Упозорење против лицемерја
1У међувремену се окупило на хиљаде људи, тако да су газили једни друге. Тада Исус прво поче да говори својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. 2Нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 3Јер, што сте рекли у тами, чуће се на светлости дана, и што сте рекли иза затворених врата, разгласиће се са кровова.
Кога се треба бојати?
4Пријатељи моји, кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, јер после тога не могу више ништа да учине. 5Рећи ћу вам кога да се бојите: бојте се Бога, који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, њега се бојте. 6Зар се не продају пет врабаца за два новчића? Ипак, ни један од њих није заборављен од Бога. 7А вама су и све власи на глави пребројане. Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
8Кажем вам: свако ко ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред анђелима Божијим. 9А ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред анђелима Божијим. 10Свако ко каже реч против Сина Човечијег, биће му опроштено, али ко изговори хулу против Светога Духа, томе се неће опростити.
11Када вас буду изводили у синагоге да вам суде, или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити, или шта ћете говорити, 12јер ће вас Свети Дух поучити шта да кажете у тај час.“
13Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“
14Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ 15Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“
16Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. 17Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’
18Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. 19Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’
20Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’
21Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“
Поуздање у Бога
22Исус рече својим ученицима: „Стога вам кажем: не брините се за живот, шта ћете јести, или за тело, шта ћете обући, 23јер је живот вреднији од хране и тело од одеће. 24Погледајте гавране! Они нити сеју, нити жању, немају ни складишта ни житнице, а Бог их храни. Ви вредите много више од птица. 25Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само и за кратко време? 26Дакле, ако не можете да учините ни то што је најмање, зашто се бринете за остало?
27Погледајте љиљане како расту! Не труде се, нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 28Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 29Зато се не оптерећујте тиме шта ћете јести или пити и не брините се око тога, 30јер све то траже и многобошци у овоме свету. Ваш Отац зна да вам је све то потребно. 31Него, тражите Царство његово, а Бог ће вам ово додати.
32Не бој се, мало стадо, јер је Оцу било по вољи да вам да Царство. 33Продајте своју имовину и дајте је као милостињу. Опремите се торбама које неће дотрајати и неисцрпним благом са неба, које лопов не краде нити мољац уништава. 34Јер, где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.
Спремност и будност
35Опашите своје бокове, а ваше светиљке нека горе. 36Будите као слуге које очекују свога господара да се врати са свадбе, да му одмах отворе врата кад он дође и покуца. 37Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се сам господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне и приправне у поноћ или пред свитање. 39Ово знајте: ако би домаћин знао у које доба ће лопов доћи, не би дозволио да му провали у кућу. 40Тако и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.“
41Петар упита: „Господе, говориш ли ову причу само нама или и свима осталима?“
42Господ одговори: „Ко је, дакле, верни и мудри управитељ? То је онај кога Господар постави да се стара о осталим слугама да добијају оброке на време. 43Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 44Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 45Али ако тај слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, па почне да туче слуге и слушкиње, да једе, пије и опија се, 46доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, те ће га посећи и одредити му место међу неверницима.
47Слуга који зна господареву вољу, а не извршује је и није приправан, биће ишибан јако. 48А слуга који не зна, а учини оно што заслужује казну, биће мало шибан. Од свакога коме је много дано, много ће се и захтевати. Коме је више поверено, од тога ће се још више захтевати.
Исус – узрок поделе
49Дошао сам да бацим огањ на земљу. О, како бих волео да већ пламти! 50Треба и крштење да примим, и како ми је тешко док се то не сврши! 51Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52Наиме, од сада ће се петоро у кући поделити: троје против двоје и двоје против троје, 53отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“
Знаци времена
54А мноштву је рекао: „Када видите да се облак појављује на западу, одмах кажете да ће бити невреме, и буде невреме. 55А кад дуне ветар с југа, ви кажете да ће бити врућина, и тако и буде. 56Лицемери! Изглед земље и неба знате да протумачите; како онда не знате да протумачите ово време?
