Сврха Лукиног писања
1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.
Рођење Јована Крститеља
5У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.
8Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе кад. 10Док се кад приносио, много народа се молило у предворју.
11Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.
13Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.
16Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“
18Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“
19Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“
21А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.
23Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“
Наговештај Исусовог рођења
26А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“
29Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“
34Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“
35Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37Богу ништа није немогуће.“
38Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.
Сусрет Марије и Јелисавете
39Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“
46Онда Марија рече:
„Велича душа моја Господа,
47весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
свето је име његово!
50Милост је његова над онима што га поштују,
од колена до колена.
51Моћна дела учини мишицом својом,
растера узносите што су пуни себе,
52збаци владаре са престола
и узвиси понижене,
53гладне насити добрима,
а богате без ичега отпусти.
54Придиже Израиља, слугу свога,
сетивши се свога милосрђа,
55како рече прецима нашим,
Аврахаму и његовом потомству довека.“
56Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.
Рођење Јована Крститеља
57Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.
59Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“
61Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“
62Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.
67А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68„Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70како обећа давно
преко својих светих пророка:
71да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму,
да ће нам дати:
74да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,
79да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
80Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
Introduction
1Plusieurs personnes ont entrepris de composer un récit des événements qui se sont passés parmi nous, 2d’après ce que nous ont transmis ceux qui en ont été les témoins oculaires depuis le début et qui sont devenus des serviteurs de la Parole de Dieu.
3J’ai donc décidé à mon tour de m’informer soigneusement sur tout ce qui est arrivé depuis le commencement, et de te l’exposer par écrit de manière suivie, très honorable Théophile1.3 Personnage sans doute riche et haut placé à qui Luc dédie son ouvrage. Le titre qui lui est donné était employé pour les membres de l’ordre équestre à Rome. ; 4ainsi, tu pourras reconnaître l’entière véracité des enseignements que tu as reçus.
Naissance et enfance de Jésus
L’annonce de la naissance de Jean-Baptiste
5Il y avait, à l’époque où Hérode était roi de Judée1.5 Les Grecs avaient l’habitude d’appeler ainsi tout le pays des Juifs., un prêtre nommé Zacharie, qui appartenait à la classe sacerdotale d’Abiya. Sa femme était une descendante d’Aaron ; elle s’appelait Elisabeth. 6Tous deux étaient justes aux yeux de Dieu et observaient tous les commandements et toutes les lois du Seigneur de façon irréprochable. 7Ils n’avaient pas d’enfant, car Elisabeth était stérile et tous deux étaient déjà très âgés.
8Un jour, Zacharie assurait son service devant Dieu : c’était le tour de sa classe sacerdotale. 9Suivant la coutume des prêtres, il avait été désigné par le sort pour entrer dans le sanctuaire1.9 C’est-à-dire le lieu saint où seuls les prêtres avaient le droit de pénétrer. du Seigneur et y offrir l’encens. 10A l’heure de l’offrande des parfums, toute la multitude du peuple se tenait en prière à l’extérieur. 11Tout à coup, un ange du Seigneur lui apparut, debout à droite de l’autel des parfums. 12Quand Zacharie le vit, il en fut bouleversé et la peur s’empara de lui. 13Mais l’ange lui dit : N’aie pas peur, Zacharie, car Dieu a entendu ta prière : ta femme Elisabeth te donnera un fils. Tu l’appelleras Jean. 14Il sera pour toi le sujet d’une très grande joie, et beaucoup de gens se réjouiront de sa naissance. 15Il sera grand aux yeux du Seigneur. Il ne boira ni vin, ni boisson alcoolisée. Il sera rempli de l’Esprit Saint dès le sein maternel. 16Il ramènera beaucoup d’Israélites au Seigneur, leur Dieu. 17Il accomplira sa mission sous le regard de Dieu, avec l’Esprit et la puissance qui résidaient en Elie, pour réconcilier les pères avec leurs enfants, pour amener ceux qui sont désobéissants à penser comme des hommes justes et former ainsi un peuple prêt pour le Seigneur.
18Zacharie demanda à l’ange : A quoi le reconnaîtrai-je ? Car je suis moi-même déjà vieux et ma femme est très âgée.
