Грех и опроштење
1Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. 2Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. 3Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. 4Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
5Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
6Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
7Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ 8Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ 9Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
Исус исцељује десет губаваца
11Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“
14Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.
15Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.
17Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ 19Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“
Долазак Царства Божијег
20Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. 21Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“
22А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. 23И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. 24Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. 25Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.
26Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: 27јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.
28Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. 29А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.
30Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. 31У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. 32Сетите се Лотове жене! 33Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. 34Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. 35Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. 36Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“
37Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“
论罪、信心和本分
1耶稣教导门徒说：“引人犯罪的事是免不了的，但引人犯罪的人有祸了。 2谁使一个卑微的弟兄失足犯罪，他的下场比把大磨石拴在他脖子上扔到海里还要惨。 3你们要小心谨慎！你的弟兄若犯了罪，要责备他。他若悔改，要饶恕他。 4就算他一天得罪你七次，每次都对你说，‘我悔改’，你都要饶恕他。”
5使徒对主说：“请你加添我们的信心。”
6主说：“如果你们的信心像一粒芥菜种那么大，便可对这棵桑树说，‘连根拔起，栽在大海里！’它必服从你们。
7“你们谁会对种田或放羊回来的奴仆说，‘请赶快坐下来吃饭’？ 8不都是吩咐他‘给我准备晚饭，束上腰带伺候我用餐，等我吃完，你才可以吃’吗？ 9奴仆照着吩咐去做，主人会谢他吗？ 10同样，你们照着吩咐把事情办妥后，也该这样说，‘我们是无用的奴仆，所做的不过是分内的事。’”
十个麻风病人
11耶稣继续前往耶路撒冷，途经撒玛利亚和加利利的交界处。 12祂进入一个村庄时，十个麻风病人迎面而来。他们远远地站着， 13高声呼喊道：“耶稣，老师啊，求你可怜我们吧！”
14耶稣看见他们，就说：“去让祭司察看你们的身体。”
他们去的时候，就洁净了。 15其中一个发现自己痊愈了，就跑回来，高声赞美上帝， 16又俯伏在耶稣的脚前连连称谢。这人是撒玛利亚人。
17耶稣说：“被医好的不是有十个人吗？其他九个呢？ 18回来赞美称颂上帝的只有这个外族人吗？” 19于是祂对那人说：“起来回去吧！你的信心救了你。”
上帝国的降临
20法利赛人问耶稣：“上帝的国什么时候降临？”
耶稣回答说：“上帝国的降临并没有看得见的征兆。 21所以没有人能说，‘上帝的国在这里’，或说，‘在那里’，因为上帝的国就在你们心里17:21 “在你们心里”或作“在你们当中”。。”
22祂又对门徒说：“时候将到，你们将渴望见到人子降临的日子，可是你们却见不到。 23有人将对你们说，‘看啊，祂在这里！’或说，‘看啊，祂在那里！’你们不要出去，也不要追随他们。 24因为人子降临的时候必如划过长空的闪电，从天这边一直照亮到天那边。 25但祂必须先受苦，被这个世代弃绝。
26“人子降临时的情形将像挪亚的时代， 27人们吃喝嫁娶，一直到挪亚进入方舟那天，洪水来了，毁灭了他们； 28又像罗得的时代，人们吃喝、做买卖、耕地、盖房。 29在罗得离开所多玛那天，烈火和硫磺从天而降，把他们全毁灭了。
30“人子显现之日的情形也是如此。 31那天，在自己屋顶上的，不要下来收拾行李；在田里工作的，也不要回家。 32你们要记住罗得妻子的事。 33想保全生命的，必丧失生命；丧失生命的，必保全生命。 34我告诉你们，那天晚上，两个人睡在一张床上，一个将被接去，一个将被撇下； 35两个女人一起推磨，一个将被接去，一个将被撇下； 36两个人在田间，一个将被接去，一个将被撇下。17:36 有古卷无36节。”
37门徒问：“主啊，在哪里有这事呢？”
耶稣回答说：“尸体在哪里，秃鹰就会聚集在哪里。”
