1„У оне дане – говори Господ – бићу Бог свим родовима Израиљевим, а они ће бити мој народ.“
2Овако каже Господ:
„Народ који је преживео мач
нашао је наклоност у пустињи,
када је Израиљ отишао да нађе свој починак.“
3Господ ми31,3 У Септуагинти стоји Господ му. Овде пророк говори у име свег народа. се издалека објавио:
„Ја те волим љубављу вечном
и зато те милошћу привлачим!
4Опет ћу те сазидати,
обновљена бићеш, о, девице израиљска.
Даирама ћеш се опет окитити,
играћеш у колу с радоснима!
5Опет ћеш да садиш винограде
на брдима Самарије.
А они који саде,
ти ће и да једу.
6Јер долази дан када ће звати стражари
по Јефремовом горју:
’Устаните! Идемо Господу,
нашем Богу на Сион!’“
7Овако каже Господ:
„Радосно кличите због Јакова!
Подврискујте кличући због главе народа!
Објављујте, прослављајте и говорите:
’О, Господе, спаси свој народ,
остатак Израиљев!’
8Ево, доводим их из северне земље,
окупљам их из најдаљих земљиних крајева.
И међу њима ће бити слепи и хроми,
трудница и породиља.
Баш велики збор ће се вратити овамо.
9Доћи ће с преклињањима,
довешћу их док буду вапили.
Водићу их на набујале потоке,
на путеве равне на којима се неће спотакнути.
Јер ја сам Израиљу отац
и Јефрем је мој првенац.“
10„Народи, чујте реч Господњу,
јавите по далеким острвима и реците:
’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити
и чуваће их као пастир своје стадо.’
11Јер, Господ је откупио Јакова,
искупио га је из руку јачега од њега.
12А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно.
Ликоваће због добра Господњег, због жита
и вина, због уља, јагањаца и телади.
Живот ће им бити као врт заливен
и више никад неће малаксати.
13Девојка ће се у колу радовати
заједно са младићима и старцима.
Преокренућу њихову жалост у радост.
Утешићу их и обрадовати их након туге њихове.
14Наситићу изобиљем душе свештеника
а и мој ће народ сит бити од добара мојих
– говори Господ.“
15Овако каже Господ:
„У Рами се глас чује,
јецај и лелек гласни:
то Рахиља за децом својом нариче,
и неће да се утеши,
јер њих више нема.“
16Овако каже Господ:
„Грло стегни да не плаче,
не дај оку да засузи!
Јер, ево награде за дело твоје
– говори Господ –
вратиће се они из земље непријатеља.
17За твоје сутра постоји нада
– говори Господ –
вратиће се деца у свој завичај.
18Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали:
’Казнио си ме
и био сам кажњен као теле неукроћено.
Поврати ме да могу да се вратим,
јер си ти, Господе, Бог мој!
19И кад сам ти се вратио,
покајао сам се;
и кад сам поучен био,
тукао сам се у бедра.
Срамота ме је и понижен сам
јер носим ругло своје младости.’
20Није ли Јефрем мој драги син
и дете најмилије?
Иако сам често говорио против њега,
стално мислим о њему.
Зато ми је за њим устрептала утроба
и стварно ћу да му се смилујем
– говори Господ.
21Постави себи путоказе.
Стави себи знакове
и срце усмери на пут,
на стазу којом си ишла.
Па се врати, о, девице израиљска,
врати се овим својим градовима!
22Докле ћеш да тумараш,
о, ћерко одметничка?!
Јер Господ је створио на земљи нешто ново,
као кад би жена приступила мушкарцу.“
23Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ 24Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. 25Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“
26И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак.
27„Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. 28И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. 29У данима оним неће више говорити:
’Очеви су јели недозрело грожђе,
али зато зуби трну синовима!’
30Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!
31Ево, долазе дани – говори Господ –
када ћу склопити нови савез
с народом израиљским
и с народом Јудиним.
32То неће бити као кад сам
склопио савез са њиховим оцима,
онога дана кад сам их узео за руку
и извео из Египта.
Али нису били верни моме савезу,
а ја сам им био муж
– говори Господ.
33А ово је савез који ћу склопити
с народом израиљским након тих дана:
ставићу свој Закон у њих саме,
и уписаћу га у њихова срца.
Ја ћу бити њихов Бог,
а они ће бити мој народ
– говори Господ!
