Лажна вера је безвредна
1Реч која је од Господа дошла Јеремији: 2„Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:
’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. 3Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. 4Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! 5Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; 6и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – 7ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. 8Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.
9Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја сам видим – говори Господ.
12Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.
16А ти немој да се молиш за овај народ. Не вапи ми због њих и у молитви их не заступај. Јер – не слушам те. 17Не видиш ли шта раде по Јудиним градовима и на улицама Јерусалима? 18Деца сакупљају дрва, а очеви потпаљују ватру. Жене месе тесто да умесе колаче за царицу небеску, па још изливају жртву изливницу другим боговима да би ме разгневиле. 19Мене ли они гневе? – говори Господ. Зар не баш себе саме на срамоту свог образа?
20Зато овако каже Господ Бог: мој гнев и срџба моја ће се распламтети против овог места – на људе и на животиње, на пољска стабла и на плодове земље – плануће и неће се угасити.
21Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: само ви гомилајте свеспалнице на остале ваше жртве и једите месо! 22Јер ја нисам наложио вашим прецима, нисам им заповедио око свеспалница и осталих жртава, онда када сам их извео из Египта. 23Али сам им ово заповедио и рекао: слушајте мој глас и ја ћу бити Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Ако будете следили све путеве за које сам вам заповедио, биће вам добро. 24Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују. 25Од дана када су ваши преци изашли из Египта, па до дана данашњег ја сам вам упорно, из дана у дан слао пророке, моје слуге. 26Ипак ме нису послушали и нису пригнули своје ухо. Постали су тврдоглави и чинили су зло више од својих предака.’
27Говорићеш им све ове речи али те они неће слушати. Зваћеш их али се они неће одазвати. 28Зато им кажи: ’Ово је народ који није послушао глас Господа, свога Бога, и није прихватио карање. Верност је нестала, ишчупана је из њихових уста!
29Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’
Долина страдања
30Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 31Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. 32И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. 33Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. 34Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.
La religión falsa e inútil
1Esta es la palabra que vino a Jeremías de parte del Señor: 2«Párate a la entrada de la casa del Señor, y desde allí proclama este mensaje: ¡Escuchad la palabra del Señor, todos vosotros, habitantes de Judá que entráis por estas puertas para adorar al Señor! 3Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel: “Enmendad vuestra conducta y vuestras acciones, y yo os dejaré seguir viviendo en este país. 4No confiéis en esas palabras engañosas que repiten: ‘¡Este es el templo del Señor, el templo del Señor, el templo del Señor!’ 5Si en verdad enmendáis vuestra conducta y vuestras acciones, si en verdad practicáis la justicia los unos con los otros, 6si no oprimís al extranjero ni al huérfano ni a la viuda, si no derramáis sangre inocente en este lugar, ni seguís a otros dioses para vuestro propio mal, 7entonces os dejaré seguir viviendo en este país, en la tierra que di a vuestros antepasados para siempre.
8»”¡Pero vosotros confiáis en palabras engañosas, que no tienen validez alguna! 9Robáis, matáis, cometéis adulterio, juráis en falso, quemáis incienso a Baal, seguís a otros dioses que jamás conocisteis, 10¡y venís y os presentáis ante mí en esta casa que lleva mi nombre, y decís: ‘Estamos a salvo’, para luego seguir cometiendo todas estas abominaciones! 11¿Creéis acaso que esta casa que lleva mi nombre es una cueva de ladrones? ¡Pero si yo mismo lo he visto! —afirma el Señor—.
12»”Id ahora a mi santuario en Siló, donde al principio hice habitar mi nombre, y ved lo que hice con él por culpa de la maldad de mi pueblo Israel. 13Y ahora, puesto que vosotros habéis hecho todas estas cosas —afirma el Señor—, y puesto que una y otra vez os he hablado y no me habéis querido escuchar, y puesto que os he llamado y no me habéis respondido, 14lo mismo que hice con Siló haré con esta casa que lleva mi nombre y en la que vosotros confiáis, y con el lugar que os di a vosotros y a vuestros antepasados. 15Os echaré de mi presencia, así como eché a todos vuestros hermanos, a toda la descendencia de Efraín”.
16»Pero en cuanto a ti, Jeremías, no intercedas por este pueblo. No me ruegues ni me supliques por ellos. No me insistas, porque no te escucharé. 17¿Acaso no ves lo que hacen en las ciudades de Judá y en las calles de Jerusalén? 18Los niños juntan la leña, los padres encienden el fuego, y las mujeres hacen la masa para cocer tortas y ofrecérselas a la “reina del cielo”. Además, para ofenderme derraman libaciones a otros dioses. 19Pero no es a mí al que ofenden —afirma el Señor—. Más bien se ofenden a sí mismos, para su propia vergüenza.
20»Por eso, así dice el Señor omnipotente: “Descargaré mi enojo y mi furor sobre este lugar: sobre los hombres y los animales, sobre los árboles del campo y los frutos de la tierra, ¡y arderá mi enojo y no se apagará!”
21»Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel: “¡Juntad vuestros holocaustos con vuestros sacrificios, y comeos la carne! 22En verdad, cuando yo saqué de Egipto a vuestros antepasados, no les dije nada ni les ordené nada acerca de holocaustos y sacrificios. 23Lo que sí les ordené fue lo siguiente: ‘Obedecedme. Así yo seré vuestro Dios, y vosotros seréis mi pueblo. Conducíos conforme a todo lo que yo os ordene, para que os vaya bien’. 24Pero ellos no me obedecieron ni me prestaron atención, sino que siguieron los consejos de su terco y malvado corazón. Fue así como, en vez de avanzar, retrocedieron. 25Desde el día en que vuestros antepasados salieron de Egipto hasta ahora, no he dejado de enviaros, día tras día, a mis servidores los profetas. 26Con todo, no me obedecieron ni me prestaron atención, sino que se obstinaron y fueron peores que sus antepasados”.
27»Tú les dirás todas estas cosas, pero no te escucharán. Los llamarás, pero no te responderán. 28Entonces les dirás: “Esta es la nación que no ha obedecido la voz del Señor su Dios, ni ha aceptado su corrección. La verdad ha muerto, ha sido arrancada de su boca.
29»”Córtate la cabellera, y tírala;
eleva tu lamento en las lomas desoladas,
porque el Señor ha rechazado y abandonado
a la generación que provocó su ira.
El Valle de la Matanza
30»”La gente de Judá ha hecho el mal que yo detesto —afirma el Señor—. Han profanado la casa que lleva mi nombre al instalar allí sus ídolos abominables. 31Además, construyeron el santuario pagano de Tofet, en el valle de Ben Hinón, para quemar a sus hijos y a sus hijas en el fuego, cosa que jamás ordené ni me pasó siquiera por la mente. 32Por eso llegarán días —afirma el Señor— cuando ya no lo llamarán más Tofet ni Valle de Ben Hinón, sino Valle de la Matanza; y, a falta de otro lugar, en Tofet enterrarán a sus muertos. 33Los cadáveres de este pueblo servirán de comida a las aves del cielo y a los animales de la tierra, y no habrá quien los espante. 34Haré que en las ciudades de Judá y en las calles de Jerusalén se apaguen los gritos de alegría, las voces de júbilo y los cánticos del novio y de la novia, porque el país se convertirá en desolación.
