Васкрсење
1У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ 8Оне су се тада сетиле његових речи.
9Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија24,13 Око 11 km.. 14Разговарали су о свим овим догађајима. 15Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42Они му дадоше комад печене рибе. 43Узео га је и појео пред њима. 44Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48Ви сте очевици овога. 49Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Вазнесење
50Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53Стално су били у храму и прослављали Бога.