34Тада нико неће поучавати свога суграђанина
или брата говорећи: ’Упознај Господа’,
јер ће ме познавати сви од малог до великог
– говори Господ.
Јер опростићу њихове кривице,
и нећу се сећати њихових греха.“
35Овако каже Господ
који даје сунце да светли дању,
одредбе месецу и звездама да светле ноћну;
који море узбурка и таласи му кључају
и коме је име Господ над војскама:
36„Ако би ове одредбе и нестале преда мном
– говори Господ –
престаће и Израиљево потомство
да буде народ преда мном довека.“
37Овако каже Господ:
„Када би могла да се премере небеса горња,
и када би могли да се истраже темељи земљини доњи,
тако бих и ја могао да одбацим све потомке Израиља
због свега онога што су учинили
– говори Господ.
38Ево, долазе дани – говори Господ – када ће се обновити град за Господа, од Ананилове куле па до Угаоних врата. 39А уже за мерење ће се протегнути све до брда Гарив и назад према Гоаху. 40И сва долина лешева и пепела, сва поља долине Кидрон, до угла Коњских врата ка истоку биће света Господу. Град никад више и довека неће бити разваљиван и рушен.“
1“Naquele tempo”, diz o Senhor, “serei o Deus de todas as famílias de Israel, e eles serão o meu povo.”
2Assim diz o Senhor:
“O povo que escapou da morte
achou favor no deserto”.
Quando Israel buscava descanso,
3o Senhor lhe apareceu no passado,31.3 Ou o Senhor apareceu a nós vindo de longe, dizendo:
“Eu a amei com amor eterno;
com amor leal a atraí.
4Eu a edificarei mais uma vez,
ó virgem, Israel!
Você será reconstruída!
Mais uma vez você se enfeitará com guizos
e sairá dançando com os que se alegram.
5De novo você plantará videiras
nas colinas de Samaria;
videiras antes profanadas pelos lavradores
que as tinham plantado.31.5 Ou videiras que os lavradores plantarão e cujo fruto colherão.
6Porque vai chegando o dia
em que os sentinelas gritarão nas colinas de Efraim:
‘Venham e subamos a Sião,
à presença do Senhor, do nosso Deus’ ”.
7Assim diz o Senhor:
“Cantem de alegria por causa de Jacó;
gritem, exaltando a principal das nações!
Proclamem e deem louvores, dizendo:
‘O Senhor salvou o seu povo,31.7 Conforme a Septuaginta. O Texto Massorético diz Ó Senhor, salva o teu povo.
o remanescente de Israel’.
8Vejam, eu os trarei da terra do norte
e os reunirei dos confins da terra.
Entre eles estarão o cego e o aleijado,
mulheres grávidas e em trabalho de parto;
uma grande multidão voltará.
9Voltarão com choro,31.9 Conforme a Septuaginta. O Texto Massorético diz Suplicarão enquanto eu os conduzir.
mas eu os conduzirei em meio a consolações.
Eu os conduzirei às correntes de água por um caminho plano,
onde não tropeçarão,
porque sou pai para Israel
e Efraim é o meu filho mais velho.
10“Ouçam a palavra do Senhor, ó nações,
e proclamem nas ilhas distantes:
‘Aquele que dispersou Israel o reunirá
e, como pastor, vigiará o seu rebanho’.
11O Senhor resgatou Jacó
e o libertou das mãos do que é mais forte do que ele.
12Eles virão e cantarão de alegria nos altos de Sião;
ficarão radiantes de alegria pelos muitos bens
dados pelo Senhor:
o cereal, o vinho novo, o azeite puro,
as crias das ovelhas e das vacas.
Serão como um jardim bem regado,
e não mais se entristecerão.
13Então as moças dançarão de alegria,
como também os jovens e os velhos.
Transformarei o lamento deles em júbilo;
eu lhes darei consolo e alegria em vez de tristeza.
14Satisfarei os sacerdotes com fartura;
e o meu povo será saciado pela minha bondade”,
declara o Senhor.
15Assim diz o Senhor:
“Ouve-se uma voz em Ramá,
lamentação e amargo choro;
é Raquel, que chora por seus filhos e recusa ser consolada,
porque os seus filhos já não existem”.
16Assim diz o Senhor:
“Contenha o seu choro e as suas lágrimas,
pois o seu sofrimento será recompensado”, declara o Senhor.
“Eles voltarão da terra do inimigo.
17Por isso há esperança para o seu futuro”, declara o Senhor.
“Seus filhos voltarão para a sua pátria.
