Порука Амону
1За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом49,1 Овако стоји у грчким и арамејским рукописима. У јеврејском стоји њихов цар, а заправо је реч о божанству Молох. заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15„Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