19L’ange lui répondit : Je suis Gabriel. Je me tiens devant Dieu, qui m’a envoyé pour te parler et t’annoncer cette nouvelle. 20Alors, voici : tu vas devenir muet et tu resteras incapable de parler jusqu’au jour où ce que je viens de t’annoncer se réalisera ; il en sera ainsi parce que tu n’as pas cru à mes paroles, qui s’accompliront au temps prévu.
21Pendant ce temps, la foule attendait Zacharie ; elle s’étonnait de le voir s’attarder dans le sanctuaire. 22Lorsqu’il sortit enfin, il était incapable de parler aux personnes rassemblées. Elles comprirent alors qu’il avait eu une vision dans le sanctuaire. Quant à lui, il leur faisait des signes et restait muet. 23Lorsqu’il eut terminé son temps de service, il retourna chez lui.
24Quelque temps après, sa femme Elisabeth devint enceinte et, pendant cinq mois, elle se tint cachée. Elle se disait : 25C’est l’œuvre du Seigneur en ma faveur : il a décidé d’effacer ce qui faisait ma honte aux yeux de tous1.25 Pour la femme juive, c’était un déshonneur de ne pas avoir d’enfants. !
L’annonce de la naissance de Jésus
26Six mois plus tard, Dieu envoya l’ange Gabriel dans une ville de Galilée appelée Nazareth, 27chez une jeune fille liée par fiançailles1.27 En Israël, les fiancés étaient juridiquement mariés mais n’avaient pas encore de vie commune. à un homme nommé Joseph, un descendant de David. Cette jeune fille s’appelait Marie.
28L’ange entra chez elle et lui dit : Réjouis-toi, toi à qui Dieu a accordé sa faveur : le Seigneur est avec toi.
29Marie fut profondément troublée par ces paroles ; elle se demandait ce que signifiait cette salutation.
30L’ange lui dit alors : N’aie pas peur, Marie, car Dieu t’a accordé sa faveur. 31Voici : bientôt tu seras enceinte et tu mettras au monde un fils ; tu le nommeras Jésus. 32Il sera grand. Il sera appelé « Fils du Très-Haut », et le Seigneur Dieu lui donnera le trône de David, son ancêtre. 33Il régnera éternellement sur le peuple issu de Jacob, et son règne n’aura pas de fin.
34Marie dit à l’ange : Comment cela se fera-t-il, puisque je suis vierge ?
35L’ange lui répondit : L’Esprit Saint descendra sur toi, et la puissance du Dieu très-haut te couvrira de son ombre. C’est pourquoi le saint enfant qui naîtra de toi sera appelé Fils de Dieu. 36Vois : ta parente Elisabeth attend elle aussi un fils, malgré son grand âge ; on disait qu’elle ne pouvait pas avoir d’enfant, et elle en est à son sixième mois. 37Car rien n’est impossible à Dieu.
38Alors Marie répondit : Je suis la servante du Seigneur. Que tout ce que tu m’as dit s’accomplisse pour moi.
Et l’ange la quitta.
Marie chez Elisabeth
39Peu après, Marie partit pour se rendre en hâte dans une ville de montagne du territoire de Judée. 40Elle entra chez Zacharie et salua Elisabeth. 41Au moment où celle-ci entendit la salutation de Marie, elle sentit son enfant remuer en elle. Elle fut remplie du Saint-Esprit 42et s’écria d’une voix forte : Tu es bénie plus que toutes les femmes et l’enfant que tu portes est béni. 43Comment ai-je mérité l’honneur que la mère de mon Seigneur vienne me voir ? 44Car, vois-tu, au moment même où je t’ai entendu me saluer, mon enfant a bondi de joie au-dedans de moi. 45Tu es heureuse, toi qui as cru à l’accomplissement de ce que le Seigneur t’a annoncé1.45 Autre traduction : car ce que le Seigneur t’a annoncé s’accomplira..
46Alors Marie dit :
Mon âme chante ╵la grandeur du Seigneur
47et mon esprit se réjouit ╵à cause de Dieu, mon Sauveur.
48Car il a bien voulu ╵abaisser son regard ╵sur son humble servante.
C’est pourquoi, désormais, ╵à travers tous les temps, ╵on m’appellera bienheureuse.
