1Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја51,1 Криптографски, шифровани назив за Халдејце тј. Вавилонце.
ветар што разара.
2На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова51,5 Вавилонска, халдејска земља, према ст. 4. земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20„Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34„Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41Како је поробљен Сисак51,41 Загонетно име цара Вавилона.
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52„Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
1Así dice el Señor:
«Voy a levantar un viento destructor
contra Babilonia y la gente de Leb Camay.51:1 Leb Camay es un criptograma que alude a Caldea, es decir, Babilonia.
2Enviaré contra Babilonia
gente que la lance por los aires,
que la aviente como se avienta el trigo,
hasta dejarla vacía.
En el día de su calamidad
la atacarán por todas partes.
3Que no tense el arquero su arco,51:3 Que no tense el arquero su arco. Frase de difícil traducción.
ni se vista la coraza.
No perdonéis a sus jóvenes;
destruid a su ejército por completo.
4Caerán muertos en el país de los babilonios;
serán traspasados en las calles.
5Aunque Israel y Judá están llenos de culpa
delante del Santo de Israel,
no han sido abandonados por su Dios,
el Señor Todopoderoso.
6»¡Huid de Babilonia!
¡Sálvese quien pueda!
No perezcáis por causa de su iniquidad.
Porque ha llegado la hora
de que el Señor tome venganza;
¡él le dará su merecido!
7En la mano del Señor
Babilonia era una copa de oro
que embriagaba a toda la tierra.
Las naciones bebieron de su vino
y enloquecieron.
8Pero de pronto Babilonia cayó hecha pedazos.
¡Gemid por ella!
Traed bálsamo para su dolor;
tal vez pueda ser curada.
9»“Quisimos curar a Babilonia,
pero no pudo ser sanada;
abandonémosla, y regrese cada uno a su país,
porque llega su condena hasta los cielos;
¡se eleva hasta las nubes!”
10»“¡El Señor nos ha vindicado!
Venid, que en Sión daremos a conocer
lo que ha hecho el Señor, nuestro Dios”.
11»¡Afilad las flechas!
¡Armaos con escudos!
El Señor ha despertado el espíritu
de los reyes de Media
para destruir a Babilonia.
Esta es la venganza del Señor,
la venganza por su templo.
12¡Levantad el estandarte
contra los muros de Babilonia!
¡Reforzad la guardia!
¡Poned centinelas!
¡Preparad la emboscada!
El Señor cumplirá su propósito;
cumplirá su decreto contra los babilonios.
13Tú, que habitas junto a muchas aguas
y eres rica en tesoros,
has llegado a tu fin,
al final de tu existencia.
14El Señor Todopoderoso ha jurado por sí mismo:
“Te llenaré de enemigos, como de langostas,
y sobre ti lanzarán gritos de victoria”.
15»Con su poder hizo el Señor la tierra;
con su sabiduría afirmó el mundo;
con su inteligencia extendió los cielos.
16Ante su trueno, braman las lluvias en el cielo,
y desde los confines de la tierra
hace que suban las nubes;
entre relámpagos desata la lluvia,
y saca de sus depósitos el viento.
17»Todo hombre es necio e ignorante;
todo orfebre se avergüenza de sus ídolos.
Sus ídolos son una mentira;
no tienen aliento de vida.
18Son absurdos, objetos de burla;
en el tiempo del juicio serán destruidos.
19La porción de Jacob no es como aquellos;
su Dios es el creador de todas las cosas.
Su nombre es el Señor Todopoderoso;
Israel es la tribu de su heredad.
20»Tú eres mi mazo, mi arma de guerra;
contigo destrozo naciones y reinos.
21Contigo destrozo jinetes y caballos;
contigo destrozo aurigas y carros de guerra.
22Contigo destrozo hombres y mujeres;
contigo destrozo jóvenes y ancianos,
contigo destrozo jóvenes y doncellas.
23Contigo destrozo pastores y rebaños;
contigo destrozo labradores y yuntas,
contigo destrozo jefes y gobernantes.
24»Pero en vuestra presencia daré su merecido a Babilonia y a todos sus habitantes por todo el mal que han hecho en Sión —afirma el Señor—.
25»Estoy en contra de ti,
monte del exterminio,
que destruyes toda la tierra —afirma el Señor—.
Extenderé mi mano contra ti;
te haré rodar desde los peñascos
y te convertiré en monte quemado.
26No volverán a tomar de ti piedra angular,
ni piedra de cimiento,
porque para siempre quedarás desolada
—afirma el Señor—.
27»¡Levantad la bandera en el país!
¡Tocad la trompeta entre las naciones!
¡Convocad contra ella
a los reinos de Ararat, Mini y Asquenaz!
¡Poned al frente un general!
¡Que avancen los caballos cual plaga de langostas!
28¡Convocad contra ella a las naciones,
a los reyes de Media,
y a sus gobernadores y oficiales!
¡Convocad a todo su imperio!
29La tierra tiembla y se sacude;
se cumplen los planes de Dios contra Babilonia,
al convertirla en un desierto desolado
donde nadie ha de habitar.
30Dejaron de combatir los guerreros de Babilonia;
se escondieron en las fortalezas.
Sus fuerzas se agotaron;
se volvieron como mujeres.
Sus moradas fueron incendiadas
y destrozados sus cerrojos.
