Прича о изгубљеној овци
1Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3Исус им онда исприча ову причу: 4„Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
Прича о изгубљеном новчићу
8„Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“
Прича о изгубљеном сину
11Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.
13Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.
17Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу15,18 Дословно: небу. и теби; 19нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ 20Тако је устао и кренуо своме оцу.
Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.
21Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу15,21 Дословно: небу. и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’
22Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.
25Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’
28Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’
31’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“
Притча о потерянной овце
(Мат. 18:12-14)
1Послушать Исо собирались все сборщики налогов и грешники. 2Блюстители же Закона и учители Таврота недовольно переговаривались:
– Он общается с грешниками и ест вместе с ними.
3Тогда Исо рассказал им притчу:
4– Предположим, у кого-либо из вас есть сто овец, и одна из них заблудилась. Разве он не оставит девяносто девять в безлюдном месте и не пойдёт искать заблудившуюся, пока не найдёт? 5И когда он найдёт её, то с радостью возьмёт к себе на плечи. 6И когда он придёт домой, то созовёт своих друзей и соседей и скажет им: «Порадуйтесь со мной, потому что я нашёл мою пропавшую овцу!» 7Говорю вам, что на небе будет больше радости об одном раскаявшемся грешнике, чем о девяноста девяти праведниках, не нуждающихся в покаянии.
Притча о потерянной монете
8– Или если у женщины есть десять серебряных монет15:8 Букв.: «десять драхм». Драхма – древнегреческая серебряная монета, по стоимости примерно равная дневной плате наёмного работника. и она одну из них потеряет, разве она не зажжёт свечу и не станет выметать из всех углов до тех пор, пока не найдёт её? 9И когда она её найдёт, то созовёт подруг и соседок и скажет: «Порадуйтесь со мной, я нашла мою потерянную монету». 10Итак, Я говорю вам, что ангелы Всевышнего радуются даже об одном раскаивающемся грешнике!
Притча о блудном сыне
11Исо продолжал:
– У одного человека было два сына. 12Младший сказал отцу: «Отец, дай мне ту часть наследства, которая причитается мне». И отец разделил имущество между сыновьями. 13Через несколько дней младший сын собрал всё, что у него было, и отправился в далёкую страну. Там он растратил все свои средства, ведя распутную жизнь. 14Когда у него уже ничего не осталось, в той стране начался сильный голод, и он оказался в нужде. 15Тогда он пошёл и нанялся к одному из жителей той страны, а тот послал его на свои поля пасти свиней. 16Он так голодал, что рад был набить желудок хоть стручками, которыми кормили свиней, но и тех ему не давали.
17И, опомнившись, он сказал: «Сколько наёмных работников в доме моего отца, и у них пища в избытке, а я здесь умираю от голода! 18Пойду, вернусь к моему отцу и скажу ему: „Отец! Согрешил я против Неба и против тебя. 19Я больше не достоин называться твоим сыном, обращайся со мной как с одним из своих работников“». 20И он встал и пошёл к своему отцу.
Когда он был ещё далеко, отец увидел его, и ему стало жалко сына. Он побежал к нему навстречу, обнял его и стал целовать. 21Сын сказал ему: «Отец! Согрешил я против Неба и против тебя. Я больше не достоин называться твоим сыном». 22Но отец сказал своим рабам: «Идите быстрее, принесите лучшую одежду и оденьте его. Наденьте ему на палец перстень15:22 Это символизирует, что сын восстановлен в своих правах. и обуйте его в сандалии. 23Приведите откормленного телёнка и зарежьте его, устроим пир и будем веселиться. 24Ведь мой сын был мёртв, и вот он опять жив! Он был потерян и нашёлся!» И они начали веселиться.
25А старший сын в это время был в поле. Когда он подходил к дому, то услышал, что в доме музыка и танцы. 26Он подозвал одного из слуг и спросил его, что происходит. 27«Твой брат пришёл, – ответил ему тот, – и твой отец зарезал откормленного телёнка, потому что его сын вернулся живым и здоровым». 28Старший сын рассердился и не захотел зайти в дом. Тогда отец вышел и стал его уговаривать. 29Но сын ответил: «Все эти годы я работал на тебя, как раб, и всегда исполнял то, что ты говорил. Ты же никогда не давал мне даже козлёнка, чтобы я мог повеселиться с друзьями. 30Но когда этот твой сын, который растратил твоё имущество с блудницами, пришёл домой, ты зарезал для него откормленного телёнка!»
31«Сынок, – сказал тогда отец, – ты ведь всегда со мной, и всё, что у меня есть, – всё твоё. 32Но мы должны веселиться и радоваться, ведь твой брат был мёртв и ожил, был потерян и нашёлся!»
