Упозорење против лицемерја
1У међувремену се окупило на хиљаде људи, тако да су газили једни друге. Тада Исус прво поче да говори својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. 2Нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 3Јер, што сте рекли у тами, чуће се на светлости дана, и што сте рекли иза затворених врата, разгласиће се са кровова.
Кога се треба бојати?
4Пријатељи моји, кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, јер после тога не могу више ништа да учине. 5Рећи ћу вам кога да се бојите: бојте се Бога, који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, њега се бојте. 6Зар се не продају пет врабаца за два новчића? Ипак, ни један од њих није заборављен од Бога. 7А вама су и све власи на глави пребројане. Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
8Кажем вам: свако ко ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред анђелима Божијим. 9А ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред анђелима Божијим. 10Свако ко каже реч против Сина Човечијег, биће му опроштено, али ко изговори хулу против Светога Духа, томе се неће опростити.
11Када вас буду изводили у синагоге да вам суде, или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити, или шта ћете говорити, 12јер ће вас Свети Дух поучити шта да кажете у тај час.“
13Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“
14Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ 15Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“
16Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. 17Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’
18Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. 19Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’
20Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’
21Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“
Поуздање у Бога
22Исус рече својим ученицима: „Стога вам кажем: не брините се за живот, шта ћете јести, или за тело, шта ћете обући, 23јер је живот вреднији од хране и тело од одеће. 24Погледајте гавране! Они нити сеју, нити жању, немају ни складишта ни житнице, а Бог их храни. Ви вредите много више од птица. 25Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само и за кратко време? 26Дакле, ако не можете да учините ни то што је најмање, зашто се бринете за остало?
27Погледајте љиљане како расту! Не труде се, нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 28Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 29Зато се не оптерећујте тиме шта ћете јести или пити и не брините се око тога, 30јер све то траже и многобошци у овоме свету. Ваш Отац зна да вам је све то потребно. 31Него, тражите Царство његово, а Бог ће вам ово додати.
32Не бој се, мало стадо, јер је Оцу било по вољи да вам да Царство. 33Продајте своју имовину и дајте је као милостињу. Опремите се торбама које неће дотрајати и неисцрпним благом са неба, које лопов не краде нити мољац уништава. 34Јер, где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.
Спремност и будност
35Опашите своје бокове, а ваше светиљке нека горе. 36Будите као слуге које очекују свога господара да се врати са свадбе, да му одмах отворе врата кад он дође и покуца. 37Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се сам господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне и приправне у поноћ или пред свитање. 39Ово знајте: ако би домаћин знао у које доба ће лопов доћи, не би дозволио да му провали у кућу. 40Тако и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.“
41Петар упита: „Господе, говориш ли ову причу само нама или и свима осталима?“
42Господ одговори: „Ко је, дакле, верни и мудри управитељ? То је онај кога Господар постави да се стара о осталим слугама да добијају оброке на време. 43Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 44Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 45Али ако тај слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, па почне да туче слуге и слушкиње, да једе, пије и опија се, 46доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, те ће га посећи и одредити му место међу неверницима.
47Слуга који зна господареву вољу, а не извршује је и није приправан, биће ишибан јако. 48А слуга који не зна, а учини оно што заслужује казну, биће мало шибан. Од свакога коме је много дано, много ће се и захтевати. Коме је више поверено, од тога ће се још више захтевати.
Исус – узрок поделе
49Дошао сам да бацим огањ на земљу. О, како бих волео да већ пламти! 50Треба и крштење да примим, и како ми је тешко док се то не сврши! 51Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52Наиме, од сада ће се петоро у кући поделити: троје против двоје и двоје против троје, 53отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“
Знаци времена
54А мноштву је рекао: „Када видите да се облак појављује на западу, одмах кажете да ће бити невреме, и буде невреме. 55А кад дуне ветар с југа, ви кажете да ће бити врућина, и тако и буде. 56Лицемери! Изглед земље и неба знате да протумачите; како онда не знате да протумачите ово време?
57Зар сами не увиђате шта је праведно? 58Ако те зајмодавац потера на суд, настој колико можеш да изгладиш ствар са њим док сте још на путу. У противном, одвешће те пред судију и судија ће те предати судском службенику, па ће те овај бацити у тамницу. 59Кажем ти да нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић.“
