Јеремија купује поље
1Реч од Господа која је дошла Јеремији десете године Седекије, Јудиног цара, односно осамнаесте године цара Навуходоносора. 2Тада је војска цара Вавилона опседала Јерусалим. Пророк Јеремија је био затворен у дворишту за стражу, које је у двору Јудиног цара.
3Када га је затворио, Јудин цар Седекија га је прекорио: „Зашто пророкујеш говорећи: ’Овако каже Господ: ево, предаћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га освојити; 4Седекија, цар Јуде неће побећи из руку Халдејаца јер ће сигурно бити предат у руке цара Вавилона, разговараће са њим и срешће га очи у очи; 5цар Вавилона ће одвести Седекију и тамо ће бити док се не заузмем за њега – говори Господ – јер ако се борите са Халдејцима нећете победити?’“
6А Јеремија рече: дошла ми је Господња реч и поручила: 7„Ево Анамеила, сина твога стрица Салума. Доћи ће ти и рећи: ’Купи моје поље у Анатоту јер имаш откупно право да га купиш.’“
8Тако је Анамеило, син мога стрица, дошао до мене – како је Господ и рекао – у двориште за стражу и рекао ми: „Молим те, купи моје поље у Анатоту, на подручју Венијамина. Ти имаш право да га поседујеш, твоје је откупно право. Купи га!“ Знао сам да је ова реч од Господа.
9Тако сам од Анамеила, сина мога стрица, купио поље у Анатоту плативши му седамнаест сребрних шекела32,9 Око 200 gr.. 10Написао сам уговор, запечатио га и пред сведоцима му на теразијама одмерио сребро. 11Затим сам узео уговор о куповини, онај запечаћени по условима и одредбама, као и незапечаћени. 12Уговор о куповини сам дао Варуху, сину Масијиног сина Нирије, пред стричевићем Анамеилом и пред сведоцима који су се потписали на уговор о продаји, и пред свим Јудејцима који су седели у стражарском дворишту.
13И пред свима њима сам заповедио Варуху: 14„Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Узми ове уговоре – овај уговор о продаји и запечаћени и незапечаћени – па их стави у земљану посуду. Нека тамо стоје задуго.’ 15Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’У овој ће се земљи опет куповати куће, поља и виногради!’“
16И када сам дао уговор о продаји Ниријином сину Варуху помолио сам се Господу:
17„О, Господе Боже! Ево, ти си створио небеса снагом својом великом и руком својом моћном. Теби ништа немогуће није! 18Ти исказујеш милост хиљадама, узвраћаш по кривици отаца у недра њихових синова након њих. Бог велики и моћни! Име му је Господ над војскама. 19Велик си у одлукама и велик у делима. Очи су твоје отворене над свим путевима потомака људи, да свакоме узвратиш по његовим путевима и према плоду дела његових. 20У Египту си учинио знакове и чудеса позната све до данас и у Израиљу и међу људима. Стекао си себи име, баш какво је и данас. 21Извео си свој народ Израиљ из Египта знаковима и чудесима, својом руком великом, својом руком моћном и великом страхотом. 22Дао си им ову земљу за коју си се заклео њиховим прецима да ћеш им је дати, земљу којом теку млеко и мед. 23И они су дошли, запосели су је и нису слушали твој глас и твој Закон. Нису живели по свему што си им заповедио да чине, баш ништа од тога. Зато си пустио на њих сва ова зла.
24Ево, бедеми се примичу граду да га освоје! Град ће због мача, глади и помора бити предат у руке Халдејцима што се против њега боре. Као што видиш, остварило се све што си најавио. 25А ти си ми рекао, о, Боже Господе: ’Купи сребром себи поље, па нека сведоци то посведоче’, а град је предан у руке Халдејцима!“
26Реч од Господа која је дошла Јеремији: 27„Ево, ја сам Господ Бог целог човечанства, па зар је мени нешто немогуће? 28Зато овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и он ће га освојити. 29И доћи ће Халдејци који се боре за овај град и запалиће га. Спалиће га огњем, а посебно куће на чијим су крововима кадили Валу и изливали жртву изливницу другим боговима, да би ме разгневили.
