Покајање или пропаст
1У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. 2Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? 3Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? 5Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“
6Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. 7Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’
8Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, 9па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“
Исус исцељује згрбљену жену у суботу
10Једне суботе је поучавао у синагоги. 11Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. 12Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ 13Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.
14Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“
15Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? 16Није ли требало ослободити ову Аврахамову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“
17Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.
Прича о горушичином зрну и квасцу
18Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? 19Оно је слично горушичином зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“
20Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? 21Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Уска врата
22Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. 23Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“
Исус одговори: 24„Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. 25Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’
Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Аврахама, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. 29Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. 30И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус тугује над Јерусалимом
31У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“
32Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’ 33Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.
34Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. 35Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“