57Зар сами не увиђате шта је праведно? 58Ако те зајмодавац потера на суд, настој колико можеш да изгладиш ствар са њим док сте још на путу. У противном, одвешће те пред судију и судија ће те предати судском службенику, па ће те овај бацити у тамницу. 59Кажем ти да нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић.“
Mag-andam sa mga Tawo nga Pakita-kita lang ang Ila Ginahimo
(Mat. 10:26-27)
1Sang nagdugok ang linibo-libo nga mga tawo kay Jesus kag nagaginutok sila, nagsiling si Jesus sa iya mga sumulunod, “Mag-andam kamo, kay basi malatnan kamo sang batasan12:1 batasan: sa literal, inugpahabok ukon lebadura. Sa English, yeast. sang mga Pariseo nga puro pakita-kita lang. 2Pero wala sing tinago nga indi mahibaluan sa ulihi. 3Gani, bisan ano ang inyo ginahambal sa madulom, mabatian sa masanag, kag ang inyo ginahutik sa sirado nga kuwarto, mahibaluan sang tanan.”
Ang Dapat Kahadlukan
(Mat. 10:28-31)
4“Mga abyan, indi kamo magkahadlok sa mga tawo nga makapatay lang sang inyo lawas, kag pagkatapos wala na sila sing mahimo pa sa inyo. 5Sugiran ko kamo kon sin-o ang inyo kahadlukan: kahadlukan ninyo ang Dios, kay pagkatapos nga mapatay niya ang lawas sang tawo may gahom pa gid siya sa paghaboy sang iya kalag sa impyerno. Amo gani nga ginapaandaman ko kamo nga ang Dios dapat ninyo kahadlukan. 6Indi bala nga barato lang ang pispis nga maya? Pero wala sing isa sa ila nga ginakalimtan sang Dios. 7Gani labi pa gid kamo, kay bisan ang inyo mga buhok naisip niya tanan. Gani indi kamo magkahadlok, kay mas mahal pa kamo sang sa madamo nga mga maya.”
Ang Pagkilala kay Jesus
(Mat. 10:32-33; 12:32; 10:19-20)
8Nagsiling pa gid si Jesus sa ila, “Ang bisan sin-o nga nagakilala sa akon sa atubangan sang mga tawo nga ako iya Ginoo, ako nga Anak sang Tawo magakilala man sa iya sa atubangan sang mga anghel sang Dios. 9Pero ang wala nagakilala sa akon sa atubangan sang mga tawo, indi ko man pagkilalahon sa atubangan sang mga anghel sang Dios. 10Ang bisan sin-o nga maghambal sing malain kontra sa akon nga Anak sang Tawo mapatawad; pero ang maghambal sing malain kontra sa Espiritu Santo indi gid mapatawad.
11“Kon tungod sa inyo pagtuo pagadal-on kamo sa simbahan sang mga Judio ukon sa mga manugdumala sang banwa agod imbistigaron, indi kamo magpalibog kon ano ang inyo isabat. 12Kay sa sina nga tion tudluan kamo sang Espiritu Santo kon ano ang inyo dapat ihambal.”
Ang Paanggid Parte sa Manggaranon nga Nagsalig sa Iya Manggad
13May tawo didto nga nagsiling, “Manunudlo, silinga ang akon magulang nga lalaki nga partihan niya ako sang amon palanublion.” 14Nagsiling si Jesus sa iya, “Ano ako, huwis ukon manugpartida sang inyo pagkabutang?” 15Dayon naghambal si Jesus sa mga tawo, “Mag-andam kamo sa tanan nga klase sang pagkamainangkunon, kay ang matuod nga pagkabuhi wala nagadepende sa madamo nga manggad.” 16Kag ginsugiran niya sila sang isa ka paanggid, “May isa ka tawo nga manggaranon nga may duta nga madamo gid ang patubas. 17Gani nagsiling siya sa iya kaugalingon, ‘Ano ang akon himuon? Wala na ako butangan sang akon patubas! 18Maayo pa siguro nga ipaguba ko ang akon mga bodega kag ipatindog ang mas dako pa gid, kag dira ko ibutang ang akon mga patubas kag mga pagkabutang. 19Kag tungod kay madamo na ang akon natipon para sa palaabuton nga mga tinuig, mapahuway-huway lang ako anay, magkaon, mag-inom, kag magpangalipay!’ 20Pero nagsiling ang Dios sa iya, ‘Buang-buang! Karon nga gab-i bawion ko sa imo ang imo kabuhi. Ti sin-o ang magapulos sang imo gintipon nga manggad?’ 21Amo man ina ang matabo sa tawo nga nagatipon sang manggad para lang sa iya kaugalingon pero pobre sa atubangan sang Dios.”
