Исус пред Пилатом
1Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54Било је то дан Припреме23,54 Дан пре суботе., баш уочи суботе.
55Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Исо Масех на допросе у Пилата
(Мат. 27:11-14; Мк. 15:1-5; Ин. 18:28-37)
1Все встали и повели Исо к Пилату23:1 Понтий Пилат был римским наместником в Иудее с 26 по 36 гг.. 2Там они начали обвинять Его:
– Мы установили, что Этот Человек совращает наш народ. Он запрещает платить дань императору23:2 Обвинители Исо Масеха не гнушались даже откровенной ложью. Они обвиняли Исо в том, что Он якобы призывал не платить императору налоги, в то время как Исо говорил как раз обратное (см. 20:22-25). и называет Себя обещанным Масехом, Царём.
3Пилат спросил Его:
– Ты Царь иудеев?
– Ты сам так говоришь, – ответил Исо.
4Тогда Пилат сказал главным священнослужителям и толпе:
– У меня нет никаких оснований осудить Этого Человека.
5Но они настаивали:
– Он Своим учением возмущает народ по всей Иудее, начал в Галилее, а теперь пришёл сюда.
Исо Масех на допросе у Ирода
6– Этот Человек – галилеянин? – спросил, услышав это, Пилат. 7И узнав, что Исо был из области, подвластной Ироду23:7 Это Ирод Антипа (см. сноску на 3:1)., который тоже был в это время в Иерусалиме, он послал Исо к нему. 8Ирод, увидев Исо, очень обрадовался, потому что уже давно хотел Его увидеть. Он много слышал об Исо и надеялся, что Тот совершит для него какое-нибудь чудо. 9Он задавал Ему много вопросов, но Исо ничего не отвечал. 10Стоявшие там главные священнослужители и учители Таврота усиленно обвиняли Исо. 11Ирод же и его солдаты, посмеявшись и поиздевавшись над Исо, надели на Него царское одеяние и отослали обратно к Пилату. 12В этот день Ирод и Пилат стали друзьями, а прежде они враждовали.
Пилат осуждает Исо Масеха на распятие
(Мат. 27:15-26; Мк. 15:6-15; Ин. 18:39–19:16)
13Пилат, созвав главных священнослужителей, начальников и народ, 14сказал им:
– Вы привели ко мне Этого Человека и сказали, что Он подстрекает народ. Допросив Его в вашем присутствии, я не нахожу Его виновным в том, в чём вы Его обвиняете. 15Ирод тоже не нашёл в Нём никакой вины и отослал Его обратно к нам. Как видите, Он не сделал ничего, достойного смерти. 16-17Поэтому я прикажу бичевать Его, а затем отпущу23:16-17 Некоторые рукописи включают стих 17: «Дело в том, что на праздник Освобождения он должен был отпустить одного из заключённых». Ср. Мат. 27:15; Мк. 15:6..
18Тогда все в один голос закричали:
– Смерть Ему! Отпусти нам Бар-Аббу!
19(Бар-Абба был заключён в темницу за поднятый в городе мятеж и за убийство.) 20Пилат же хотел отпустить Исо и ещё раз спросил их. 21Но они кричали:
– Распни, распни Его!
22Пилат в третий раз спросил:
– За что? Какое зло сделал Он? Я не нашёл за Ним никакой вины, за которую Он мог бы быть приговорён к смерти. Я прикажу бичевать Его, а затем отпущу!
23Но они продолжали громко кричать и настаивать, чтобы Исо был распят. В конце концов криками они добились своего. 24Пилат согласился выполнить их требование. 25Он освободил, как они и просили, того, кто находился в темнице за бунт и за убийство, а Исо отдал на их волю.
Исо Масеха ведут на распятие
(Мат. 27:32-34; Мк. 15:21-23; Ин. 19:17)
26Когда Исо повели на распятие, конвоиры схватили некоего Шимона из Кирены, шедшего с поля, взвалили на него крест и заставили нести его за Исо. 27Среди множества людей, шедших за Исо, были и женщины, которые били себя в грудь и рыдали о Нём. 28Исо повернулся к ним и сказал:
– Дочери Иерусалима, не плачьте обо Мне, плачьте лучше о себе и о своих детях. 29Наступает такое время, когда будут говорить: «Благословенны бесплодные, нерожавшие и не кормившие грудью!» 30Тогда
«люди скажут горам: „Падите на нас!“
и холмам: „Покройте нас!“»23:30 Ос. 10:8; см. также Отк. 6:16..
