Исусове следбенице
1После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9Његови ученици су га питали за значење приче. 10Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
Ang mga Babaye nga Nagtabang kang Jesus
1Pagkahuman niadto, milibot si Jesus sa mga lungsod ug mga baryo ug nagwali sa Maayong Balita mahitungod sa paghari sa Dios. Uban kaniya ang 12 ka mga apostoles, 2ug ang pipila sa mga babaye nga iyang giayo gikan sa mga daotang espiritu ug mga sakit. Ang usa kanila mao si Maria nga taga-Magdala8:2 taga-Magdala: Mao ang buot ipasabot sa pulong Magdalena. nga kanhi may pito ka daotang espiritu nga gipapahawa gikan kaniya. 3Uban usab kanila mao si Juana nga asawa ni Chuza nga mao ang sinaligan ni Herodes sa iyang palasyo. Mikuyog usab si Susana ug daghan pang kababayen-an. Kini nga mga babaye maoy nagahatag sa mga kinahanglanon nila ni Jesus gikan sa ilang katigayonan.
Ang Sambingay bahin sa Tigsabwag
(Mat. 13:1-9; Mar. 4:1-9)
4Daghang mga tawo nga gikan sa mga kalungsoran ang nagsige pag pangabot ug nagpundok didto kang Jesus. Gisultihan sila ni Jesus niini nga sambingay:
5“May usa ka mag-uuma nga nagsabwag ug binhi. Sa iyang pagsabwag, nasabwag ang uban sa daplin sa dalan, ug natumban kini sa mga nangagi ug gituka sa mga langgam. 6Ang uban nasabwag sa kabatoan. Miturok kini apan nalaya dayon tungod kay uga ang yuta. 7Ang uban nasabwag sa yuta nga may tunokon nga mga sagbot, ug nagdungan pagtubo kining sagbot ug ang binhi. Busa sa wala madugay natabonan kini sa mga sagbot. 8Ang uban nasabwag sa maayong yuta, mitubo ug namunga ug daghan.” Mipadayon pagsulti si Jesus kanila, “Kamo nga nagapaminaw, kinahanglan sabton gayod ninyo kining inyong nadungog.”
Ang Katuyoan sa mga Sambingay
(Mat. 13:10-17; Mar. 4:10-12)
9Gipangutana siya sa iyang mga tinun-an kon unsa ang kahulogan sa maong sambingay. 10Mitubag siya, “Ang mga tinago mahitungod sa paghari sa Dios gisulti kaninyo sa pamaagi nga masabtan ninyo, apan ngadto sa uban gisulti kini pinaagi sa mga sambingay aron nga ‘bisan magtan-aw sila dili sila makakita, ug bisan maminaw sila dili sila makasabot.’8:10 Tan-awa usab ang Isa. 6:9. ”
Gipasabot ni Jesus ang Sambingay bahin sa Tigsabwag
(Mat. 13:18-23; Mar. 4:13-20)
11Unya gipasabot ni Jesus ang kahulogan sa sambingay. Miingon siya, “Ang binhi mao ang pulong sa Dios. 12Ang daplin sa dalan nga nasabwagan ug binhi mao ang mga tawo nga nakadungog sa pulong sa Dios, apan miabot si Satanas ug gikuha niya ang pulong sa Dios sa ilang kasingkasing, aron dili sila motuo ug maluwas. 13Ang kabatoan nga nasabwagan ug binhi mao ang mga tawo nga nakadungog ug midawat sa pulong sa Dios nga may kalipay. Apan kini dili kinasingkasing, busa wala molungtad ang ilang pagtuo. Pag-abot sa mga pagsulay mitalikod dayon sila. 14Ang yuta nga may tunokon nga mga sagbot nga nasabwagan ug binhi mao ang mga tawo nga nakadungog sa pulong sa Dios. Apan ang ilang mga kabalaka, ang ilang mga kabtangan, ug ang mga kahilayan niining kalibotan nahimong babag sa ilang pagsunod sa kabubut-on sa Dios alang kanila. 15Apan ang maayo nga yuta nga nasabwagan ug binhi mao ang mga tawo nga nakadungog sa pulong sa Dios, ug gitipigan nila kini sa ilang hinlo ug matinud-anon nga kasingkasing ug naninguha sila sa pagtuman niini.”
Ang Sambingay bahin sa Suga
(Mar. 4:21-25)
16Miingon pa gayod si Jesus, “Walay magdagkot ug suga ug unya takloban lang dayon ug kolon o ibutang lang ilalom sa katre. Ibutang hinuon niya kini sa tungtonganan aron mahayagan ang mga tawo nga mosulod sa balay. 17Mao kana nga wala gayoy tinago nga dili mogawas sa kaulahian, ug walay tinagoan mahitungod sa paghari sa Dios nga dili mahibaloan ug madayag.
