Јонин гнев и Божија поука
1Тада се Јона веома озловољио и наљутио. 2Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. 3Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ 4Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
5Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. 6А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. 7Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. 8Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
9Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ 10Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. 11А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
1But it displeased Jonah exceedingly, and he was very angry. 2And he prayed unto the LORD, and said, I pray thee, O LORD, was not this my saying, when I was yet in my country? Therefore I fled before unto Tarshish: for I knew that thou art a gracious God, and merciful, slow to anger, and of great kindness, and repentest thee of the evil. 3Therefore now, O LORD, take, I beseech thee, my life from me; for it is better for me to die than to live.
4¶ Then said the LORD, Doest thou well to be angry?4.4 Doest…: or, Art thou greatly angry?
5So Jonah went out of the city, and sat on the east side of the city, and there made him a booth, and sat under it in the shadow, till he might see what would become of the city. 6And the LORD God prepared a gourd, and made it to come up over Jonah, that it might be a shadow over his head, to deliver him from his grief. So Jonah was exceeding glad of the gourd.4.6 gourd: or, palmcrist: Heb. Kikajon4.6 was…: Heb. rejoiced with great joy 7But God prepared a worm when the morning rose the next day, and it smote the gourd that it withered. 8And it came to pass, when the sun did arise, that God prepared a vehement east wind; and the sun beat upon the head of Jonah, that he fainted, and wished in himself to die, and said, It is better for me to die than to live.4.8 vehement: or, silent 9And God said to Jonah, Doest thou well to be angry for the gourd? And he said, I do well to be angry, even unto death.4.9 Doest…: or, Art thou greatly angry?4.9 I do well…: or, I am greatly angry 10Then said the LORD, Thou hast had pity on the gourd, for the which thou hast not laboured, neither madest it grow; which came up in a night, and perished in a night:4.10 had pity: or, spared4.10 came…: Heb. was the son of the night 11And should not I spare Nineveh, that great city, wherein are more than sixscore thousand persons that cannot discern between their right hand and their left hand; and also much cattle?
