Порекло Исусове власти
1Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5Они су умовали међу собом и говорили:
„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
9Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15Тако га избацише изван винограда и убише.
Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“
Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони’?
18Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24„Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.
25Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О васкрсењу мртвих
27Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30Тако и други. 31И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32На крају умре и жена. 33Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35Али они које Бог удостоји васкрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37Па и Мојсије је показао да мртви васкрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46„Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