18“Busa paminaw kamo pag-ayo kanako, tungod kay ang tawo nga may pagsabot sa kamatuoran hatagan pa gayod. Apan ang tawo nga walay pagsabot sa kamatuoran, bisan ang gamay nga iyang nasabtan kuhaon pa kaniya.”
Ang Inahan ug ang mga Igsoon ni Jesus
(Mat. 12:46-50; Mar. 3:31-35)
19Unya miabot ang inahan ug ang mga igsoon ni Jesus. Tungod sa kadaghan sa mga tawo dili sila makaduol kaniya. 20Busa may miingon kang Jesus, “Ang imong inahan ug mga igsoon nagtindog didto sa gawas. Buot silang makigkita kanimo.” 21Apan miingon si Jesus kanila, “Ang akong inahan ug mga igsoon mao kadtong nagapaminaw ug nagatuman sa pulong sa Dios.”
Gipahunong ni Jesus ang Kusog nga Hangin ug Balod
(Mat. 8:23-27; Mar. 4:35-41)
22Usa ka adlaw niana misakay si Jesus ug ang iyang mga tinun-an sa sakayan. Miingon siya kanila, “Tana, motabok kita sa linaw.” Ug migikan sila. 23Samtang naglawig sila nakatulog si Jesus. Kalit lang nga mikusog ang hangin ug misulod na ang tubig sa ilang sakayan. Namiligro ang ilang kahimtang. 24Busa giduol nila si Jesus ug gipukaw, “Magtutudlo!8:24 Magtutudlo: kini nga pulong sa literal, Agalon. Magtutudlo! Malunod na kita!” Mibangon si Jesus ug gimandoan niya ang hangin ug ang mga balod nga mohunong. Ug diha-diha milinaw. 25Unya miingon si Jesus sa iyang mga tinun-an, “Hain na man ang inyong pagtuo?” Natingala gayod ang iyang mga tinun-an ug nahadlok. Miingon sila sa usag usa, “Kinsa gayod kaha kini, nga bisan gani ang hangin ug mga balod gimandoan niya ug mituman kaniya?”
Giayo ni Jesus ang Tawo nga Gigamhan sa mga Daotang Espiritu
(Mat. 8:28-34; Mar. 5:1-20)
26Nagpadayon sila paglawig hangtod nga nakaabot sila sa dapit sa mga Gerasenhon8:26 Gerasenhon: Sa uban nga mga kopya sa Griego, Gadarenhon o, Gergesenhon. atbang sa Galilea. 27Sa pagkawas ni Jesus, gisugat siya sa usa ka tawo nga gisudlan sa mga daotang espiritu. Kini nga tawo kanunayng hubo ug wala na mopauli sa iyang balay nga anaa sa lungsod. Didto siya magkanunayan sa mga langub nga lubnganan. 28Pagkakita niya kang Jesus misinggit siya ug miluhod sa iyang atubangan. Unya misulti siya sa makusog nga tingog, “Jesus, Anak sa Dios nga labaw sa tanan, unsay imong labot kanako? Nagapakilooy ako kanimo nga dili mo ako silotan.” 29Gisulti niya kini tungod kay gimandoan na ni Jesus ang daotang espiritu nga mogawas kaniya. Dugay na siya nga gigamhan sa daotang espiritu, ug bisan gikadenahan na sa mga tawo ang iyang mga kamot ug tiil ug binantayan pa siya, gipamugto lang niya kini, ug gidala siya sa daotang espiritu didto sa dapit nga awaaw. 30Gipangutana siya ni Jesus, “Unsay imong ngalan?” Mitubag siya, “Ako si Panon.” Mao kana ang iyang gitubag tungod kay daghan ang mga daotang espiritu nga misulod kaniya. 31Ug nagpakilooy ang mga daotang espiritu nga dili sila abugon ngadto sa kinahiladman sa yuta diin didto sila silotan.
32Duol didto, may daghang mga baboy nga nangungad sa bakilid. Nagpakilooy kang Jesus ang mga daotang espiritu nga tugotan sila nga mosulod sa mga baboy. Ug gitugotan sila ni Jesus. 33Busa migawas ang mga daotang espiritu gikan sa tawo ug misulod sila sa mga baboy. Unya mihaguros sa pagpanagan ang mga baboy padulhog sa bakilid diretso sa linaw ug nangalumos.
