Прича о истрајној удовици
1Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10„Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га. Нико није добар осим самога Бога. 20Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“
34Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41„Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
Притча Иисуса о настойчивой вдове
1Желая показать ученикам, что следует всегда молиться и не унывать, Иисус рассказал им такую притчу.
2– В одном городе был судья, который не боялся Бога и не стыдился людей. 3В том же городе жила вдова, которая постоянно ходила к нему и умоляла: «Защити меня от моего противника». 4Некоторое время судья ей отказывал, но в конце концов решил: «Пусть я Бога не боюсь и с людьми не считаюсь, 5но так как эта вдова постоянно надоедает мне, то я разрешу ее тяжбу, иначе она замучит меня своими просьбами».
6И Господь сказал:
– Слышите, что сказал несправедливый судья? 7Так неужели Бог не защитит Своих избранных, которые взывают к Нему день и ночь? Неужели Он будет медлить с помощью? 8Говорю вам: Он без промедления защитит их. Но когда Сын Человеческий придет, то найдет ли Он веру на земле?
Притча о фарисее и сборщике налогов
9Тем, кто был уверен в собственной праведности и с презрением смотрел на других, Иисус рассказал такую притчу:
10– Два человека пришли во двор храма помолиться. Один из них был фарисей, а другой – сборщик налогов. 11Фарисей, встав, молился о себе так: «Боже, благодарю Тебя, что я не такой, как другие люди: воры, мошенники, неверные супруги или как этот сборщик налогов. 12Я пощусь два раза в неделю и даю десятину со всякого дохода». 13А сборщик налогов, стоя вдали, не смел даже глаз к небу поднять, но бил себя в грудь и говорил: «Боже, будь милостив ко мне, грешнику». 14Говорю вам, что именно этот человек пошел домой оправданным перед Богом, а не первый. Потому что каждый возвышающий себя будет унижен, а каждый, принижающий себя, будет возвышен.
Иисус благословляет детей
(Мат. 19:13-15; Мк. 10:13-16)
15Некоторые люди приносили к Иисусу даже младенцев, чтобы Он прикоснулся к ним и благословил. Ученики же, увидев это, бранили их. 16Но Иисус подозвал их к Себе и сказал:
– Пусть дети приходят ко Мне, не запрещайте им, потому что Царство Божье принадлежит таким, как они. 17Говорю вам истину: кто не примет Божье Царство, как ребенок, тот не войдет в него.
Разговор Иисуса с богатым начальником
(Мат. 19:16-29; Мк. 10:17-30)
18Один начальник спросил Его:
– Благой Учитель, что мне делать, чтобы наследовать вечную жизнь?
19– Почему ты называешь Меня благим? – ответил Иисус. – Никто не благ, кроме одного Бога. 20Ты знаешь заповеди: «не нарушай супружескую верность», «не убивай», «не кради», «не лжесвидетельствуй», «почитай отца и мать»18:20 См. Исх. 20:12-16; Втор. 5:16-20..
21– Все это я соблюдаю еще с дней моей юности, – сказал он. 22Услышав это, Иисус сказал ему:
– Одного тебе еще не хватает. Продай все, что у тебя есть, и раздай деньги бедным, и тогда у тебя будет сокровище на небесах. Потом приходи и следуй за Мной.
23Когда начальник услышал это, он опечалился, потому что был очень богат. 24Иисус посмотрел на него и сказал:
– Как трудно богатым войти в Божье Царство! 25Легче верблюду пройти сквозь игольное ушко, чем богатому войти в Божье Царство.
26Те, кто это слышал, спросили:
– Кто же тогда вообще может быть спасен?
27Иисус ответил:
– Невозможное человеку возможно Богу.
28Тогда Петр сказал:
– Вот, мы оставили все, что у нас было, и пошли за Тобой.
29Иисус сказал им:
– Говорю вам истину: каждый, кто оставил дом, или жену, или братьев, или родителей, или детей ради Божьего Царства, 30получит во много раз больше в этой жизни, а в будущем – жизнь вечную.
Иисус в третий раз говорит о Своей смерти и воскресении
(Мат. 20:17-19; Мк. 10:32-34)
31Иисус отвел двенадцать учеников в сторону и сказал им:
– Вот, мы восходим в Иерусалим, и там исполнится все написанное пророками о Сыне Человеческом. 32Он будет отдан язычникам, те будут глумиться над Ним, унижать Его, плевать в Него, 33бичевать и затем убьют. Но на третий день Он воскреснет.
34Ученики ничего из этого не поняли; все, что Он сказал, было для них закрыто, и они не догадывались, что Он имел в виду.
Иисус исцеляет слепого нищего
(Мат. 20:29-34; Мк. 10:46-52)
35Когда Иисус подходил к Иерихону, у дороги сидел слепой и просил милостыню. 36Услышав, что мимо идет толпа, он спросил, что происходит.
37– Идет Иисус из Назарета, – сказали ему. 38Тогда слепой закричал:
– Иисус, Сын Давида!18:38 Сын Давида – один из титулов Христа. Согласно пророчествам ожидаемый Христос (т. е. праведный Царь и Освободитель) должен был быть потомком царя Давида (см. Ис. 11:1-5; Иер. 23:5-6). Сжалься надо мной!
39Те, что шли впереди, стали говорить, чтобы он замолчал, но слепой кричал еще громче:
– Сын Давида, сжалься надо мной!
40Иисус остановился и велел, чтобы этого человека подвели к Нему. Когда тот подошел, Иисус спросил его:
41– Что ты хочешь, чтобы Я сделал для тебя?
– Господи, я хочу видеть, – ответил слепой.
42Иисус сказал ему:
– Прозри! Твоя вера исцелила тебя.
43Слепой сразу же обрел зрение и пошел за Иисусом, славя Бога. И весь народ, увидев это, восхвалял Бога.
