje! 25Lakše bi devi bilo provući se kroz iglenu ušicu nego bogatašu ući u Božje kraljevstvo!”
26Učenici se zaprepaste. “Pa tko se onda uopće može spasiti?” pitali su.
27Isus ih pozorno pogleda pa reče: “Ljudima je to potpuno nemoguće, ali ne i Bogu. Jer Bogu je sve moguće!”
28Petar mu reče: “Evo, mi smo sve ostavili da te slijedimo.”
29Isus odgovori: “Zaista vam kažem, nema takvoga tko se radi mene i radi Radosne vijesti odrekao kuće, braće, sestara, majke, oca, djece ili imanja, 30a da uz progonstvo neće već u ovome svijetu dobiti natrag stostruko: kuće, braću, sestre, majku, oca, djecu i imanja, a u budućemu svijetu i vječni život. 31Ali mnogi koji su sada prvi tada će biti na zadnjemu mjestu, a mnogi koje ovdje smatraju zadnjima ondje će biti najveći.”
Isus ponovno naviješta svoju smrt
(Mt 20:17-19; Lk 18:31-34)
32Uspinjali su se prema Jeruzalemu. Isus je išao pred zaprepaštenim učenicima. Ljudi koji su ga slijedili bili su prestrašeni. Isus povede Dvanaestoricu na stranu i počne im još jedanput govoriti o onomu što mu se imalo dogoditi: 33“Evo, ulazimo u Jeruzalem. Tamo će Sina Čovječjega predati svećeničkim glavarima i pismoznancima, koji će ga osuditi na smrt i predati Rimljanima.10:33 U grčkome: poganima. 34Rugat će mu se, popljuvati ga, bičevati i ubiti. Ali on će nakon tri dana uskrsnuti.”
Isus poučava o služenju drugima
(Mt 20:20-28; Lk 22:24-27)
35Zatim mu priđu Jakov i Ivan, Zebedejevi sinovi, i mu rekoše: “Učitelju, htjeli bismo da nam nešto učiniš.”
36“A što?” upita ih Isus.
37“Dopusti nam, kad uđeš u svoju slavu, da sjedimo na počasnim mjestima do tebe, jedan s desne, a drugi s lijeve strane.”
38Isus odgovori: “Ne znate što tražite. Možete li vi ispiti gorku čašu iz koje ću ja piti? Ili se krstiti krštenjem trpljenja kojim se ja moram krstiti?”
39“Možemo!” odgovore oni. A on reče: “Zaista ćete piti iz moje čaše i krstit ćete se mojim krštenjem, 40ali nije na meni da odredim tko će sjediti zdesna ili slijeva do mene. Ta mjesta pripadaju onima za koje su određena.”
41Kad su to čula ostala desetorica učenika, naljute se na Jakova i Ivana. 42Zato ih Isus dozove k sebi i reče: “Vi znate da oni koji se smatraju vladarima svijeta okrutno postupaju s narodom i da moćnici nad njim vladaju stegom. 43Ali nije tako među vama! Naprotiv, tko želi biti najveći među vama, neka vam bude sluga. 44Tko želi biti najveći od svih, neka svima bude robom. 45Jer ni Sin Čovječji nije došao da mu služe, već da on služi drugima i dade svoj život kao otkupninu za mnoge.”
Isus vraća vid Bartimeju
(Mt 20:29-34; Lk 18:35-43)
46Stigli su tako u Jerihon. Kad je Isus izlazio iz Jerihona u pratnji učenika i velikog mnoštva, pokraj puta sjedio je slijepi prosjak Bartimej, Timejev sin. 47Kad je čuo da je stigao Isus iz Nazareta, počeo je vikati: “Isuse, sine Davidov, smiluj mi se!”
48Mnogi su ga korili i opominjali ga da ušuti, ali on počne još jače vikati: “Sine Davidov, smiluj mi se!”
49Kad Isus to začuje, zaustavi se i reče: “Recite mu da priđe.”
Oni pozovu slijepca. “Samo hrabro!” kazaše mu. “Hajde, zove te!” 50Bartimej zbaci sa sebe ogrtač, skoči i pritrči Isusu.
51“Što želiš da ti učinim?” upita ga Isus.
“Da progledam, Gospodine!,” zamoli slijepac.
52“Hajde!”, odgovori mu Isus. “Tvoja te je vjera iscijelila!” Slijepac smjesta progleda i krene cestom za Isusom.
