Грех и опроштење
1Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. 2Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. 3Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. 4Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
5Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
6Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
7Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ 8Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ 9Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
Исус исцељује десет губаваца
11Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“
14Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.
15Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.
17Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ 19Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“
Долазак Царства Божијег
20Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. 21Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“
22А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. 23И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. 24Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. 25Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.
26Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: 27јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.
28Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. 29А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.
30Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. 31У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. 32Сетите се Лотове жене! 33Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. 34Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. 35Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. 36Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“
37Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“