Magsalig sa Dios
(Mat. 6:25-34)
22Dayon nagsiling si Jesus sa iya mga sumulunod, “Gani nagasiling ako sa inyo nga indi kamo magpalibog sa inyo pagpangabuhi, kon ano ang inyo kaunon kag kon ano ang inyo bayuon. 23Kay kon ginhatagan kamo sang Dios sang kabuhi kag lawas, indi mahimo nga indi niya kamo paghatagan sing pagkaon kag bayo. 24Tan-awa ninyo ang mga uwak: wala sila nagatanom, wala nagaani, kag wala sila sang bodega nga ginatipunan sang ila pagkaon, pero ginapakaon sila sang Dios. Indi bala mas labaw pa kamo sang sa mga pispis? 25Sin-o sa inyo ang makapalawig sang inyo kabuhi bisan diutay lang paagi sa inyo pagpalibog? Wala gid! 26Gani, tungod nga wala man kamo sang may mahimo sa pagpalawig sang inyo kabuhi, ngaa magpalibog pa gid kamo sang iban nga mga butang? 27Talupangda ninyo kon paano nagatubo ang mga bulak; wala sila nagapangabudlay ukon nagahimo sang ila bayo. Ang matuod, bisan ang bantog kag manggaranon nga hari nga si Solomon, ang iya mga bayo indi makatupong sa katahom sang bisan isa lang sa sini nga mga bulak. 28Kon ginapatahom sang Dios ang mga hilamon nga buhi subong, pero sa ulihi malaya kag tutdan man lang, indi bala nga mas labi pa gid nga pabayuan niya kamo? Kadiutay sang inyo pagtuo! 29Indi kamo magpalibog kon ano ang inyo kaunon kag imnon. 30Amo ina ang ginapalibugan sang mga tawo nga wala nakakilala sa Dios. Pero nakahibalo ang inyo Amay sa langit nga kinahanglan ninyo ina nga mga butang. 31Gani unaha ninyo ang pagpasakop sa paghari sang Dios kag ihatag gid niya ang inyo mga kinahanglanon.”
Mga Manggad sa Langit
(Mat. 6:19-21)
32“Kamo nga nagasunod sa akon pila lang gid,12:32 Kamo nga nagasunod sa akon pila lang gid: sa literal, Gamay nga panong sang mga karnero. pero indi kamo magkahadlok kay ginbuot sang inyo Amay nga paharion kamo sa iya ginharian. 33Ibaligya ninyo ang inyo pagkabutang, kag ihatag ang kuwarta sa mga imol agod makatipon kamo sang manggad didto sa langit. Ini indi gid mabuhinan ukon madunot, tungod nga wala didto sing makawat nga makapalapit kag wala man sing mga sapat-sapat nga makaut-ot. 34Kay kon diin ang inyo manggad didto man ang inyo tagipusuon.”
Ang Masaligan nga mga Suluguon
35-36Nagsiling pa gid si Jesus sa ila, “Magpreparar kamo sa tanan nga tion agod indi kamo makibot sa pagbalik sang inyo Ginoo. Sunda ninyo ang mga suluguon nga nagahulat sa pagbalik sang ila agalon nga nagtambong sa punsyon. Nagabantay sila kag wala nila ginapatay ang ila mga suga. Gani bisan ano nga oras mag-abot ang ila agalon, kon magpanuktok, mabuksan nila dayon ang puwertahan. 37Bulahan ato nga mga suluguon nga maabtan sang ila agalon nga nagabugtaw kag nagabantay sa iya pag-abot. Ang matuod, magapreparar ang ila agalon sa pagserbisyo sa ila. Papungkuon niya sila sa iya lamisa kag siya mismo ang magaserbi sa ila. 38Bulahan gid sila kon maabtan sila nga nakapreparar sa iya pag-abot bisan sa tungang gab-i ukon kaagahon. 39Tandai ninyo ini: kon nahibaluan sang tagbalay kon ano nga oras maabot ang makawat, bantayan gid niya agod indi makasulod ang makawat sa iya balay. 40Gani magbantay gid kamo, kay sa oras nga wala ninyo ginapaabot, ako nga Anak sang Tawo magaabot.”