30Јер су Израиљци и Јудејци од своје младости на моје очи чинили само зло, јер су ме Израиљци само гневили својим поступцима – говори Господ. 31Јер ме је овај град терао на гнев и разјареност од дана када су га сазидали до данас. Зато га уклањам од себе 32због свег зла народа Израиља и народа Јуде које су починили да би ме разгневили и они, и њихови цареви, њихови главари, њихови свештеници, њихови пророци, сви из Јуде и сви становници Јерусалима. 33Окренули су ми леђа, а не лице. Ја сам их упорно учио, а они нису послушали да би примили прекор. 34Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 35Сазидали су узвишице Валу у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри Молоху. А ја то нисам заповедио, ни помислио нисам да се таква гадост ради и Јуда наводи на грех.
36Сада због тога каже Господ, Бог Израиља, овом граду, за који говорите да ће мачем, глађу и помором бити предан у руке цара Вавилона: 37’Ево, сакупићу их из свих земаља у које сам их изагнао у свом гневу, у својој јарости и у својој срдњи великој. Вратићу их на ово место и даћу им да живе спокојно. 38Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог. 39Даћу им једно срце и један пут, да ме се боје довека за добро своје и своје деце након њих. 40Склопићу са њима вечни савез и нећу их напустити. Чинићу им добро и свој ћу страх ставити у њихова срца да се не окрену од мене. 41И радоваћу се због њих док им чиним добро. Засадићу их чврсто у овој земљи од свег срца и свом душом својом.’
42Јер овако каже Господ: ’Као што сам на овај народ довео сву ову велику пропаст, тако ћу на њих да доведем све добро које им обећавам. 43Куповаће поља у овој земљи за коју говорите: „Ово је пустош без људи и стоке, дана у руке Халдејаца!“ 44Куповаће поља за новац, склапаће уговоре и печатиће их уз присуство сведока у земљи Венијаминовој, у околини Јерусалима, у градовима Јуде, у градовима горја, у свим градовима равнице и у свим градовима Негева, јер ја ћу да вратим њихове изгнанике – говори Господ.’“
Jeremiah Buys a Field
1A message from the Lord came to Jeremiah. It came in the 10th year that Zedekiah was king of Judah. It was in the 18th year of the rule of Nebuchadnezzar. 2The armies of the king of Babylon were getting ready to attack Jerusalem. Jeremiah the prophet was being held as a prisoner. He was kept in the courtyard of the guard. It was part of Judah’s royal palace.
3Zedekiah, the king of Judah, had made Jeremiah a prisoner there. Zedekiah had said to him, “Why do you prophesy as you do? You say, ‘The Lord says, “I am about to hand over this city to the king of Babylon. He will capture it. 4Zedekiah, the king of Judah, will not escape from the powerful hands of the armies of Babylon. He will certainly be handed over to the king of Babylon. Zedekiah will speak with him face to face. He will see him with his own eyes. 5Nebuchadnezzar will take Zedekiah to Babylon. Zedekiah will remain there until I deal with him,” announces the Lord. “Suppose you fight against the armies of Babylon. If you do, you will not succeed.” ’ ”
6Jeremiah said, “A message from the Lord came to me. The Lord said, 7‘Hanamel is going to come to you. He is the son of your uncle Shallum. Hanamel will say, “Buy my field at Anathoth. You are my closest relative. So it’s your right and duty to buy it.” ’
8“Then my cousin Hanamel came to me. I was in the courtyard of the guard. It happened just as the Lord had said it would. Hanamel said, ‘Buy my field at Anathoth. It is in the territory of Benjamin. It is your right to buy it and own it. So buy it for yourself.’
“I knew that this was the Lord’s message. 9So I bought the field at Anathoth from my cousin Hanamel. I weighed out seven ounces of silver for him. 10I signed and sealed the deed of purchase. I had some people witness everything. And I weighed out the silver on the scales. 11There were two copies of the deed. One was sealed and the other wasn’t. The deed included the terms and conditions of the sale. 12I gave Baruch the copies of the deed. My cousin Hanamel saw me do this. The witnesses who had signed the deed were there too. So were all the Jews who were sitting in the courtyard of the guard. Baruch was the son of Neriah. Neriah was the son of Mahseiah.
