Порука Моаву
1Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос48,7 Моавско божанство. ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30„Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који кади својим боговима.
36За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
Mensaje para Moab
48:29-36 – Is 16:6-12
1Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel, acerca de Moab:
«¡Ay de Nebo, porque será devastada!
¡Quiriatayin será capturada y puesta en vergüenza!
¡Su fortaleza48:1 Su fortaleza. Alt. Misgab. será humillada y destruida!
2La gloria de Moab ha desaparecido;
en Hesbón48:2 En hebreo, Hesbón suena como el verbo que significa maquinan. maquinan el mal contra ella:
“¡Venid, hagamos desaparecer a esta nación!”
También tú, Madmén,48:2 En hebreo, Madmén suena como el verbo que significa serás silenciada. serás silenciada,
y la espada te perseguirá.
3Se oye el clamor desde Joronayin:
¡devastación y gran destrucción!
4Moab será quebrantada;
ya se oyen los gritos de sus pequeños.
5Por la cuesta de Luhit
suben llorando sin cesar;
por la bajada de Joronayin
se oyen gritos de dolor,
por causa de la destrucción.
6¡Huid! ¡Sálvese quien pueda!
¡Sed como las zarzas48:6 las zarzas (véanse Aquila y Vulgata). Alt. Aroer. del desierto!
7Por cuanto confías en tus obras y en tus riquezas,
también tú serás capturada.
Quemós, tu dios, irá al exilio,
junto con sus sacerdotes y oficiales.
8El destructor vendrá contra toda ciudad,
y ni una sola de ellas escapará.
El valle quedará en ruinas,
y la meseta quedará destruida,
tal como ha dicho el Señor.
9Colocad una lápida48:9 lápida (LXX); en TM, palabra de difícil traducción. para Moab,
porque yace destruida;
sus ciudades están desoladas,
y sin habitante alguno.
10»¡Maldito el que sea negligente
para realizar el trabajo del Señor!
¡Maldito el que de la sangre
retraiga su espada!
11»Moab ha vivido en paz desde su juventud;
ha reposado sobre sus heces.
No ha pasado de vasija en vasija,
ni ha ido jamás al exilio.
Por eso conserva su sabor
y no pierde su aroma.
12Pero vienen días —afirma el Señor—
en que enviaré gente que transvasará a Moab;
y vaciará sus vasijas
y romperá sus cántaros.
13Entonces Moab se avergonzará de Quemós,
como el pueblo de Israel se avergonzó de Betel,
santuario en el que había depositado su confianza.
14»¿Cómo os atrevéis a decir:
“Somos guerreros,
hombres valientes para la guerra”?
15Moab será devastada
y sus ciudades, invadidas
—afirma el Rey,
cuyo nombre es el Señor Todopoderoso—:
Lo mejor de su juventud
descenderá al matadero.
16La ruina de Moab se acerca;
su calamidad es inminente.
17Llorad por él todos sus vecinos,
los que sabéis de su fama.
Decid: “¡Cómo se ha quebrado el cetro
tan poderoso e imponente!”
18»Tú, que habitas en Dibón:
desciende de tu lugar de honor
y siéntate en el sequedal,
porque el destructor de Moab te ataca
y destruye tus fortificaciones.
19Tú, que habitas en Aroer,
párate a la vera del camino, y observa;
pregunta a los que huyen, hombres y mujeres:
“¿Qué es lo que ha sucedido?”
20Moab está humillado;
ha sido destrozado.
¡Gemid y clamad!
¡Anunciad por el río Arnón
que Moab ha sido devastado!
21El juicio ha llegado hasta la meseta
contra Holón, Yahaza y Mefat;
22contra Dibón, Nebo y Bet Diblatayin;
23contra Quiriatayin, Bet Gamul y Bet Megón,
24contra Queriot y Bosra,
y contra todas las ciudades de Moab,
cercanas y lejanas.
25El poder48:25 poder. Lit. cuerno. de Moab ha desaparecido;
¡su fuerza está abatida!
—afirma el Señor—.
26»¡Emborrachad a Moab,
porque ha desafiado al Señor!
¡Que se regodee en su vómito,
y se convierta en objeto de burla!
27¿Acaso no te burlabas de Israel,
y con tus palabras lo despreciabas,
como si hubiera sido sorprendido entre ladrones?
28Habitantes de Moab,
¡abandonad las ciudades
y vivid entre las rocas!
Sed como las palomas
que anidan al borde de los precipicios.
29»Conocemos bien el orgullo de Moab,
ese orgullo exagerado.
¡Tanta soberbia y tanto orgullo!
¡Tanta arrogancia y altivez!
30Yo conozco su insolencia,
pero sus jactancias no logran nada
—afirma el Señor—.
31Por eso lloro por Moab;
gimo por toda su gente,
sollozo por el pueblo de Quir Jeres.
32Lloro por ti, viña de Sibma,
más que por Jazer;
tus sarmientos sobrepasan el mar
y llegan hasta Jazer,
pero caerá el destructor
sobre tu cosecha y sobre tu vendimia.
33De los fértiles campos de Moab
han desaparecido el gozo y la alegría.
Acabé con el vino de tus lagares;
ya nadie pisa las uvas entre gritos de alborozo;
los gritos ya no son de regocijo.
34»El clamor de Hesbón llega hasta Elalé y Yahaza,
su voz se alza desde Zoar
hasta Joronayin y Eglat Selisiyá.
Porque hasta las aguas de Nimrín
se han secado.
35Acabaré con la gente de Moab
que ofrece sacrificios en altares paganos
y quema incienso a sus dioses
—afirma el Señor—.
36»Por eso, con sonido de flautas
gime por Moab mi corazón;
con sonido de flautas
gime mi corazón por Quir Jeres,
porque han desaparecido
las riquezas que acumularon.
37Toda cabeza está rapada
y toda barba rasurada;
en todas las manos hay incisiones,
y todos están vestidos de luto.
38Sobre todos los techos de Moab,
y por todas sus plazas,
solo se escuchan lamentos;
porque rompí en pedazos a Moab
como a una vasija desechada
—afirma el Señor—.
39¡Cómo quedó hecha pedazos!
¡Cómo gimen!
Moab ha vuelto la espalda
del todo avergonzada.
Es para todos sus vecinos
objeto de burla y de terror».
40Así dice el Señor:
«¡Mirad! Vuela el enemigo como águila;
sobre Moab despliega sus alas.
41Sus ciudades serán capturadas,
y conquistadas sus fortalezas.
En aquel día, el corazón de los guerreros de Moab
será como el de una parturienta.
42Moab será destruida como nación,
porque ha desafiado al Señor.
43El terror, la fosa y la trampa
aguardan al habitante de Moab
—afirma el Señor—.
44El que huya del terror caerá en la fosa;
el que salga de la fosa caerá en la trampa;
porque yo hago venir sobre Moab
el tiempo de su castigo
—afirma el Señor—.
45»A la sombra de Hesbón
se detienen exhaustos los fugitivos.
De Hesbón sale un fuego;
de la ciudad de Sijón, una llama
que consume las sienes de Moab
y el cráneo de los arrogantes y revoltosos.
46¡Ay de ti, Moab!
El pueblo de Quemós está destruido;
tus hijos son llevados al exilio;
tus hijas, al cautiverio.
47Pero en los días venideros
yo cambiaré la suerte de Moab»,
afirma el Señor.
Aquí concluye el juicio contra Moab.
