Књига пророка Јеремије 48 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 48:1-47

Порука Моаву

1Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:

„Јао Нававу, јер ће се опустошити!

Киријатајим ће се посрамити и поробити;

посрамиће се утврђење и развалити.

2Неће се више Моав дичити

јер му зло спремају у Есевону:

’Хајде да га истребимо као народ.’

А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,

јер мач на тебе креће.

3Чује се врисак из Оронајима.

Пустошење, разарање велико!

4Моав је сломљен

и чује се плач његове нејачи.

5На успону луитском

пењаће се непрестано плачући,

и слушаће вапај разарања

на падини Оронајима.

6Бежите! Животе спасавајте

и будите ко грм смреке у пустињи.

7Зато што се поуздајеш у своја дела

и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.

И Хамос48,7 Моавско божанство. ће отићи у ропство,

његови свештеници и његови главари заједно.

8Затирач ће проћи од града до града

и ниједан неће измаћи.

Пропашће долина

и висораван ће бити уништена

како је казао Господ.

9Дајте крила Моаву да полети,

да оде из својих градова

што ће постати рушевине

без становника у њима.

10Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!

Проклет онај што од крви мач свој устеже!

11Спокојан и сигуран је био Моав

од своје младости,

као талог непретакан из бурета у буре.

У изгнанство није ишао,

укус и мирис му се нису мењали.

12Зато, ево долазе дани

– говори Господ –

када ћу им послати претакаче

да их преточе у своју бурад,

а да испразне њихове крчаге

и скрше их.

13Осрамотиће се Моавци због Хамоса

као што се због Ветиља,

своје узданице, осрамотио дом Израиљев.

14Како можеш да говориш: ’Ратници смо,

битке смо јунаци!’?

15Моав је похаран, градови му освојени,

а најбољи младићи његови сишли су на клање

– говори цар, Господ над војскама му је име.

16Близу је, долази пропаст Моава.

Жури, не застаје његово зло.

17Жалите га, сви ви око њега,

сви што знате за његово име.

Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –

како га сломише!’

18Спусти се из части своје,

на тло седи исушено, становнице,

ћерко девонска.

Онај што је похарао Моав

успиње се к теби

да и твоја утврђења скрши.

19На пут стани и посматрај, становнице,

ћерко Ароира.

Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:

’Шта се догодило?’

20Моав је осрамоћен јер је срушен.

Вапите, плачите

и објавите у Арнону

да је Моав похаран.

21Суд долази на висораван,

на Олон, на Јасу и Мифат;

22на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;

23на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;

24на Кериот и на Восору,

на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.

25Сломљена је Моавова сила,

поломљена рука је његова

– говори Господ.“

26Опијте га,

јер је себе над Господом уздигао.

Али ваљаће се Моав у избљувку своме

и постаће прича другима за подсмех.

27Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,

као лопов ухваћени,

па вртиш главом

кад о њему причаш?

28Напустите градове и живите у врлетима,

становници Моава.

Постаните као голуб што се гнезди

у високој раселини.

29За Моавов смо понос чули,

за понос велики, за његову охолост,

за његову осорност и хвалисање,

и за гордост његовог срца.

30„Знам ја – говори Господ –

обест његову.

Лажно је његово хвалисање

и лажима ништа неће да постигне.

31Кукам зато за Моавом,

плачем за свима њима, Моавцима.

Јечим за људима у Кир-Ересу.

32Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,

него што сам плакао за Јазиром.

Младице твоје су биле пружене до мора,

све до мора јазирског.

А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,

и на бербу твоју, устремио затирач.

33Нестали су радост и весеље

из воћњака и из земље моавске.

Учинио сам да нестане вина из каца,

да газилац не гази грожђе у каци радујући се.

Биће вриске,

али не од радости.

34Од Есевона до Елеалије и Јасе

се чује нарицање,

вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија

јер су се исушиле воде нимримске.

35Истребићу у Моаву

– говори Господ –

оног што жртвује по узвишицама

и оног који кади својим боговима.

36За Моавом као фрула јеца срце моје.

За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,

зато што је настрадало оно што су стекли.

37Све су главе оголеле

и све браде обријане.

Све су руке избраздане,

а кострет је на бедрима.

38На свим крововима Моава

и на његовим трговима

само жалопојке,

јер сам скршио Моав

као крчаг који нико неће

– говори Господ.“

39Жалиће: „О, како је скршен!

Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.

Постао је Моав прича за подсмех

и ужасавање свим местима унаоколо.“

40Јер овако каже Господ:

„Ево, као орао се обрушава

и крила своја шири над Моавом.

41Кериот је освојен,

утврђења опкољена,

а срце ће моавских ратника

онога дана бити као срце породиље.

42Моав ће истребљен бити као народ,

јер је себе над Господом уздигао.

43Чекају те страхота,

јама и замка, становниче Моава!

– говори Господ.

44Ко утекне од страхоте,

у јаму ће пасти;

ко се из јаме извуче,

у замку ће се ухватити!

Јер ја сам тај што на Моав доносим

годину њихове казне

– говори Господ.

45У сенци су Есевона

застали бегунци онемоћали,

јер је пожар кренуо од Есевона

и пламен из самога Сихона,

да прогута чело Моавово

и теме бунтовницима.

46Јао теби, Моаве!

Пропашће Хамосов народ!

Синове ће твоје одвести у ропство

и твоје ћерке у изгнанство.

47Али вратићу изгнанике моавске

у последњим данима

– говори Господ.“

Довде је суд над Моавом.