Порука Моаву
1Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос48,7 Моавско божанство. ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30„Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који кади својим боговима.
36За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
A Message About Moab
1Here is what the Lord says about Moab.
The Lord who rules over all is the God of Israel. He says,
“How terrible it will be for the city of Nebo!
It will be destroyed.
Kiriathaim will be captured.
It will be put to shame.
Its fort will be broken down.
It will be put to shame.
2Moab will not be praised anymore.
In Heshbon people will plan its fall from power.
They will say, ‘Come. Let’s put an end to that nation.’
City of Madmen, you too will be silent.
My sword will hunt you down.
3Cries of sorrow come from Horonaim.
The town is being completely destroyed.
4Moab will be broken.
Her little ones will cry out.
5The people go up the hill to Luhith.
They are weeping bitterly as they go.
Loud cries are heard on the road down to Horonaim.
People cry out because the town is being destroyed.
6People of Moab, run away! Run for your lives!
Become like a lonely bush in the desert.
7You trust in the things you can do.
You trust in your riches.
So you too will be taken away as prisoners.
Your god named Chemosh will be carried away.
So will its priests and officials.
8The one who is going to destroy you
will come against every town.
Not even one of them will escape.
The valley and the high plain
will be destroyed.
The Lord has spoken.
9Sprinkle salt all over Moab.
It will be completely destroyed.
Its towns will be a dry and empty desert.
No one will live in them.
10“May anyone who is lazy when they do the Lord’s work
be under my curse!
May anyone who keeps their sword from killing
be under my curse!
11“Moab has been at peace and rest from its earliest days.
It is like wine that has not been shaken up.
It has not been poured from one jar to another.
Moab’s people have not been taken away from their land.
They are like wine that tastes as it always did.
Its smell has not changed at all.
12But other days are coming,” announces the Lord.
“At that time I will send people who pour wine from pitchers.
They will pour Moab out like wine.
They will empty its pitchers.
They will smash its jars.
13Then Moab’s people will be ashamed of their god named Chemosh.
They will be ashamed just as the people of Israel were
when they trusted in their false god at Bethel.
14“How can you say, ‘We are soldiers.
We are men who are brave in battle’?
15Moab will be destroyed.
Its enemies will march into its towns.
Its finest young men will die in battle,”
announces the King.
His name is the Lord Who Rules Over All.
16“The fall of Moab is near.
Its time of trouble will come quickly.
17All you who live around it, mourn for its people.
Be sad, you who know how famous Moab is.
Say, ‘Its powerful ruler’s scepter is broken!
His glorious scepter is smashed.’
18“Come down from your glorious city, you who live in Dibon.
Come and sit on the thirsty ground.
The one who destroys Moab
will come up and attack you.
Your enemies will destroy your cities
that have high walls around them.
19Stand by the road and watch,
you who live in Aroer.
Ask the men who are running away.
Ask the women who are escaping.
Ask them, ‘What has happened?’
20Moab has been put to shame.
It has been destroyed.
Weep and cry out!
Tell everyone Moab has been destroyed.
Announce it by the Arnon River.
21The high plain has been judged.
So have Holon, Jahzah and Mephaath.
22Dibon, Nebo and Beth Diblathaim have been judged.
23So have Kiriathaim, Beth Gamul and Beth Meon.
24Kerioth and Bozrah have also been judged.
And so have all the towns of Moab, far and near alike.
25Moab’s power is gone.
Its strength is broken,”
announces the Lord.
26“Moab’s people think they are better than I am.
So let their enemies make them drunk.
Let the people get sick and throw up.
Let them roll around in the mess they have made.
Let people laugh at them.
27Moab, you laughed at Israel, didn’t you?
Were Israel’s people caught among robbers?
Is that why you shake your head at them?
Is that why you make fun of them
every time you talk about them?
28Leave your towns,
you who live in Moab.
Go and live among the rocks.
Be like a dove that makes its nest
at the entrance of a cave.
29“We have heard all about Moab’s pride.
We have heard how very proud they are.
They think they are so much better than others.
Their pride reaches deep down inside their hearts.
30I know how rude they are.
But it will not get them anywhere,” announces the Lord.
“Their bragging does not accomplish anything.
31So I weep over Moab.
I cry for all Moab’s people.
I groan for the people of Kir Hareseth.
32I weep for you as Jazer weeps,
you vines of Sibmah.
Your branches used to spread out.
They went all the way down to the Dead Sea.
They reached as far as the sea of Jazer.
The one who destroys your country
has taken away your grapes and ripe fruit.
33Joy has left your orchards.
Gladness is gone from your fields.
I have stopped the flow of juice from your winepresses.
No one stomps on your grapes with shouts of joy.
There are shouts.
But they are not shouts of joy.
34“The sound of their cry rises from Heshbon.
It rises as far as Elealeh and Jahaz.
It rises from Zoar.
It goes all the way to Horonaim and Eglath Shelishiyah.
Even the waters at Nimrim are dried up.
35In Moab people sacrifice offerings on the high places.
They burn incense to their gods.
But I will put an end to those people,”
announces the Lord.
36“Like a flute my heart sings a song of sadness for Moab.
It sings like a flute for the people of Kir Hareseth.
The wealth they had acquired is gone.
37Every head is shaved.
Every beard is cut off.
Every hand is cut.
And every waist is covered with the clothes of sadness.
38Weeping is the only sound in Moab.
It is heard on all its roofs.
It is heard in the market.
I have broken Moab
like a jar that no one wants,”
announces the Lord.
39“How broken Moab is! How the people weep!
They turn away from others
because they are so ashamed.
All those around them laugh at them.
They are shocked at them.”
40The Lord says,
“Look! Nebuchadnezzar is like an eagle diving down.
He is spreading his wings over Moab.
41Kerioth will be captured.
Its forts will be taken.
At that time the hearts of Moab’s soldiers will tremble in fear.
They will be like the heart of a woman having a baby.
42Moab will be destroyed as a nation.
That is because its people thought
they were better than the Lord.
43You people of Moab,”
announces the Lord,
“terror, a pit and a trap are waiting for you.
44Anyone who runs away from the terror
will fall into the pit.
Anyone who climbs out of the pit
will be caught in the trap.
The time is coming
when I will punish Moab,”
announces the Lord.
45“In the shadow of Heshbon
those who are trying to escape stand helpless.
A fire has blazed out from Heshbon.
Flames have come out from Sihon’s city.
It burns the foreheads of Moab’s people.
It burns the skulls of those who brag loudly.
46How terrible it will be for you, Moab!
Those who worship Chemosh are destroyed.
Your sons are being taken to another country.
Your daughters are taken away as prisoners.
47“But in days to come
I will bless Moab with great success again,”
announces the Lord.
This ends the report about how the Lord would judge Moab.
