Исус исцељује болесника у суботу
1Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ 4Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. 5А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ 6На то нису могли да му одговоре.
Тражи се понизност
7Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: 8„Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. 9Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
12А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом васкрсења праведних.“
Велика гозба
15А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“
16Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’
18Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’
19Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’
20Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’
21Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’
22Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’
23Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“
Цена следбеништва
25Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26„Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
Jesús en casa de un fariseo
1Un día Jesús fue a comer a casa de un notable de los fariseos. Era sábado, así que estos estaban acechando a Jesús. 2Allí, delante de él, estaba un hombre enfermo de hidropesía. 3Jesús preguntó a los expertos en la ley y a los fariseos:
―¿Está permitido o no sanar en sábado?
4Pero ellos se quedaron callados. Entonces tomó al hombre, lo sanó y lo despidió.
5También les dijo:
―Si uno de vosotros tiene un hijo14:5 hijo. Var. burro. o un buey que se le cae en un pozo, ¿no lo saca en seguida aunque sea sábado?
6Y no pudieron contestarle nada.
7Al notar cómo los invitados escogían los lugares de honor en la mesa, les contó esta parábola:
8―Cuando alguien te invite a una fiesta de bodas, no te sientes en el lugar de honor, no sea que haya algún invitado más distinguido que tú. 9Si es así, el que los invitó a los dos vendrá y te dirá: “Cédele tu asiento a este hombre”. Entonces, avergonzado, tendrás que ocupar el último asiento. 10Más bien, cuando te inviten, siéntate en el último lugar, para que, cuando venga el que te invitó, te diga: “Amigo, pasa más adelante a un lugar mejor”. Así recibirás honor en presencia de todos los demás invitados. 11Todo el que a sí mismo se enaltece será humillado, y el que se humilla será enaltecido.
12También dijo Jesús al que lo había invitado:
―Cuando des una comida o una cena, no invites a tus amigos, ni a tus hermanos, ni a tus parientes, ni a tus vecinos ricos; no sea que ellos, a su vez, te inviten y así seas recompensado. 13Más bien, cuando des un banquete, invita a los pobres, a los inválidos, a los cojos y a los ciegos. 14Entonces serás dichoso, pues aunque ellos no tienen con qué recompensarte, serás recompensado en la resurrección de los justos.
Parábola del gran banquete
15Al oír esto, uno de los que estaban sentados a la mesa con Jesús le dijo:
―¡Dichoso el que coma en el banquete del reino de Dios!
16Jesús le contestó:
―Cierto hombre preparó un gran banquete e invitó a muchas personas. 17A la hora del banquete mandó a su siervo a decir a los invitados: “Venid, porque ya todo está listo”. 18Pero todos, sin excepción, comenzaron a disculparse. El primero le dijo: “Acabo de comprar un terreno y tengo que ir a verlo. Te ruego que me disculpes”. 19Otro adujo: “Acabo de comprar cinco yuntas de bueyes, y voy a probarlas. Te ruego que me disculpes”. 20Otro alegó: “Acabo de casarme y por eso no puedo ir”. 21El siervo regresó e informó de esto a su señor. Entonces el dueño de la casa se enojó y mandó a su siervo: “Sal de prisa por las plazas y los callejones del pueblo, y trae acá a los pobres, a los inválidos, a los cojos y a los ciegos”. 22“Señor —le dijo luego el siervo—, ya hice lo que me mandaste, pero todavía sobra sitio”. 23Entonces el señor le respondió: “Ve por los caminos y las veredas, y oblígalos a entrar para que se llene mi casa. 24Os digo que ninguno de aquellos invitados disfrutará de mi banquete”.
El precio del discipulado
25Grandes multitudes seguían a Jesús, y él se volvió y les dijo: 26«Si alguno viene a mí y no sacrifica el amor14:26 no sacrifica el amor. Lit. no odia. a su padre y a su madre, a su esposa y a sus hijos, a sus hermanos y a sus hermanas, y aun a su propia vida, no puede ser mi discípulo. 27Y el que no carga su cruz y me sigue no puede ser mi discípulo.
28»Supongamos que alguno de vosotros quiere construir una torre. ¿Acaso no se sienta primero a calcular el costo, para ver si tiene suficiente dinero para terminarla? 29Si echa los cimientos y no puede terminarla, todos los que la vean comenzarán a burlarse de él, 30y dirán: “Este hombre no pudo terminar lo que comenzó a construir”.
31»O supongamos que un rey está a punto de ir a la guerra contra otro rey. ¿Acaso no se sienta primero a calcular si con diez mil hombres puede enfrentarse al que viene contra él con veinte mil? 32Si no puede, enviará una delegación mientras el otro está todavía lejos, para pedir condiciones de paz. 33De la misma manera, cualquiera de vosotros que no renuncie a todos sus bienes no puede ser mi discípulo.
34»La sal es buena, pero, si se vuelve insípida, ¿cómo recuperará el sabor? 35No sirve ni para la tierra ni para el abono; hay que tirarla fuera.
»El que tenga oídos para oír, que oiga».