31Corre un emisario tras el otro;
un mensajero sigue a otro mensajero,
para anunciar al rey de Babilonia
que toda la ciudad ha sido conquistada.
32Los vados han sido ocupados,
e incendiados los cañaverales;
llenos de pánico quedaron los guerreros».
33Porque así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel:
«La bella Babilonia es como una era
en el momento de la trilla;
¡ya le llega el tiempo de la cosecha!»
34«Nabucodonosor, el rey de Babilonia,
me devoró, me confundió;
me dejó como un plato vacío.
Me tragó como un monstruo marino,
con mis delicias se ha llenado el estómago
para luego vomitarme.
35Dice Jerusalén:
“¡Que recaiga sobre Babilonia
la violencia que me hizo!”
Dice la moradora de Sión:
“¡Que mi sangre se derrame
sobre los babilonios!”»
36Por eso, así dice el Señor:
«Voy a defender tu causa,
y llevaré a cabo tu venganza;
voy a secar el agua de su mar,
y dejaré secos sus manantiales.
37Babilonia se convertirá en un montón de ruinas,
en guarida de chacales,
en objeto de horror y de burla,
en un lugar sin habitantes.
38Juntos rugen como leones;
gruñen como cachorros de león.
39Cuando entren en calor, les serviré bebida;
los embriagaré para que se diviertan.
Así dormirán un sueño eterno
del que ya no despertarán
—afirma el Señor—.
40Voy a llevarlos al matadero,
como si fueran corderos;
como carneros y chivos.
41»¡Cómo ha sido capturada Sesac!51:41 Sesac es un criptograma que alude a Babilonia.
¡Cómo ha sido conquistado
el orgullo de toda la tierra!
Babilonia se ha convertido
en un horror para las naciones.
42El mar ha subido contra Babilonia;
agitadas olas la han cubierto.
43Desoladas han quedado sus ciudades:
como un sequedal, como un desierto.
Nadie habita allí;
nadie pasa por ese lugar.
44Voy a castigar al dios Bel en Babilonia;
haré que vomite lo que se ha tragado.
Ya no acudirán a él las naciones,
ni quedará en pie el muro de Babilonia.
45»¡Huye de ella, pueblo mío!
¡Sálvese quien pueda de mi ardiente ira!
46No desfallezcáis, no os acobardéis
por los rumores que corren por el país.
Año tras año surgen nuevos rumores;
cunde la violencia en el país,
y un gobernante se levanta contra otro.
47Se acercan ya los días
en que castigaré a los ídolos de Babilonia.
Toda su tierra será avergonzada;
caerán sus víctimas en medio de ella.
48Entonces el cielo y la tierra,
y todo lo que hay en ellos,
lanzarán gritos de júbilo contra Babilonia,
porque del norte vendrán sus destructores
—afirma el Señor—.
49»Babilonia tiene que caer
por las víctimas de Israel,
así como en toda la tierra
cayeron las víctimas de Babilonia.
50Vosotros, los que escapasteis de la espada,
huid sin demora.
Invocad al Señor en tierras lejanas,
y no dejéis de pensar en Jerusalén».
51«Sentimos vergüenza por los insultos;
estamos cubiertos de deshonra,
porque han penetrado extranjeros
en el santuario del Señor».
52«Por eso, vienen días
en que castigaré a sus ídolos;
a lo largo de todo el país
gemirán sus heridos
—afirma el Señor—.
53Aunque Babilonia suba hasta los cielos,
y en lo alto fortifique sus baluartes,
yo enviaré destructores contra ella
—afirma el Señor—.
54»Se oyen clamores por la gran destrucción
del país de Babilonia.
55El Señor la destruye por completo;
pone fin a su bullicio.
Rugen sus enemigos como olas agitadas;
resuena el estruendo de su voz.
56Llega contra Babilonia el destructor;
sus guerreros serán capturados,
y sus arcos serán hechos pedazos.
Porque el Señor es un Dios
que a cada cual le da su merecido.
57Voy a embriagar a sus jefes y a sus sabios;
a sus gobernadores, oficiales y guerreros;
y dormirán un sueño eterno,
del que no despertarán»,
afirma el Rey,
cuyo nombre es el Señor Todopoderoso.
58Así dice el Señor Todopoderoso:
«Los anchos muros de Babilonia
serán derribados por completo;
sus imponentes puertas serán incendiadas.
Los pueblos se agotan en vano,
y las naciones se fatigan
por lo que se desvanece como el humo».
59Este es el mandato que el profeta Jeremías dio a Seraías, hijo de Nerías y nieto de Maseías, cuando fue a Babilonia con Sedequías, rey de Judá, durante el año cuarto de su reinado. Seraías era el jefe de este viaje. 60Jeremías había descrito en un rollo todas las calamidades que le sobrevendrían a Babilonia, es decir, todo lo concerniente a ella. 61Jeremías le dijo a Seraías: «En cuanto llegues a Babilonia, asegúrate de leerles todas estas palabras. 62Luego diles: “Señor, tú has dicho que vas a destruir este lugar, y que lo convertirás en una desolación perpetua, hasta que no quede en él un solo habitante, ni hombre ni animal”. 63Cuando termines de leer el rollo, átale una piedra y arrójalo al Éufrates. 64Luego diles: “Así se hundirá Babilonia, y nunca más se levantará del desastre que voy a traer sobre ella”».
Aquí concluyen las palabras de Jeremías.