18“Ouvi claramente Efraim lamentando-se:
‘Tu me disciplinaste como a um bezerro indomado,
e fui disciplinado.
Traze-me de volta, e voltarei,
porque tu és o Senhor, o meu Deus.
19De fato, depois de desviar-me,
eu me arrependi;
depois que entendi,
bati no meu peito.
Estou envergonhado e humilhado
porque trago sobre mim a desgraça da minha juventude’.
20Não é Efraim o meu filho querido?
O filho em quem tenho prazer?
Cada vez que eu falo sobre Efraim,
mais intensamente me lembro dele.
Por isso, com ansiedade o tenho em meu coração;
tenho por ele grande compaixão”,
declara o Senhor.
21“Coloque marcos e ponha sinais nas estradas,
preste atenção no caminho que você trilhou.
Volte, ó virgem, Israel!
Volte para as suas cidades.
22Até quando você vagará, ó filha rebelde?
O Senhor criou algo novo nesta terra:
uma mulher abraça31.22 Ou sairá em busca de; ou ainda protegerá um guerreiro”.
23Assim diz o Senhor dos Exércitos, o Deus de Israel: “Quando eu os trouxer de volta do cativeiro31.23 Ou eu restaurar a sorte deles, o povo de Judá e de suas cidades dirá novamente: ‘O Senhor a abençoe, ó morada justa, ó monte sagrado’. 24O povo viverá em Judá e em todas as suas cidades, tanto os lavradores como os que conduzem os rebanhos. 25Restaurarei o exausto e saciarei o enfraquecido”.
26Então acordei e olhei em redor. Meu sono tinha sido agradável.
27“Virão dias”, diz o Senhor, “em que semearei na comunidade de Israel e na comunidade de Judá homens e animais. 28Assim como os vigiei para arrancar e despedaçar, para derrubar, destruir e trazer a desgraça, também os vigiarei para edificar e plantar”, declara o Senhor. 29“Naqueles dias não se dirá mais:
“ ‘Os pais comeram uvas verdes,
e os dentes dos filhos se embotaram’.
30“Ao contrário, cada um morrerá por causa do seu próprio pecado.
Os dentes de todo aquele que comer uvas verdes se embotarão.
31“Estão chegando os dias”, declara o Senhor,
“quando farei uma nova aliança
com a comunidade de Israel
e com a comunidade de Judá.
32Não será como a aliança
que fiz com os seus antepassados
quando os tomei pela mão
para tirá-los do Egito;
porque quebraram a minha aliança,
apesar de eu ser o Senhor31.32 Ou marido deles31.32 A Septuaginta e a Versão Siríaca dizem e eu me afastei deles.”,
diz o Senhor.
33“Esta é a aliança que farei com a comunidade de Israel
depois daqueles dias”, declara o Senhor:
“Porei a minha lei no íntimo deles
e a escreverei nos seus corações.
Serei o Deus deles,
e eles serão o meu povo.
34Ninguém mais ensinará ao seu próximo
nem ao seu irmão, dizendo:
‘Conheça ao Senhor’,
porque todos eles me conhecerão,
desde o menor até o maior”,
diz o Senhor.
“Porque eu lhes perdoarei a maldade
e não me lembrarei mais dos seus pecados.”
35Assim diz o Senhor,
aquele que designou o sol para brilhar de dia,
que decretou que a lua e as estrelas brilhem de noite,
que agita o mar para que as suas ondas rujam;
o seu nome é o Senhor dos Exércitos:
36“Somente se esses decretos desaparecerem de diante de mim”,
declara o Senhor,
“deixarão os descendentes de Israel
de ser uma nação diante de mim para sempre”.
37Assim diz o Senhor:
“Se os céus em cima puderem ser medidos,
e os alicerces da terra embaixo puderem ser sondados,
então eu rejeitarei os descendentes de Israel,
por tudo o que eles têm feito”,
diz o Senhor.
38“Estão chegando os dias”, declara o Senhor, “em que esta cidade será reconstruída para o Senhor, desde a torre de Hananeel até a porta da Esquina. 39A corda de medir será estendida diretamente até a colina de Garebe, indo na direção de Goa. 40Todo o vale, onde cadáveres e cinzas são jogados, e todos os terraços que dão para o vale do Cedrom a leste, até a esquina da porta dos Cavalos, serão consagrados ao Senhor. A cidade nunca mais será arrasada ou destruída.”
