Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
Покаяние сборщика налогов Закхея
1Иисус вошел в Иерихон и проходил через город. 2Там был человек, которого звали Закхей, он был начальником сборщиков налогов и богатым человеком. 3Он пытался увидеть, кто же этот Иисус, но не мог из-за толпы, потому что был маленького роста. 4Тогда, чтобы увидеть Его, Закхей забежал вперед и залез на тутовое дерево, росшее в том месте, где Иисус должен был проходить. 5Когда Иисус подошел к этому месту, Он посмотрел вверх и сказал:
– Закхей, спускайся скорее, потому что сегодня Я должен быть у тебя в доме.
6Закхей быстро спустился и с радостью принял Его. 7Все, кто видел это, начали возмущаться:
– Он пошел в гости к грешнику!
8Закхей же встал и сказал Господу:
– Господи! Половину моего имущества я раздам бедным, а если я с кого-либо взял лишнее, я возвращу ему вчетверо! 9Тогда Иисус сказал ему:
– Сегодня в этот дом пришло спасение, потому что этот человек тоже сын Авраама! 10Ведь Сын Человеческий пришел, чтобы найти и спасти потерянное.
Притча о порученных деньгах
(Мат. 25:14-30)
11Тем, кто это слушал, Иисус рассказал притчу. (Они были уже недалеко от Иерусалима, и люди полагали, что Божье Царство должно наступить немедленно.) 12Иисус сказал:
– Один знатный человек отправлялся в далекую страну, чтобы получить царскую власть и вернуться. 13Созвав десять своих слуг, он дал им десять мерок серебра19:13 Букв.: «десять мин» (мина – древнегреческая монета). Другими словами, каждый получил по одной мине. Обычно одна мина равнялась заработку 100 рабочих дней.. «Пустите эти деньги в дело, пока я не возвращусь», – сказал он. 14Но жители его страны ненавидели его и послали вслед за ним посольство, чтобы заявить: «Мы не хотим, чтобы этот человек был нашим царем».
15Когда он возвратился, получив царскую власть, то приказал созвать к нему слуг, которым доверил деньги, чтобы спросить их, какую они получили прибыль. 16Первый явился и сказал: «Господин, твоя мерка принесла доход в десять мерок!» 17«Молодец! – похвалил хозяин. – Ты хороший слуга. Ты был верен в малом, получи теперь в управление десять городов». 18Пришел второй слуга и сказал: «Господин, твоя мерка принесла доход в пять мерок!» 19Хозяин ответил: «Получи в управление пять городов». 20Затем пришел третий слуга и сказал: «Господин, вот твоя мерка, я хранил ее завернутой в платок. 21Я боялся тебя, так как ты человек жестокий. Ты берешь там, где не клал, и жнешь там, где не сеял». 22Хозяин тогда сказал: «Ах ты негодный слуга! Я буду судить тебя твоими же словами! Ты знал, что я человек жестокий и что я беру там, где не клал, и жну там, где не сеял? 23Почему же ты не пустил мои деньги в оборот, чтобы, когда я вернусь, отдать их мне с прибылью?» 24И он сказал стоявшим там: «Заберите у него его мерку и отдайте тому, у кого уже есть десять». 25«Господин, – сказали ему, – да ведь у него и так уже десять мерок!» 26Хозяин ответил: «Говорю вам, что каждому, у кого есть, будет дано еще, а у кого нет, будет отнято и то, что он имеет. 27А моих врагов, которые не хотели, чтобы я царствовал над ними, приведите сюда и убейте прямо передо мной».
Иисус торжественно въезжает в Иерусалим
(Мат. 21:1-9; Мк. 11:1-10; Ин. 12:12-19)
28Сказав это, Иисус пошел дальше к Иерусалиму. 29Приближаясь к Виффагии и Вифании, что расположены у Оливковой горы, Он послал вперед двух учеников, 30сказав:
– Идите в селение, которое перед вами, и, войдя в него, вы найдете привязанного осленка, на которого еще никто не садился. Отвяжите его и приведите сюда. 31Если кто-нибудь вас спросит: «Зачем вы его отвязываете?» – скажите: «Он нужен Господу».
32Ученики пошли и нашли все так, как им сказал Иисус. 33Когда они отвязывали осленка, его хозяева спросили их:
– Вы зачем отвязываете осленка?
34Они ответили:
– Он нужен Господу.
35Они привели осленка к Иисусу и, набросив на него свои плащи, посадили на него Иисуса19:35 Иисус въехал в Иерусалим на осле, как миролюбивый и смиренный царь, а не на боевом коне с мечом, как это делали цари того времени.. 36Когда Он ехал, люди начали расстилать на дороге свои плащи. 37И когда Он приблизился к месту, где дорога спускается с Оливковой горы, все множество учеников начало радостно и громко прославлять Бога за все чудеса, которые они видели:
38– Благословен Царь, Который приходит во имя Господа!19:38 Пс. 117:26.
Мир на небе и слава в вышних небесах!
39Некоторые из бывших в толпе фарисеев сказали Иисусу:
– Учитель, запрети Своим ученикам!
40Он ответил:
– Говорю вам, если они умолкнут, то камни начнут кричать.
Плач о Иерусалиме
41Когда они подходили к Иерусалиму и уже был виден город, Иисус заплакал о нем:
42– Если бы и ты сегодня понял, что могло бы принести тебе мир! Но сейчас это скрыто от твоих глаз. 43Наступят дни, когда твои враги обнесут тебя осадными валами, окружат тебя и стеснят тебя со всех сторон. 44Они уничтожат тебя и твоих жителей и не оставят в тебе камня на камне, потому что ты не распознал времени, когда Бог посетил тебя.
Иисус прогоняет торговцев из храма
(Мат. 21:12-16; Мк. 11:15-18; Ин. 2:13-22)
45Затем Иисус вошел в храм и стал выгонять оттуда продающих.
46– Написано, – говорил Он им, – «Дом Мой будет домом молитвы»19:46 Ис. 56:7., а вы превратили его в разбойничье логово19:46 См. Иер. 7:11..
47Иисус каждый день учил в храме, а первосвященники, учители Закона и вожди народа искали случая, чтобы убить Его. 48Однако они не знали, как это сделать, потому что все люди слушали Иисуса, боясь упустить хоть одно слово.