Ang Masaligan kag ang Indi Masaligan nga Suluguon
(Mat. 24:45-51)
41Nagpamangkot si Pedro, “Ginoo, para bala kay sin-o ang paanggid nga ina, sa amon bala ukon sa tanan?” 42Ginsabat siya ni Jesus paagi sa isa ka paanggid, “Indi bala nga kon sin-o ang masaligan kag maalam nga suluguon amo ang ginapili sang agalon nga magdumala sa iya kaupod nga mga suluguon? Siya ang nagahatag sa ila sang ila pagkaon sa husto nga oras. 43Bulahan ato nga suluguon nga sa pagbalik sang iya agalon maabtan siya nga nagahimo sang iya buluhaton. 44Sa pagkamatuod, padumalahon siya sa tanan nga pagkabutang sang iya agalon. 45Pero kaluluoy ang suluguon nga sa paglakat sang iya agalon magahunahuna siya nga madugay pa siya magbalik, gani magasugod siya sa pagpamintas sa iya kaupod nga mga suluguon, lalaki kag babayi man, kag magapagusto siya sang kaon, inom kag pahubog. 46Magaabot ang iya agalon sa oras nga wala gid niya ginahunahuna, kag grabe ang silot nga iya agumon.12:46 kag grabe ang silot nga iya agumon: sa literal, kag tadtaron siya. Ibutang siya sa isa ka lugar upod sa mga tawo nga indi gid masaligan.
47“Ang suluguon nga nakahibalo kon ano ang luyag sang iya agalon pero wala nagatuman, madamo nga hanot ang iya pagaagumon. 48Kag ang suluguon nga wala nakahibalo kon ano ang luyag sang iya agalon kag nakahimo sang mga butang nga indi maayo hanuton man, pero diutay lang. Kay ang bisan sin-o nga ginhatagan sang madamo, madamo man ang ginapaabot sa iya. Mas madamo ang ginapaabot sa tawo nga gintugyanan sang madamo.”
Si Jesus ang Kabangdanan sang Pagbinahin-bahin
(Mat. 10:34-36)
49Nagsiling pa gid si Jesus sa ila, “Nagkadto ako diri sa kalibutan sa pagdala sang silot nga daw kalayo, kag luyag ko nga magdabdab na ini. 50Pero sa wala pa ini matabo madamo anay nga mga pag-antos ang akon maagihan. Kag indi gid ako mapahamtang samtang wala pa ini matapos.
51“Nagahunahuna bala kamo nga nagkadto ako diri sa kalibutan agod mangin maayo ang relasyon sang isa kag isa? Ang matuod, nagkadto ako diri agod magbinahin-bahin ang mga tawo. 52Kay halin subong, tungod sa akon, may lima ka tawo sa pamilya nga magabinahin-bahin. Ang tatlo kontra sa duha kag ang duha kontra sa tatlo. 53Ang amay kag ang iya anak nga lalaki magakontrahanay. Ang iloy kag ang iya anak nga babayi magakontrahanay, kag ang ugangan nga babayi kag ang iya umagad nga babayi magakontrahanay.”
Panilagi Ninyo ang mga Nagakalatabo Karon
(Mat. 16:2-3)
54Dayon nagsiling si Jesus sa mga tawo, “Kon makita ninyo ang gal-om sa nakatundan nagasiling kamo nga magaulan, kag amo gani ang matabo. 55Kag kon maghuyop na ang habagat nagasiling kamo nga magainit, kag amo man ang matabo. 56Mga hipokrito! Makahibalo kamo magpakot kon ano ang matabo paagi sa inyo pagtan-aw sa duta kag sa langit, pero ngaa indi kamo makapakot sang mga nagakalatabo subong?”
Magpasag-uli ka sa Imo Kaaway
(Mat. 5:25-26)
57“Ngaa wala gid ninyo ginabinagbinag kon ano ang husto? 58Kon may mag-akusar sa imo, tinguhai gid sa pagpakighusay samtang nagapakadto pa lang kamo sa korte. Kay basi piliton gid niya ikaw nga dal-on sa huwis kag itugyan ka dayon sang huwis sa pulis agod prisohon. 59Kag indi ka gid makaguwa kon indi mo anay mabayaran ang tanan mo nga multa.”12:59 multa: ukon, utang.