31Ведь если с Праведником так поступают, то что же будет с грешниками?23:31 Букв.: «Ведь если с зеленеющим деревом так поступают, то что же будет с сухим». В этом контексте сравнение Исо с зелёным деревом, вероятно, говорит о Его праведности, а символ сухого дерева – о духовном состоянии грешных людей (ср. Езек. 20:45–21:7).
Казнь Исо Масеха
(Мат. 27:35-44; Мк. 15:24-32; Ин. 19:18-24)
32С Исо вели на казнь и двух преступников. 33Когда они пришли на место, называемое Лобным23:33 Букв.: «череп». Это был холм, который, по всей вероятности, имел такое название из-за своей формы, напоминавшей человеческий череп., там распяли и Его, и преступников, одного по правую, а другого по левую сторону от Него.
34Исо говорил:
– Отец, прости им, ведь они не знают, что делают.
Солдаты разделили между собой одежду Исо, бросив жребий23:34 См. Заб. 21:19..
35Народ стоял и смотрел. Начальники же смеялись над Ним:
– Спасал других! Пусть теперь спасёт Самого Себя, если Он Избранник Всевышнего – Масех!23:35 См. Заб. 21:7-9.
36Солдаты тоже насмехались над Ним. Они давали Исо кислое вино23:36 См. Заб. 68:22. 37и говорили:
– Спаси Себя, если Ты Царь иудеев!
38А над Исо на кресте была надпись: Это Царь Иудеев.
39Один из распятых преступников оскорблял Его, говоря:
– Разве Ты не обещанный Масех? Спаси Себя и нас!
40Другой же унимал его и говорил:
– Побойся Всевышнего! Ведь ты приговорён к тому же. 41Мы наказаны справедливо и получили по заслугам, а Этот Человек не сделал ничего плохого.
42И он сказал:
– Исо, вспомни меня, когда вернёшься как Царь23:42 Или: «когда вернёшься в Своё Царство»..
43– Говорю тебе истину: сегодня ты будешь со Мной в раю, – ответил ему Исо.
Смерть Исо Масеха
(Мат. 27:45-56; Мк. 15:33-41; Ин. 19:28-30)
44Было около полудня, и по всей земле стало темно, и это продолжалось до трёх часов дня. 45Солнце померкло, и завеса в храме разорвалась на две части23:45 Это была внутренняя завеса храма, которая отделяла «Святое» от «Святая Святых» (см. Исх. 26:31-35). Описанное событие символизирует открывшийся нам, благодаря жертве Исо, свободный доступ в присутствие Всевышнего (см. Евр. 10:19-22).. 46Исо громко крикнул:
– Отец, в Твои руки Я отдаю Мой дух!23:46 См. Заб. 30:6.
Сказав это, Он испустил дух. 47Когда римский офицер всё это увидел, он прославил Всевышнего и сказал:
– Этот Человек действительно был невиновен!23:47 Или: «праведником».
48И все люди, собравшиеся посмотреть на казнь, увидев, что произошло, возвращались по домам, ударяя себя в грудь. 49Но все, кто знал Исо, включая и женщин, которые шли за Ним из Галилеи, стояли в отдалении, наблюдая за происходящим.
Погребение Исо Масеха
(Мат. 27:57-61; Мк. 15:42-47; Ин. 19:38-42)
50Там был добрый и праведный человек, которого звали Юсуф. Будучи членом Совета, 51он, однако, не был согласен с решением и делом иудейских вождей. Юсуф был уроженцем города Аримафеи в Иудее и ожидал прихода Царства Всевышнего. 52Этот человек пошёл к Пилату и попросил тело Исо. 53Он снял тело, обернул его в льняное полотно и положил в высеченную в скале могильную пещеру, где ещё никого до этого не хоронили. 54Это была пятница – день приготовления к иудейской субботе, которая уже наступала23:54 Суббота, религиозный день отдыха, когда иудеям запрещалось выполнять какую-либо работу, начиналась уже в пятницу с закатом солнца. Это и было причиной спешных похорон Исо.. 55За Юсуфом пошли женщины, пришедшие с Исо из Галилеи, они видели могильную пещеру и то, как тело Исо было положено в неё. 56Вернувшись, они приготовили душистые мази и масла. Субботу они провели в покое согласно повелению Таврота.