34Sa dihang nakita sa mga nagaatiman sa mga baboy ang nahitabo, nanagan sila, ug gisulti nila kini sa mga tawo sa lungsod ug sa kaumahan. 35Busa miadto ang mga tawo kang Jesus aron tan-awon ang nahitabo. Sa pag-abot nila didto nakita nila ang tawo nga kaniadto gigamhan sa mga daotang espiritu nga nagalingkod sa tiilan ni Jesus nga may bisti na ug maayo nag pangisip. Busa nangahadlok sila. 36Ang mga nakakita sa nahitabo misulti sa mga tawo kon giunsa pag-ayo ang tawo nga gigamhan kaniadto sa mga daotang espiritu. 37Unya ang tanang mga Gerasenhon8:37 Gerasenhon: Tan-awa ang usab sa bersikulo 26. ug ang mga tawo nga nagpuyo sa ilang palibot mihangyo kang Jesus nga mopahawa siya didto sa ilang dapit, tungod kay dako gayod ang ilang kahadlok. Busa misakay si Jesus sa sakayan ug mibalik sa iyang gigikanan. 38Ang tawo nga gigamhan kaniadto sa mga daotang espiritu nagpakilooy kang Jesus nga mouban kaniya. Apan miingon si Jesus kaniya, 39“Pauli na sa inyo ug isulti ang mga gihimo sa Dios kanimo.” Busa mipauli ang tawo, ug gisugilon niya sa tibuok lungsod ang tanang gihimo ni Jesus kaniya.
Ang Batang Babaye ni Jairus ug ang Babaye nga Nagdugo-dugo
(Mat. 9:18-26; Mar. 5:21-43)
40Sa pagdunggo ni Jesus balik sa pikas sa linaw, nalipay gayod ang mga tawo sa pag-abiabi kaniya tungod kay silang tanan nagpaabot kaniya. 41Pagkataudtaod may miabot nga tawo nga ang iyang ngalan si Jairus. Tigdumala siya sa simbahan sa mga Judio. Sa pagduol niya kang Jesus miluhod siya ug nagpakilooy nga moadto si Jesus didto sa iyang balay 42tungod kay himalatyon na ang iyang bugtong anak. Kining iyang anak nga babaye nagaedad ug 12 ka tuig. Sa dihang nagpadulong sila si Jesus sa balay ni Jairus nagdasok ang daghang mga tawo libot kaniya. 43May babaye didto nga nagdugo-dugo8:43 nagdugo-dugo: kini nga babaye may problema sa iyang regla. sulod na sa 12 ka tuig. [Nagasto na niya ang tanan niyang katigayonan sa pagpatambal.] Apan wala gayoy nakaayo kaniya. 44Miadto siya sa likod ni Jesus. Unya gihikap niya ang sidsid sa bisti ni Jesus, ug diha-diha mihunong ang iyang pagdugo-dugo. 45Unya miingon si Jesus, “Kinsa ang mihikap kanako?” Tanan sila misulti nga wala sila mohikap kaniya. Busa miingon si Pedro, “Ginoo, daghan ang mga tawo nga nagadasok palibot kanimo, nganong nangutana ka pa man kon kinsa ang mihikap kanimo?” 46Apan mitubag si Jesus, “May mihikap gayod kanako, tungod kay gibati ko nga may gahom nga migawas gikan kanako.” 47Sa dihang namatikdan sa babaye nga nahibaloan ni Jesus ang iyang gihimo, miduol siya nga nagkurog ug miluhod kang Jesus. Sa atubangan sa tanan gisulti niya kang Jesus kon nganong gihikap niya siya ug kon giunsa nga naayo siya dayon. 48Miingon si Jesus kaniya, “Anak, ang imong pagtuo maoy nakapaayo8:48 nakapaayo: o, nagluwas. kanimo. Sige, pauli nga malinawon.”
49Samtang nagsulti pa siya sa babaye may miabot gikan sa balay ni Jairus nga nagaingon, “Patay na ang imong anak. Ayaw na lang samoka ang magtutudlo.” 50Apan pagkadungog niini ni Jesus miingon siya kang Jairus, “Ayaw kahadlok, tuo lang ug mamaayo siya.” 51Pag-abot nila sa balay ni Jairus wala niya tugoti ang uban nga mokuyog kaniya ngadto sa sulod gawas lang kanila ni Pedro, Juan, ug Santiago, ug sa amahan ug inahan sa bata. 52Nagminatay ug hilak ang mga tawo didto. Busa miingon si Jesus kanila, “Ayaw kamo paghilak, tungod kay wala mamatay ang bata kondili natulog lang siya.” 53Gikataw-an nila si Jesus tungod kay nahibalo sila nga patay na gayod ang bata. 54Miduol si Jesus sa bata ug gikuptan niya ang kamot niini ug miingon, “Bangon Inday!” 55Ug diha-diha mibalik ang espiritu niini ug mibangon dayon kini. Misugo si Jesus nga pakan-on ang bata. 56Natingala gayod ang iyang mga ginikanan, apan gimandoan sila ni Jesus nga dili gayod isulti kang bisan kinsa ang nahitabo.