49Car le Dieu tout-puissant ╵a fait pour moi de grandes choses ;
lui, il est saint1.49 1 S 2.2..
50Et sa bonté ╵s’étendra d’âge en âge
sur ceux qui le craignent1.50 Ps 103.13, 17..
51Il est intervenu ╵de toute sa puissance
et il a dispersé ╵les hommes dont le cœur ╵était rempli d’orgueil.
52Il a précipité ╵les puissants de leurs trônes,
et il a élevé les humbles1.52 1 S 2.7..
53Il a comblé de biens ╵ceux qui sont affamés,
et il a renvoyé ╵les riches les mains vides1.53 1 S 2.5 ; Ps 107.9..
54Oui, il a pris en main ╵la cause d’Israël1.54 Es 41.8-9.,
il a témoigné sa bonté ╵au peuple qui le sert1.54 Ps 98.3.,
55comme il l’avait promis à nos ancêtres,
à Abraham et à ses descendants
pour tous les temps.
56Marie resta environ trois mois avec Elisabeth, puis elle retourna chez elle.
La naissance de Jean-Baptiste
57Le moment arriva où Elisabeth devait accoucher. Elle donna naissance à un fils. 58Ses voisins et les membres de sa famille apprirent combien le Seigneur avait été bon pour elle, et ils se réjouissaient avec elle.
59Le huitième jour après sa naissance, ils vinrent pour la circoncision du nouveau-né. Tout le monde voulait l’appeler Zacharie comme son père, 60mais sa mère intervint et dit : Non, il s’appellera Jean.
61– Mais, lui fit-on remarquer, personne dans ta famille ne porte ce nom-là !
62Alors ils interrogèrent le père, par des gestes, pour savoir quel nom il voulait donner à l’enfant. 63Zacharie se fit apporter une tablette et, au grand étonnement de tous, il y traça ces mots : Son nom est Jean.
64A cet instant, sa bouche s’ouvrit et sa langue se délia : il parlait et louait Dieu.
65Tous les gens du voisinage furent remplis de crainte, et l’on parlait de tous ces événements dans toutes les montagnes de Judée. 66Tous ceux qui les apprenaient en étaient profondément impressionnés et disaient : « Que sera donc cet enfant ? » Car le Seigneur était avec lui.
67Zacharie, son père, fut rempli de l’Esprit Saint et prophétisa en ces termes :
68Loué soit le Seigneur, ╵Dieu d’Israël,
car il est venu prendre soin de son peuple ╵et il l’a délivré.
69Pour nous, il a fait naître ╵parmi les descendants ╵du roi David, son serviteur,
un Libérateur plein de force.
70Il vient d’accomplir la promesse ╵qu’il avait faite ╵depuis les premiers temps ╵par la voix de ses saints prophètes
71qu’il nous délivrerait ╵de tous nos ennemis, ╵et du pouvoir de ceux qui nous haïssent.
72Il manifeste sa bonté ╵à l’égard de nos pères
et il agit conformément ╵à son alliance sainte.
73Il accomplit pour nous ╵le serment qu’il a fait ╵à notre ancêtre, Abraham,
74de nous accorder la faveur, ╵après nous avoir délivrés ╵de tous nos ennemis,
75de le servir sans crainte ╵en étant saints et justes ╵en sa présence ╵tous les jours de la vie.
76Et toi, petit enfant, ╵tu seras appelé ╵prophète du Très-Haut,
car, devant le Seigneur, ╵tu marcheras en précurseur ╵pour préparer sa route,
77en faisant savoir à son peuple ╵que Dieu lui donne le salut ╵et qu’il pardonne ses péchés.
78Car notre Dieu ╵est plein de compassion ╵et de bonté,
et c’est pourquoi l’astre levant ╵viendra pour nous d’en haut,
79pour éclairer tous ceux ╵qui habitent dans les ténèbres ╵et l’ombre de la mort1.79 Es 9.1.,
et pour guider nos pas ╵sur la voie de la paix.
80Le petit enfant grandissait et son esprit se fortifiait. Plus tard, il vécut dans des lieux déserts jusqu’au jour où il se manifesta publiquement au peuple d’Israël.
