Покајање становника Ниниве
1Реч Господња по други пут дође Јони: 2„Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“
3Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. 4Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ 5Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
6Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. 7Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“
10Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
