Порука Амону
1За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом49,1 Овако стоји у грчким и арамејским рукописима. У јеврејском стоји њихов цар, а заправо је реч о божанству Молох. заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15„Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
Mensaje para Amón
1Así dice el Señor acerca de los amonitas:
«¿Acaso Israel no tiene hijos?
¿Acaso no tiene herederos?
¿Por qué el dios Moloc49:1 Moloc. Lit. Malcán; es decir, Milcón. Alt. su rey. También en v. 3. ha heredado Gad,
y su pueblo vive en sus ciudades?
2Vienen días —afirma el Señor—
en que yo haré resonar el grito de guerra
contra Rabá de los amonitas;
y se convertirá en un montón de ruinas,
y sus ciudades serán incendiadas.
Entonces Israel despojará de todo
a los que de todo la despojaron
—afirma el Señor—.
3»¡Gime, Hesbón, porque Hai ha sido destruida!
¡Gritad, hijas de Rabá!
¡Vestíos de luto, y haced lamentación;
corred de un lado a otro, dentro de los muros!,
porque Moloc se marcha al destierro,
junto con sus sacerdotes y oficiales.
4¿Por qué te jactas de tus valles,
de tus fértiles valles,
hija rebelde, que confías en tus tesoros
y dices: “¿Quién me atacará?”?
5Voy a hacer que te acose
el terror por todas partes
—afirma el Señor Todopoderoso—.
Todos seréis expulsados, cada uno por su lado,
y nadie reunirá a los fugitivos.
6»Pero, después de esto,
cambiaré la suerte de los amonitas»,
afirma el Señor.
Mensaje para Edom
49:9-10 – Abd 5-6
49:14-16 – Abd 1-4
7Así dice el Señor Todopoderoso acerca de Edom:
«¿Ya no hay sabiduría en Temán?
¿Se acabó el consejo de los inteligentes?
¿Acaso se ha echado a perder su sabiduría?
8Habitantes de Dedán:
¡Huid, volveos atrás!
¡Escondeos en lo más profundo de la tierra!
Yo provocaré un desastre sobre Esaú,
pues le llegó la hora del castigo.
9Si los vendimiadores llegaran a ti,
¿no te dejarían algunos racimos?
Si de noche llegaran ladrones,
¿no se llevarían solo lo que pudieran?
10Pero yo despojaré por completo a Esaú;
descubriré sus escondites, y no podrá ocultarse.
Sus hijos, parientes y vecinos,
serán destruidos y dejarán de existir.
11¡Abandona a tus huérfanos,
que yo les protegeré la vida!
¡Tus viudas pueden confiar en mí!»
12Así dice el Señor: «Los que no estaban condenados a beber la copa de castigo la bebieron. ¿Y acaso tú vas a quedarte sin castigo? ¡De ninguna manera quedarás impune, sino que también beberás de esa copa! 13Juro por mí mismo —afirma el Señor—, que Bosra se convertirá en objeto de maldición, y en horror, oprobio y desolación. Para siempre quedarán en ruinas todas sus ciudades».
14He oído un mensaje del Señor.
Un heraldo lo anuncia entre las naciones:
«¡Reuníos, atacad a la ciudad!
¡Preparaos para la guerra!»
15«Te haré pequeño entre las naciones,
menospreciado entre los hombres.
16Tú, que habitas en las hendiduras de las rocas;
tú, que ocupas las alturas de los montes:
fuiste engañado por el terror que infundías
y por el orgullo de tu corazón.
Aunque pongas tu nido tan alto como el del águila,
desde allí te haré caer
—afirma el Señor—.
17Tan espantosa será la caída de Edom
que todo el que pase junto a la ciudad
quedará pasmado al ver todas sus heridas.
18Será como en la destrucción de Sodoma y Gomorra
y de sus ciudades vecinas;
nadie volverá a vivir allí,
ni la habitará ningún ser humano
—afirma el Señor—.
19»Como león que sale de los matorrales del Jordán
hacia praderas de verdes pastos,
en un instante espantaré de su tierra a los de Edom,
y sobre ellos nombraré a mi elegido.
Porque, ¿quién como yo?
¿Quién me puede desafiar?
¿Qué pastor se me puede oponer?»
20Por eso, escuchad el plan que el Señor
ha fraguado contra Edom;
escuchad lo que tiene proyectado
contra los habitantes de Temán:
Serán arrastrados
los más pequeños del rebaño;
por causa de ellos
sus praderas quedarán asoladas.
21Tiembla la tierra
por el estruendo de su caída;
hasta en el Mar Rojo
resuenan sus gritos.
22Remonta el vuelo el enemigo,
se desliza como un águila,
extiende sus alas sobre Bosra.
En aquel día se angustiarán los valientes de Edom,
como se angustia una mujer de parto.
Mensaje para Damasco
23Mensaje acerca de Damasco:
«Jamat y Arfad están desconcertadas,
pues ya saben de la mala noticia.
Naufragan en el mar de la angustia,
y no pueden calmarse.
24Damasco desfallece;
trató de huir, pero la dominó el pánico.
Se halla presa de la angustia y el dolor,
como si estuviera de parto.
25¿Por qué no ha sido abandonada
la ciudad famosa, la que era mi delicia?
26En aquel día sus jóvenes
quedarán tendidos en las calles;
¡perecerán todos sus soldados!
—afirma el Señor Todopoderoso—.
27Prenderé fuego al muro de Damasco,
y los palacios de Ben Adad serán consumidos».
Mensaje para Cedar y Jazor
28Así dice el Señor acerca de Cedar y de los reinos de Jazor que fueron atacados por Nabucodonosor, rey de Babilonia:
«¡Vamos, atacad a Cedar!
¡Destruid a esa gente del oriente!
29Sus tiendas y rebaños les serán arrebatados,
se llevarán sus toldos, bienes y camellos.
La gente les gritará:
“¡Cunde el terror por todas partes!”
30»¡Huid, habitantes de Jazor!
Escapad ya, escondeos
en lo más profundo de la tierra
—afirma el Señor—.
Nabucodonosor, rey de Babilonia,
maquina planes contra vosotros;
contra vosotros ha diseñado un plan.
31»¡Vamos, atacad a esta nación indolente
que vive del todo confiada,
nación que no tiene puertas ni cerrojos,
y que vive muy aislada!
—afirma el Señor—.
32Sus camellos serán el botín,
y su numeroso ganado, el despojo.
Dispersaré a los cuatro vientos
a los que se rapan las sienes;
de todas partes les traeré su ruina
—afirma el Señor—.
33Jazor se convertirá en una guarida de chacales,
en un lugar desolado para siempre.
Ningún ser humano vivirá allí,
nadie habitará en ese lugar».
Mensaje para Elam
34La palabra del Señor acerca de Elam vino al profeta Jeremías al comienzo del reinado de Sedequías, rey de Judá.
35Así dice el Señor Todopoderoso:
«Voy a quebrar el arco de Elam;
voy a acabar con lo mejor de su poderío.
36Voy a desatar contra Elam los cuatro vientos
desde los cuatro confines de la tierra.
Los voy a esparcir por los cuatro vientos,
y no quedará nación alguna
adonde no lleguen sus desterrados.
37Aterraré a Elam frente a sus enemigos,
frente a los que atentan contra su vida;
desataré mi ardiente ira,
y traeré sobre ellos calamidad
—afirma el Señor—.
Haré que la espada los persiga
hasta que los haya exterminado.
38Estableceré mi trono en Elam,
y destruiré a su rey y a sus oficiales
—afirma el Señor—.
39»Pero en los días venideros
cambiaré la suerte de Elam»,
afirma el Señor.
