Лука 22 – NSP & NVI-PT

New Serbian Translation

Лука 22:1-71

Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса

1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.

Ученици врше припреме за Пасху

7Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“

9Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“

10Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’

12Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“

13Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.

Исус и ученици на последњој вечери

14Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“

17Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“

19Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“

20Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.

Ко је највећи?

24Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.

Исус прориче Петрово одрицање

31Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“

33Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“

34Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“

35Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“

„Ништа“ – одговорише они.

36Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“

38Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“

Исус се моли на Маслинској гори

39Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.

45Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“

Исуса хватају

47Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“

49Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

51Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“

Петар се одриче Исуса

54Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“

57Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“

58Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“

А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“

59Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“

60Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62Изашао је и горко заплакао.

Војници се ругају Исусу

63Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65Вређали су га још и многим другим погрдним речима.

Исуса доводе пред Велико веће

66Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“

Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“

70Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“

71Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“

Nova Versão Internacional

Lucas 22:1-71

A Conspiração

1Estava se aproximando a festa dos pães sem fermento, chamada Páscoa, 2e os chefes dos sacerdotes e os mestres da lei estavam procurando um meio de matar Jesus, mas tinham medo do povo. 3Então Satanás entrou em Judas, chamado Iscariotes, um dos Doze. 4Judas dirigiu-se aos chefes dos sacerdotes e aos oficiais da guarda do templo e tratou com eles como lhes poderia entregar Jesus. 5A proposta muito os alegrou, e lhe prometeram dinheiro. 6Ele consentiu e ficou esperando uma oportunidade para lhes entregar Jesus quando a multidão não estivesse presente.

A Ceia do Senhor

(Mt 26.17-35; Mc 14.12-31; Jo 13.18-30,36-38)

7Finalmente, chegou o dia dos pães sem fermento, no qual devia ser sacrificado o cordeiro pascal. 8Jesus enviou Pedro e João, dizendo: “Vão preparar a refeição da Páscoa”.

9“Onde queres que a preparemos?”, perguntaram eles.

10Ele respondeu: “Ao entrarem na cidade, vocês encontrarão um homem carregando um pote de água. Sigam-no até a casa em que ele entrar 11e digam ao dono da casa: O Mestre pergunta: Onde é o salão de hóspedes no qual poderei comer a Páscoa com os meus discípulos? 12Ele lhes mostrará uma ampla sala no andar superior, toda mobiliada. Façam ali os preparativos”.

13Eles saíram e encontraram tudo como Jesus lhes tinha dito. Então, prepararam a Páscoa. 14Quando chegou a hora, Jesus e os seus apóstolos reclinaram-se à mesa. 15E disse-lhes: “Desejei ansiosamente comer esta Páscoa com vocês antes de sofrer. 16Pois eu digo: Não comerei dela novamente até que se cumpra no Reino de Deus”.

17Recebendo um cálice, ele deu graças e disse: “Tomem isto e partilhem uns com os outros. 18Pois eu digo que não beberei outra vez do fruto da videira até que venha o Reino de Deus”.

19Tomando o pão, deu graças, partiu-o e o deu aos discípulos, dizendo: “Isto é o meu corpo dado em favor de vocês; façam isto em memória de mim”.

20Da mesma forma, depois da ceia, tomou o cálice, dizendo: “Este cálice é a nova aliança no meu sangue, derramado em favor de vocês.

21“Mas eis que a mão daquele que vai me trair está com a minha sobre a mesa. 22O Filho do homem vai, como foi determinado; mas ai daquele que o trair!” 23Eles começaram a perguntar uns aos outros qual deles iria fazer aquilo.

24Surgiu também uma discussão entre eles, acerca de qual deles era considerado o maior. 25Jesus lhes disse: “Os reis das nações dominam sobre elas; e os que exercem autoridade sobre elas são chamados benfeitores. 26Mas vocês não serão assim. Ao contrário, o maior entre vocês deverá ser como o mais jovem, e aquele que governa, como o que serve. 27Pois quem é maior: o que está à mesa, ou o que serve? Não é o que está à mesa? Mas eu estou entre vocês como quem serve. 28Vocês são os que têm permanecido ao meu lado durante as minhas provações. 29E eu designo a vocês um Reino, assim como meu Pai o designou a mim, 30para que vocês possam comer e beber à minha mesa no meu Reino e sentar-se em tronos, julgando as doze tribos de Israel.

31“Simão, Simão, Satanás pediu vocês para peneirá-los como trigo. 32Mas eu orei por você, para que a sua fé não desfaleça. E, quando você se converter, fortaleça os seus irmãos”.

33Mas ele respondeu: “Estou pronto para ir contigo para a prisão e para a morte”.

34Respondeu Jesus: “Eu digo, Pedro, que antes que o galo cante hoje, três vezes você negará que me conhece”.

35Então Jesus lhes perguntou: “Quando eu os enviei sem bolsa, saco de viagem ou sandálias, faltou alguma coisa?”

