Исус шаље Дванаесторицу
1Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14(Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15Они тако учинише, те сви поседаше. 16Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти9,31 Реч која је овде преведена са смрт, на грчком је излазак, што упућује на значај Исусове смрти. У Старом завету излазак се односи на Божије ослобођење израиљског народа од египатског ропства. Христова смрт на крсту јесте излазак, то јест, дело откупљења, којим Бог изводи људе из ропства греха., коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44„Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. 60„Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Иисус посылает двенадцать учеников на служение
(Мат. 10:9-14; Мк. 6:7-13)
1Созвав вместе двенадцать, Иисус дал им силу и власть одолевать всех демонов и излечивать болезни. 2Затем Он послал их возвещать Божье Царство и исцелять больных, 3сказав им:
– Ничего не берите с собой в дорогу: ни посоха, ни сумки, ни хлеба, ни денег, ни запасной одежды. 4В какой бы дом вы ни вошли, оставайтесь там и оттуда отправляйтесь дальше. 5А если где-то люди вас не примут, то, уходя из того города, отряхните пыль с ваших ног, это будет свидетельством против них.
6Ученики отправились в путь и, переходя из селения в селение, возвещали Радостную Весть и повсюду исцеляли больных.
Смятение правителя Ирода
(Мат. 14:1-2; Мк. 6:14-16)
7Слухи обо всем этом дошли и до правителя Ирода9:7 Это Ирод Антипа, сын Ирода Великого от самарянки Малфаки. Он правил Галилеей и Переей с 4 г. до н. э. по 39 г. н. э.. Он был в недоумении, потому что одни говорили, что это Иоанн воскрес из мертвых, 8другие – что явился Илия, третьи – что ожил один из древних пророков. 9Ирод говорил:
– Иоанна я обезглавил, а кто же тогда Этот Человек, о Котором мне такое рассказывают?
И он искал возможность увидеть Иисуса.
Иисус насыщает более пяти тысяч человек
(Мат. 14:13-21; Мк. 6:32-44; Ин. 6:1-13)
10Апостолы, возвратившись, рассказали Иисусу обо всем, что они сделали. Потом Он взял их с Собой, и они пошли одни к городу, называемому Вифсаида. 11Однако толпы народа, узнав об этом, пошли за Иисусом. Он радушно их принял и говорил им о Божьем Царстве, а также исцелял тех, кто в этом нуждался. 12День уже клонился к вечеру, и двенадцать подошли к Иисусу и сказали:
– Отпусти людей, чтобы они пошли в окрестные селения и деревни и нашли себе ночлег и пищу, ведь мы здесь в пустынном месте.
13Иисус ответил:
– Вы сами дайте им есть.
Ученики удивились:
– Да ведь у нас только пять хлебов и две рыбы. Разве что нам пойти и купить еды на всех этих людей?
14А там одних только мужчин было около пяти тысяч. Но Иисус сказал ученикам:
– Рассадите людей группами, человек по пятьдесят.
15Ученики так и сделали. Когда все сели, 16Иисус взял пять хлебов и две рыбы и, подняв глаза к небу, благословил пищу. Затем Он стал разламывать хлеб и рыбу и давать их Своим ученикам, чтобы те раздавали народу. 17Все ели и насытились, и собрали еще двенадцать корзин остатков.
Петр признает Иисуса Христом
(Мат. 16:13-16; Мк. 8:27-29)
18Однажды, когда Иисус молился в одиночестве и недалеко от Него были Его ученики, Он спросил их:
– За кого принимает Меня народ?
19Они ответили:
– За Иоанна Крестителя; другие же – за Илию; а некоторые говорят, что один из других древних пророков ожил.
20– А вы кем считаете Меня? – спросил их Иисус.
– Божьим Христом9:20 Христос – «Помазанник», праведный Царь и Освободитель, Спаситель, обещанный Богом еще в Законе, Псалмах и Пророках., – ответил Петр.
Иисус впервые говорит о Своей смерти и воскресении
(Мат. 16:21-23; Мк. 8:31-33)
21Но Иисус строго велел им никому не говорить об этом, 22сказав:
– Сыну Человеческому должно много пострадать и быть отвергнутым старейшинами, первосвященниками и учителями Закона. Он будет убит, но на третий день воскреснет.
Что значит быть последователем Иисуса?
(Мат. 16:24-28; Мк. 8:34–9:1)
23Потом Иисус сказал им:
– Если кто желает быть Моим последователем, пусть отречется от самого себя и, каждый день беря свой крест, следует за Мной. 24Потому что тот, кто хочет сберечь свою жизнь, потеряет ее, а кто потеряет свою жизнь ради Меня, тот спасет ее. 25Ведь что пользы человеку, если он приобретет весь мир, но при этом погубит самого себя или повредит себе? 26Кто постыдится Меня и Моих слов, того постыдится и Сын Человеческий, когда придет в Своей славе и в славе Отца и святых ангелов. 27Говорю вам истину, некоторые из вас, стоящих здесь, не умрут, пока не увидят Божьего Царства.
Преображение Иисуса
(Мат. 17:1-13; Мк. 9:2-13)
28Примерно восемь дней спустя после этих слов, Иисус, взяв с Собой Петра, Иоанна и Иакова, поднялся на гору помолиться. 29Во время молитвы Его облик вдруг изменился, а одежда стала ослепительно белой. 30И вот появились два человека, которые стали разговаривать с Иисусом, – это были Моисей и Илия. 31Явившись в славе, они говорили о Его исходе, который Он должен будет совершить в Иерусалиме. 32А Петра и тех, кто был вместе с ним, одолел сон, но когда они очнулись, то увидели славу Иисуса и двух мужчин, стоявших рядом с Ним. 33Когда мужчины уже уходили, Петр сказал Иисусу:
– Наставник, нам здесь так хорошо! Давай мы сделаем три шалаша, один Тебе, один Моисею и один Илии.
