Послање седамдесет двојице ученика
1После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. 2Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. 3Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ 6Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. 7У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. 8Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. 9У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ 10А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: 11’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ 12Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 14Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 15А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
Прича о милосрдном Самарјанину
25Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
У дому Марте и Марије
38Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
Ginpadala ni Jesus ang 72 Niya ka Sumulunod
1Pagkatapos sadto, nagpili ang Ginoo sang 7210:1 72: sa iban nga mga kopya sang Griego, 70. pa gid ka tawo kag ginpadala niya sila sing tagduha-duha sa mga banwa nga iya pagakadtuan. 2Nagsiling siya sa ila, “Malapad ang alanihon pero diutay gid lang ang manug-ani. Gani magpangamuyo kamo sa Ginoo nga tag-iya sang alanihon, nga magpadala siya sang mga manug-ani sa iya alanihon. 3Lakat kamo! Pero mag-andam kamo, kay pareho kamo sa mga karnero nga akon ginapadala sa mabangis nga mga ido.10:3 mabangis nga mga ido: sa English, wolves. 4Indi kamo magdala sang kahita, bag, ukon sandalyas. Indi man kamo magdulog sa dalan kag magpanamyaw sa inyo masugata10:4 Indi man kamo… masugata: Siguro amo ang sugo ni Jesus agod magdali sila, nga indi sila mag-usik sang panahon sa malawig nga pagpanamyaw ukon pagpakig-estorya. 5Kon magsulod kamo sa isa ka balay, magsiling kamo, ‘Kabay nga bendisyunan sang Dios ini nga pamilya.’ 6Kag kon bagay sila nga magbaton sa inyo pagbendisyon, bendisyunan sila sang Dios. Pero kon indi, indi man sila pagbendisyunan sang Dios. 7Magdayon kamo sa una nga balay nga nagabaton sa inyo, kag indi kamo magsaylo-saylo sang inyo dalayunan. Batuna ninyo ang ila ginapakaon sa inyo, kay ang nagapangabudlay dapat lang nga suhulan. 8Kag kon diin kamo nga lugar magkadto nga ang mga tawo magabaton sa inyo, kauna ninyo ang bisan ano nga ila ginapakaon sa inyo. 9Ayuha ninyo ang mga nagamasakit kag sugiri ninyo sila nga malapit na10:9 malapit na: ukon, nag-abot na. Amo man sa bersikulo 11. ang paghari sang Dios sa ila. 10Pero kon mag-abot kamo sa isa ka banwa nga ang mga tawo indi magbaton sa inyo, magkadto kamo sa mga karsada kag magsiling, 11‘Tungod nga indi kamo magbaton sa amon, bisan ang yab-ok sang inyo banwa nga nagatapik sa amon tiil amon taktakon bilang paandam kontra sa inyo. Tandai ninyo ini: malapit na ang paghari sang Dios.’ ” 12Dayon nagsiling si Jesus, “Sugiran ko kamo, sa adlaw sang paghukom, mas labaw pa nga silot ang mabaton nila sang sa mga taga-Sodom.”
Ang mga Banwa nga Wala Naghinulsol
(Mat. 11:20-24)
13Dayon nagsiling si Jesus, “Kaluluoy kamo nga mga taga-Corazin! Kaluluoy man kamo nga mga taga-Betsaida! Kay kon ang mga milagro nga akon ginhimo sa inyo ginhimo ko sa Tyre kag sa Sidon, dugay na kuntani sila nagsuksok sang sako kag nagbutang sang abo sa ila mga ulo sa pagpakita nga nagahinulsol sila sa ila mga sala. 14Gani sa adlaw sang paghukom, mas labaw pa nga silot ang mabaton ninyo sang sa mga taga-Tyre kag taga-Sidon. 15Kag kamo nga mga taga-Capernaum nagahunahuna nga dayawon kamo bisan didto sa langit. Pero sa impyerno10:15 impyerno: ukon, lugar sang mga patay. Sa Griego, Hades. gid kamo itagbong!”
16Dayon nagsiling si Jesus sa iya mga inugpadala, “Ang nagapamati sa inyo nagapamati man sa akon, kag ang nagasikway sa inyo nagasikway man sa akon, kag ang nagasikway sa akon nagasikway man sa nagpadala sa akon.”
Ang Pagbalik sang 72 ka Sumulunod
17Pagbalik sang 72 nga ginpadala sang Ginoo malipayon gid sila, kag nagsiling sila kay Jesus, “Ginoo, bisan ang malaot nga mga espiritu nagtuman sa amon paagi sa imo ngalan!”10:17 ngalan: buot silingon, gahom ukon awtoridad.
18Nagsiling si Jesus sa ila, “Nakita ko ang pagkahulog ni Satanas halin sa langit nga daw kilat kadasig. 19Ginhatagan ko kamo sang awtoridad agod madaog ninyo ang malaot nga mga espiritu kag ang tanan nga gahom sang aton kaaway nga si Satanas,10:19 Sa literal, Ginhatagan ko kamo sang awtoridad sa pagtapak sa mga man-og kag mga iwi-iwi, kag sa tanan nga gahom sang kaaway. kag indi gid kamo maano. 20Pero indi kamo magkalipay tungod nga ang malaot nga mga espiritu nagtuman sa inyo, kundi magkalipay kamo tungod nga ang inyo ngalan nasulat na didto sa langit.”