“Nada”, responderam eles.

36Ele lhes disse: “Mas agora, se vocês têm bolsa, levem-na, e também o saco de viagem; e, se não têm espada, vendam a sua capa e comprem uma. 37Está escrito: ‘E ele foi contado com os transgressores’22.37 Is 53.12; e eu digo que isso precisa cumprir-se em mim. Sim, o que está escrito a meu respeito está para se cumprir”.

38Os discípulos disseram: “Vê, Senhor, aqui estão duas espadas”. “É o suficiente!”, respondeu ele.

Jesus Ora no Monte das Oliveiras

(Mt 26.36-46; Mc 14.32-42)

39Como de costume, Jesus foi para o monte das Oliveiras, e os seus discípulos o seguiram. 40Chegando ao lugar, ele lhes disse: “Orem para que vocês não caiam em tentação”. 41Ele se afastou deles a uma pequena distância22.41 Grego: a um tiro de pedra., ajoelhou-se e começou a orar: 42“Pai, se queres, afasta de mim este cálice; contudo, não seja feita a minha vontade, mas a tua”. 43Apareceu-lhe então um anjo do céu que o fortalecia. 44Estando angustiado, ele orou ainda mais intensamente; e o seu suor era como gotas de sangue que caíam no chão.22.44 Alguns manuscritos não trazem os versículos 43 e 44.

45Quando se levantou da oração e voltou aos discípulos, encontrou-os dormindo, dominados pela tristeza. 46“Por que estão dormindo?”, perguntou-lhes. “Levantem-se e orem para que vocês não caiam em tentação!”

Jesus é Preso

(Mt 26.47-56; Mc 14.43-50; Jo 18.1-11)

47Enquanto ele ainda falava, apareceu uma multidão conduzida por Judas, um dos Doze. Este se aproximou de Jesus para saudá-lo com um beijo. 48Mas Jesus lhe perguntou: “Judas, com um beijo você está traindo o Filho do homem?”

49Ao verem o que ia acontecer, os que estavam com Jesus lhe disseram: “Senhor, atacaremos com espadas?” 50E um deles feriu o servo do sumo sacerdote, decepando-lhe a orelha direita.

51Jesus, porém, respondeu: “Basta!” E tocando na orelha do homem, ele o curou.

52Então Jesus disse aos chefes dos sacerdotes, aos oficiais da guarda do templo e aos líderes religiosos que tinham vindo procurá-lo: “Estou eu chefiando alguma rebelião, para que vocês tenham vindo com espadas e varas? 53Todos os dias eu estive com vocês no templo e vocês não levantaram a mão contra mim. Mas esta é a hora de vocês—quando as trevas reinam”.

Pedro Nega Jesus

(Mt 26.69-75; Mc 14.66-72; Jo 18.15-18,25-27)

54Então, prendendo-o, levaram-no para a casa do sumo sacerdote. Pedro os seguia a distância. 55Mas, quando acenderam um fogo no meio do pátio e se sentaram ao redor dele, Pedro sentou-se com eles. 56Uma criada o viu sentado ali à luz do fogo. Olhou fixamente para ele e disse: “Este homem estava com ele”.

57Mas ele negou: “Mulher, não o conheço”.

58Pouco depois, um homem o viu e disse: “Você também é um deles”.

“Homem, não sou!”, respondeu Pedro.

59Cerca de uma hora mais tarde, outro afirmou: “Certamente este homem estava com ele, pois é galileu”.

60Pedro respondeu: “Homem, não sei do que você está falando!” Falava ele ainda, quando o galo cantou. 61O Senhor voltou-se e olhou diretamente para Pedro. Então Pedro se lembrou da palavra que o Senhor lhe tinha dito: “Antes que o galo cante hoje, você me negará três vezes”. 62Saindo dali, chorou amargamente.

Os Soldados Zombam de Jesus

63Os homens que estavam detendo Jesus começaram a zombar dele e a bater nele. 64Cobriam seus olhos e perguntavam: “Profetize! Quem foi que bateu em você?” 65E lhe dirigiam muitas outras palavras de insulto.

Jesus perante Pilatos e Herodes

66Ao amanhecer, reuniu-se o Sinédrio22.66 Conselho dos principais líderes do povo judeu., tanto os chefes dos sacerdotes quanto os mestres da lei, e Jesus foi levado perante eles. 67“Se você é o Cristo, diga-nos”, disseram eles.

Jesus respondeu: “Se eu vos disser, não crereis em mim 68e, se eu vos perguntar, não me respondereis. 69Mas de agora em diante o Filho do homem estará assentado à direita do Deus todo-poderoso”.

70Perguntaram-lhe todos: “Então, você é o Filho de Deus?”

“Vós estais dizendo que eu sou”, respondeu ele.

71Eles disseram: “Por que precisamos de mais testemunhas? Acabamos de ouvir dos próprios lábios dele”.