Јеремија затворен
1Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније37,1 Облик имена Јехонина, Јер 22,24.28., Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. 2Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.
3Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“
4Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. 5Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.
6Господња реч је дошла пророку Јеремији: 7„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. 8А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’
9Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. 10Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“
11А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, 12и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. 13Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“
14Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. 15Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.
16Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. 17Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:
„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“
18Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? 19Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ 20И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“
21На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеба из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.
Jérémie pendant le siège
Première consultation par le roi
1Sédécias37.1 Sur Sédécias (597 à 587 av. J.-C.), voir 2 R 24.17 à 25.7., fils de Josias, fut établi roi sur le pays de Juda par Nabuchodonosor, roi de Babylone, à la place de Konia, fils de Yehoyaqim. 2Ni lui, ni ses hauts fonctionnaires, ni la population du pays, n’obéissaient aux paroles que l’Eternel avait communiquées par l’intermédiaire du prophète Jérémie. 3Toutefois, le roi Sédécias envoya Yehoukal, fils de Shélémia, et le prêtre Sophonie37.3 Sophonie: le même que celui dont il est question en 21.1 et 29.25-29., fils de Maaséya, auprès du prophète Jérémie pour lui dire : Veuille intercéder pour nous auprès de l’Eternel notre Dieu.
4A cette époque, Jérémie n’avait pas encore été mis en prison, il pouvait circuler librement parmi le peuple. 5L’armée du pharaon37.5 Il s’agit du pharaon Hophra (44.30). Il est sans doute venu à la demande de Sédécias. avait quitté l’Egypte ; les Chaldéens, qui assiégeaient Jérusalem, avaient appris la nouvelle et avaient levé le siège. 6Alors l’Eternel adressa la parole au prophète Jérémie en ces termes : 7Voici ce que déclare l’Eternel, Dieu d’Israël : Tu répondras ainsi au roi de Juda qui vous a envoyés pour me consulter : L’armée du pharaon qui s’était mise en marche pour vous secourir va rentrer chez elle en Egypte37.7 L’Egypte, qui a été rapidement vaincue par Nabuchodonosor (Ez 30.21 et note)., 8et les Chaldéens reviendront attaquer cette ville ; ils s’en empareront et ils y mettront le feu. 9Voici ce que déclare l’Eternel : Ne vous faites pas d’illusions en vous imaginant que les Chaldéens vont se retirer définitivement de chez vous car ils ne partiront pas ! 10Et même si vous réussissiez à battre toute l’armée des Chaldéens qui vous font la guerre, et s’il n’en restait que quelques hommes atteints par les lances ou les flèches, chacun dans sa tente, eh bien, ils se relèveraient et mettraient le feu à cette ville.
Au cachot
11Lorsque l’armée des Chaldéens leva le siège de Jérusalem à l’approche des forces du pharaon, 12Jérémie voulut sortir de la ville pour se rendre dans le territoire de Benjamin afin de prendre possession d’un terrain37.12 Peut-être s’agit-il du terrain acheté à son cousin Hanaméel (voir 32.1-14). au milieu de la population locale.
13Mais quand il fut arrivé à la porte de Benjamin37.13 La porte de Benjamin était au nord de la ville., il fut arrêté par le chef de la garde nommé Yiriya, fils de Shélémia et petit-fils de Hanania, qui lui dit : Tu veux passer aux Chaldéens !
14Jérémie lui répondit : C’est faux, je n’ai aucune intention de passer aux Chaldéens.
Mais Yiriya ne voulut rien entendre, il se saisit de Jérémie et l’amena aux ministres. 15Ceux-ci s’emportèrent contre le prophète, le firent battre et incarcérer dans la maison de Jonathan le secrétaire, qui avait été transformée en prison.
16Jérémie fut jeté dans un cachot voûté et il y resta longtemps. 17Par la suite, le roi Sédécias l’envoya chercher pour l’interroger secrètement dans son palais. Il lui demanda : As-tu un message de la part de l’Eternel ?
– Il y en a un, répondit Jérémie : tu tomberas entre les mains du roi de Babylone.
18Puis Jérémie demanda au roi Sédécias : Quel crime ai-je commis contre toi, contre tes hauts fonctionnaires et contre ce peuple pour que vous m’ayez jeté en prison ? 19Que sont devenus vos prophètes qui vous prophétisaient que le roi de Babylone ne reviendrait plus ni contre vous, ni contre ce pays ? 20Maintenant, mon seigneur le roi, écoute-moi, je te prie, et veuille accéder à ma supplication : ne me renvoie pas dans la maison du secrétaire Jonathan, afin que je n’y trouve pas la mort.
21Alors le roi Sédécias ordonna de transférer Jérémie dans la cour du corps de garde et de lui fournir chaque jour une miche de pain de la rue des boulangers, jusqu’à ce qu’il n’y ait plus de pain dans la ville. Ainsi Jérémie demeura dans la cour du corps de garde.