Ginlipay si Jesus sang Espiritu Santo
(Mat. 11:25-27; 13:16-17)
21Sang sadto nga tion, ginlipay gid si Jesus sang Espiritu Santo. Nagsiling si Jesus, “Amay, nga tag-iya sang langit kag sang duta, ginadayaw ko ikaw tungod nga ang kamatuoran nga gintago mo sa mga tawo nga ginakabig nga mga maalam kag may mga tinun-an ginpahayag mo sa mga tawo nga pareho sang mga bata nga diutay ang kaalam. Amay, salamat gid nga amo ina ang imo kabubut-on.” 22Pagkatapos sadto, nagsiling si Jesus sa mga tawo, “Ang tanan nga butang gintugyan sa akon sang akon Amay. Ang Amay lang ang nakakilala sa akon nga iya Anak. Kag ang nakakilala sa Amay ako gid lang nga iya Anak kag ang mga tawo nga buot ko nga ipakilala sa Amay.”
23Dayon nag-atubang si Jesus sa iya mga sumulunod kag naghambal sa ila nga silahanon lang, “Bulahan kamo tungod nga nakita gid ninyo ang mga butang nga akon ginapanghimo. 24Sa pagkamatuod, madamo nga mga propeta kag mga hari sang una ang naghandom nga makakita kag makabati sang inyo nakita kag nabatian subong, pero wala natabo ini sa ila tiyempo.”
Ang Maayo nga Samariahanon
25May isa didto ka manunudlo sang Kasuguan nga nagtindog kag nagpamangkot sa pagdakop-dakop kay Jesus, “Manunudlo, ano ang akon dapat himuon agod maangkon ko ang kabuhi nga wala sing katapusan?” 26Nagsabat si Jesus sa iya, “Ano bala ang ginasiling sang Kasuguan suno sa imo nabasahan?” 27Nagsabat ang tawo, “Higugmaon mo ang Ginoo nga imo Dios sa bug-os mo nga tagipusuon, sa bug-os mo nga kalag, sa bug-os mo nga kusog, kag sa bug-os mo nga hunahuna.10:27 Deu. 6:5. Kag higugmaon mo ang imo kapareho pareho sang paghigugma mo sa imo kaugalingon.”10:27 Lev. 19:18. 28Nagsiling si Jesus sa iya, “Husto gid ang imo sabat. Himua ina agod may kabuhi ka nga wala sing katapusan.”
29Pero indi gusto sang manunudlo sang Kasuguan nga mahuy-an siya, gani nagpamangkot pa gid siya, “Sin-o bala ang akon kapareho?” 30Ginsabat siya ni Jesus paagi sa isa ka estorya. Siling niya, “May isa ka tawo nga nagdulhog pa-Jerico halin sa Jerusalem. Samtang nagalakat siya, hinali lang nga ginbanggaan siya sang mga tulisan. Ginkuha nila ang iya pagkabutang pati ang iya bayo, ginbakol nila siya, kag ginbayaan nga lipong kag daw patay na. 31Natabuan man nga may pari nga nagdulhog sa amo nga dalan. Pagkakita niya sang tawo nga nagahamyang, naglikaw siya sa pihak sang dalan kag gin-agyan lang niya siya. 32Nag-agi man didto ang isa ka Levita.10:32 Levita: Tan-awa ang Lista sang mga Pulong sa likod. Pagkakita niya sang tawo naglikaw man siya kag nag-agi lang. 33Sang ulihi may nakaagi nga Samariahanon. Pagkakita niya sa tawo nga ginbakol naluoy gid siya. 34Gani ginpalapitan niya siya kag ginbulong. Ginbutangan niya sang lana kag bino ang iya pilas kag ginbugkusan. Dayon ginpasakay niya siya sa iya ginasakyan nga sapat kag gindala sa isa ka dalayunan. Didto, gin-atipan pa gid niya siya. 35Sang madason nga adlaw, ginhatagan niya sing kuwarta ang tag-iya sang dalayunan kag nagsiling, ‘Atipanon mo siya, kag kon kulangon pa ang akon ginhatag sa imo dugangan ko lang ini sa akon pagbalik diri.’ ”
36Dayon naghambal si Jesus sa manunudlo sang Kasuguan, “Ti sa imo, sin-o bala sa ila nga tatlo ang nagpakita nga siya ang kapareho sang ginbanggaan sang mga tulisan?” 37Nagsiling ang manunudlo sang Kasuguan, “Ang tawo nga nagpakita sang kaluoy sa iya.” Nagsiling dayon si Jesus, “Himua man ang pareho sang ginhimo niya.”
Nagbisita si Jesus sa Ila ni Marta kag Maria
38Nagpadayon sa paglakat si Jesus kag ang iya mga sumulunod, kag nakaabot sila sa isa ka baryo. May babayi didto nga ang iya ngalan si Marta. Ginpadayon niya sila sa iya balay. 39May utod siya nga si Maria nga nagpungko didto sa tiilan ni Ginoong Jesus kay gusto niya magpamati sang iya mga ginatudlo. 40Pero si Marta nagapalibog gid sa paghimos sang pagkaon nila ni Jesus. Gani nagpalapit siya kay Jesus kag nagsiling, “Ginoo, wala lang bala sing kaso sa imo nga ginapabay-an lang ako sang akon utod sa paghimos sang pagkaon? Abi hambali man siya nga buligan niya ako!” 41Nagsabat ang Ginoo sa iya, “Ikaw Marta, madamo nga mga butang ang imo ginapaligban. 42Isa ka butang gid lang ang kinahanglan kag amo ini ang ginpili ni Maria nga labing maayo, kag wala sing may makakuha sini sa iya.”