Он и сам не знал, что говорит. 34Когда он еще говорил, показалось облако и накрыло их. Оказавшись в облаке, они очень испугались. 35А из облака прозвучал голос:
– Это Мой Сын, Мой избранный. Его слушайте!9:35 См. Втор. 18:15; Пс. 2:7; Ис. 42:1. В Иисусе мы видим исполнение всех этих пророчеств: Он и обещанный Моисеем Пророк, и Мессия (Царь Израиля), и «Страдающий Слуга Бога».
36Когда голос умолк, они увидели Иисуса уже одного. Они молчали об этом и в то время никому не рассказывали о том, что видели.
Иисус исцеляет мальчика, одержимого нечистым духом
(Мат. 17:14-19; Мк. 9:14-29)
37На следующий день, когда они спустились с горы, Иисуса встретила большая толпа. 38И один человек из толпы закричал:
– Учитель, умоляю Тебя, посмотри моего сына! Он у меня один. 39Иногда его схватывает дух, и тогда мальчик внезапно начинает кричать, его сводит судорогой, так что у него изо рта идет пена. Дух терзает его до полного изнеможения и лишь тогда нехотя отступает. 40Я просил Твоих учеников изгнать его, но они не смогли.
41– О неверующее и испорченное поколение, – сказал Иисус, – сколько Мне еще быть с вами и терпеть вас? Приведи сына сюда.
42Когда мальчик еще шел, дух бросил его на землю в припадке. Но Иисус приказал нечистому духу выйти, исцелил мальчика, а затем отдал его отцу. 43Все были поражены величием Бога.
Иисус снова говорит о Своей смерти
(Мат. 17:22-23; Мк. 9:30-32)
В то время как все удивлялись тому, что совершил Иисус, Он сказал Своим ученикам:
44– Слушайте внимательно, что Я вам сейчас скажу: Сын Человеческий будет предан в руки людей.
45Но они не поняли, что Он имел в виду, от них это было сокрыто, так что они не поняли смысла сказанного, а спросить, что означают Его слова, боялись.
Ученики спорят о том, кто из них самый великий
(Мат. 18:1-5; Мк. 9:33-37)
46Среди учеников как-то начался спор о том, кто из них важнее. 47Иисус, зная их мысли, взял маленького ребенка и поставил его рядом с Собой.
48– Кто ради Меня принимает такого ребенка, – сказал Иисус, – тот принимает и Меня, а кто принимает Меня, тот принимает и Пославшего Меня. Кто среди вас меньше всех, тот и велик.
Кто не против вас, тот за вас
(Мк. 9:38-40)
49Иоанн сказал Ему: – Наставник! Мы видели человека, который Твоим именем изгонял демонов, и мы запретили ему, потому что он не следует за Тобой вместе с нами.
50– Не запрещайте, – сказал Иисус. – Кто не против вас, тот за вас.
Отвержение Иисуса Христа самарянами
51Когда Иисусу подошло время быть взятым на небо, Он направился в Иерусалим. 52Вперед Себя Он послал вестников, и те пошли в одно из самарянских селений, чтобы приготовить все к Его приходу. 53Но жители селения не приняли Его, потому что Он шел в Иерусалим9:53 Между самарянами и иудеями была давняя вражда.. 54Увидев это, Его ученики Иаков и Иоанн сказали:
– Господи, хочешь, мы прикажем огню сойти с неба и всех их истребить, как и Илия сделал?9:54 См. 4 Цар. 1:10-12.
55Но Иисус, обернувшись, запретил им и сказал:
– Вы не знаете, какого вы духа, 56ведь Сын Человеческий пришел не губить человеческие души, а спасать.
И они пошли в другое селение9:56 Слова «как и Илия сделал» (ст. 54) и «и сказал: вы не знаете, какого вы духа, ведь Сын Человеческий пришел не губить человеческие души, а спасать» (ст. 55-56) отсутствуют в древнейших рукописях Евангелия от Луки..
Иисус говорит о цене следования за Ним
(Мат. 8:19-22)
57Когда они шли по дороге, один человек сказал Иисусу:
– Я пойду за Тобой, куда бы Ты ни пошел.
58Иисус ответил:
– У лисиц есть норы, и у птиц небесных – гнезда, а Сыну Человеческому негде и голову приклонить.
59Другому человеку Иисус сказал:
– Следуй за Мной.
Но тот ответил:
– Господи, разреши мне прежде пойти и похоронить отца моего9:59 В первом веке существовал погребальный обычай, по которому тело усопшего на год помещали в пещеру. После этого времени, когда от тела ничего кроме костей не оставалось, их убирали и хоронили в урне. Этот стих может быть переведен и следующим образом: «Господи, разреши остаться со своим отцом, чтобы, когда он умрет, я смог похоронить его»..
60– Пусть мертвые сами хоронят своих мертвецов, а ты иди и провозглашай Божье Царство, – сказал ему Иисус.
61Еще один человек сказал Ему:
– Я пойду за Тобой, Господи, но позволь мне прежде пойти и попрощаться с моей семьей.
62Иисус ответил:
– Ни один человек, положивший руку на плуг и оглядывающийся назад, не пригоден для Божьего Царства.