13“I gave Baruch directions in front of all of them. I said, 14‘The Lord who rules over all is the God of Israel. He says, “Take this deed of purchase. Take the sealed and unsealed copies. Put them in a clay jar. Then they will last a long time.” 15The Lord who rules over all is the God of Israel. He says, “Houses, fields and vineyards will again be bought in this land.” ’
16“I gave the deed of purchase to Baruch, the son of Neriah. Then I prayed to the Lord. I said,
17“ ‘Lord and King, you have reached out your great and powerful arm. You have made the heavens and the earth. Nothing is too hard for you. 18You show your love to thousands of people. But you cause the sins of parents to affect even their children. Great and powerful God, your name is the Lord Who Rules Over All. 19Your purposes are great. Your acts are mighty. Your eyes see everything people do. You reward each one of them in keeping with their conduct. You do this based on what they have done. 20You performed signs and wonders in Egypt. And you have continued to do them to this day. You have done them in Israel and among all people. You are still known for doing them. 21You brought your people Israel out of Egypt. You did it with signs and wonders. You reached out your mighty hand and powerful arm. You did great and wonderful things. 22You gave Israel this land that you promised to their people of long ago. It is a land that has plenty of milk and honey. 23Israel came in and took it over. But they did not obey you. They didn’t follow your law. They didn’t do what you commanded them to do. So you brought all this trouble on them.
24“ ‘See how ramps are built up against Jerusalem’s walls to attack it. The city will be handed over to the armies of Babylon. They are attacking it. It will fall because of war, hunger and plague. What you said would happen is now happening, as you can see. 25Lord and King, the city will be handed over to the armies of Babylon. In spite of that, you tell me to buy a field. You say, “Pay for it with silver. And have the sale witnessed.” ’ ”
26Then a message from the Lord came to Jeremiah. The Lord said, 27“I am the Lord. I am the God of all people. Is anything too hard for me?” 28So the Lord says, “I am about to hand this city over to the armies of Babylon. I will give it to Nebuchadnezzar, the king of Babylon. He will capture it. 29The armies of Babylon are now attacking this city. They will come in and set it on fire. They will burn it down. They will burn down the houses where the people made me very angry. They burned incense on their roofs to the god named Baal. And they poured out drink offerings to other gods.
30“The people of Israel and Judah have done nothing but evil in my eyes. They have done it since the nation was young. In fact, they have done nothing but make me very angry. They have worshiped statues of gods their own hands have made,” announces the Lord. 31“This city has always stirred up my great anger. It has done it since the day it was built. Now I must remove it from my sight. 32The people of Israel and Judah have made me very angry. They have done many evil things. They, their kings and officials have sinned. So have their priests and prophets. And the people of Judah and Jerusalem have also sinned. 33They turned their backs to me. They would not face me. I taught them again and again. But they would not listen or pay attention when they were corrected. 34They set up the hateful statues of their gods. They did it in the house where I have put my Name. They made my house ‘unclean.’ 35The people built high places for Baal in the Valley of Ben Hinnom. That is where they sacrifice their children to Molek in the fire. That is something I did not command. It did not even enter my mind. They did something I hate. They made Judah sin.”
36Here is what you people of Judah are saying about this city. “By war, hunger and plague it will be handed over to the king of Babylon.” But here is what the Lord, the God of Israel, says. 37“You can be sure that I will gather my people again. I will send them away when my burning anger blazes out against them. But I will bring them back to this place. And I will let them live in safety. 38They will be my people. And I will be their God. 39I will give them a single purpose in life. Then, they will always have respect for me. Then all will go well for them. And it will also go well for their children after them. 40I will make a covenant with them that will last forever. I promise that I will never stop doing good to them. I will cause them to respect me. Then they will never turn away from me again. 41I will take pleasure in doing good things for them. I will certainly plant them in this land. I will do these things with all my heart and soul.”
42The Lord says, “I have brought all this horrible trouble on these people. But now I will give them all the good things I have promised them. 43Once more fields will be bought in this land. It is the land about which you now say, ‘It is a dry and empty desert. It doesn’t have any people or animals in it. It has been handed over to the armies of Babylon.’ 44Fields will be bought with silver. Deeds will be signed, sealed and witnessed. That will be done in the territory of Benjamin. It will be done in the villages around Jerusalem and in the towns of Judah. It will also be done in the towns of the central hill country. And it will be done in the towns of the western hills and the Negev Desert. I will bless their people with great success again,” announces the Lord.
