Јеремија бачен у јаму
1Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: 2„Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ 3Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“
4Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“
5На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“
6Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.
7Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима 8Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: 9„Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“
10На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“
11Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. 12Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. 13Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.
Седекија поново испитује Јеремију
14Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“
15Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“
16Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“
17На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. 18А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“
19Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“
20Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. 21А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: 22’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:
„Завели су те
и надвладали твоји вајни пријатељи!
Ноге су ти заглибили у блато,
а они се измакоше и окретоше.“
23Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“
24На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. 25Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ 26А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“
27Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.
28Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.
Био је тамо кад је Јерусалим освојен.
Jeremías en la cisterna
1Sefatías hijo de Matán, Guedalías hijo de Pasur, Jucal hijo de Selemías y Pasur hijo de Malquías oyeron que Jeremías le decía a todo el pueblo: 2«Así dice el Señor: “El que se quede en esta ciudad morirá de hambre, por la espada o por la peste. Pero el que se pase a los babilonios vivirá. ¡Se entregará como botín de guerra, pero salvará su vida!” 3Así dice el Señor: “Esta ciudad caerá en poder del ejército del rey de Babilonia, y será capturada”».
4Los jefes le dijeron al rey:
―Hay que matar a este hombre. Con semejantes discursos está desmoralizando a los soldados y a todo el pueblo que aún queda en esta ciudad. Este hombre no busca el bien del pueblo, sino su desgracia.
5El rey Sedequías respondió:
―Lo dejo en vuestras manos. Ni yo, que soy el rey, puedo oponerme a vosotros.
6Ellos tomaron a Jeremías y, bajándolo con cuerdas, lo echaron en la cisterna del patio de la guardia, la cual era de Malquías, el hijo del rey. Pero, como en la cisterna no había agua, sino lodo, Jeremías se hundió en él.
7El etíope Ebedmélec, funcionario38:7 funcionario. Lit. eunuco. de la casa real, se enteró de que habían echado a Jeremías en la cisterna. En cierta ocasión cuando el rey estaba participando en una sesión frente al portón de Benjamín, 8Ebedmélec salió del palacio real y le dijo:
9―Mi rey y señor, estos hombres han actuado con saña. Han arrojado a Jeremías en la cisterna, y allí se morirá de hambre, porque ya no hay pan en la ciudad.
10Entonces el rey ordenó al etíope Ebedmélec:
―Toma contigo tres38:10 tres (un mss. hebreo); treinta (TM). hombres, y rescata de la cisterna al profeta Jeremías antes de que se muera.
11Ebedmélec lo hizo así, y fue al depósito de ropa38:11 al depósito de ropa. Lit. debajo de la tesorería; véase 2R 10:22. del palacio real, sacó de allí ropas y trapos viejos, y con unas sogas se los bajó a la cisterna a Jeremías. 12Ebedmélec le dijo a Jeremías:
―Ponte en los sobacos estas ropas y trapos viejos para protegerte de las sogas.
Así lo hizo Jeremías. 13Los hombres tiraron de las sogas y lo sacaron de la cisterna. Y Jeremías permaneció en el patio de la guardia.
Sedequías interroga a Jeremías
14El rey Sedequías mandó que llevaran a Jeremías a la tercera entrada de la casa del Señor, y allí le dijo:
―Te voy a preguntar algo, y por favor no me ocultes nada.
15Jeremías le respondió al rey:
―Si respondo a tu pregunta, lo más seguro es que me mates. Y, si te doy un consejo, no me vas a hacer caso.
16Pero en secreto el rey Sedequías le hizo este juramento a Jeremías:
―¡Te juro por el Señor, que nos ha dado esta vida, que no te mataré ni te entregaré en manos de estos hombres que atentan contra tu vida!
17Jeremías le dijo a Sedequías:
―Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel: “Si te rindes ante los jefes del rey de Babilonia, salvarás tu vida, y esta ciudad no será incendiada; tú y tu familia viviréis. 18Pero, si no te rindes ante los jefes del rey de Babilonia, la ciudad caerá bajo el poder de los caldeos, y será incendiada, y tú no tendrás escapatoria”.
19El rey Sedequías respondió:
―Yo tengo terror a los judíos que se pasaron al bando de los babilonios, pues me pueden entregar en sus manos para que me torturen.
20Jeremías le contestó:
―Obedece la voz del Señor que yo te estoy comunicando, y no caerás en manos de los babilonios. Así te irá bien, y salvarás tu vida. 21Pero, si te empeñas en no rendirte, esta es la palabra que el Señor me ha revelado: 22Todas las mujeres que aún quedan en el palacio del rey de Judá serán entregadas a los jefes del rey de Babilonia, y ellas mismas te echarán en cara:
»“Tus amigos más confiables
te han engañado y te han vencido.
Tienes los pies hundidos en el fango,
pues tus amigos te dieron la espalda”.
23»Todas tus mujeres y tus hijos serán entregados a los babilonios, y ni tú podrás escapar, sino que caerás bajo el poder del rey de Babilonia, y la ciudad será incendiada».
24Sedequías le contestó a Jeremías:
―Que nadie se entere de estas palabras, pues de lo contrario morirás. 25Si los jefes se enteran de que yo hablé contigo, y vienen y te dicen: “Dinos ya lo que le has informado al rey, y lo que él te dijo; no nos ocultes nada, pues de lo contrario te mataremos”, 26tú les dirás: “Vine a suplicarle al rey que no me mandara de vuelta a casa de Jonatán, a morir allí”.
27Y así fue. Todos los jefes vinieron a interrogar a Jeremías, pero él les contestó de acuerdo con lo que el rey le había ordenado. Entonces lo dejaron tranquilo, porque nadie había escuchado la conversación. 28Y Jeremías se quedó en el patio de la guardia hasta el día en que Jerusalén fue capturada.
La caída de Jerusalén
39:1-10 – 2R 25:1-12; Jer 52:4-16
Jerusalén fue tomada de la siguiente manera:
