1Ако муж отпусти своју жену
и она оде од њега и припадне другом човеку,
хоће ли он да је врати и поново узме назад?
Зар неће бити сасвим оскрнављена та земља?
А ти си блудничила са многим другима
и мени ћеш ли се вратити?
– говори Господ.
2Подигни своје очи на оголеле висове и осмотри:
Где још ниси напаствована?
На путевима си седела због њих
као Арапин у пустињи.
Оскрнавила си земљу
својим блудничењем и својом поквареношћу.
3Зато су заустављени пљускови
и није било позних киша.
А ти си добила образ жене блуднице,
али си одбила да се постидиш.
4Нећеш ли од сада да ме дозиваш:
’Оче мој, пријатељу младости моје!
5Хоће ли се гневити довека?
Зар ће непрестано да се љути?’
Чуј, рекла си,
а учинила си зла колико си могла.“
Неверни Израиљ
6Господ ми је рекао за време цара Јосије: „Јеси ли видео шта је учинила отпадница Израиљ? Ишла је на сваку узвишицу и под свако зелено дрво и онде блудничила. 7А мислио сам, после свега тога што је учинила, да ће ми се вратити, а није ми се вратила. И то је видела Јудеја, њена превртљива сестра. 8Наиме, видео сам да је у свим тим случајевима блудничила отпадница Израиљ, па сам је отпустио и дао јој потврду о разводу. Али се није уплашила Јудеја, њена превртљива сестра, него и она оде да такође блудничи. 9Ето, својим је лакомисленим блудничењем опоганила земљу. Починила је прељубу и на камену и на дрвету. 10Али и поред свега тога није ми се свим својим срцем вратила њена превртљива сестра Јудеја, него привидно – говори Господ.“
11На то ми је рекао Господ: „Отпадница Израиљ се показала праведнијом него превртљива Јудеја! 12Иди и објави ове речи северу па реци:
’Врати се, отпаднице Израиљу – говори Господ –
нећу да те гледам гневно.
Јер ја сам веран – говори Господ –
и нећу да се гневим довека.
13Само схвати своје кривице.
Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила
и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом,
а глас мој нисте послушали
– говори Господ.
14Врати се, о, народе одметнички – говори Господ – јер ја сам ожењен вама и ја ћу да вас узмем: једног из града и двоје из рода и одвешћу вас на Сион. 15Даћу вам пастире по мом срцу и они ће вас напасати знањем и разборитошћу. 16И биће овако: када се умножите и будете плодни у земљи тих дана – говори Господ – народ више неће говорити: „Ковчег Господњег савеза!“ Неће им долазити на ум и народ га се неће сећати, јер им више неће недостајати или опет бити прављен. 17У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца. 18У то ће време дом Јудин ићи са домом Израиљевим, и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим прецима.
19И помислио сам:
„Како да те поставим међу синове?
Како да ти дам земљу чежње,
преславно наследство народа?“
Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“
и од мене отићи нећеш.
20Ипак, као што жена изневери свог мужа
тако сте и ви изневерили мене, о, доме Израиљев
– говори Господ.’“
21На оголелим висовима се чује вапај
преклињања израиљског народа,
јер су изопачили своје путеве
и заборавили су Господа, свог Бога.
22„Врати се, о, народе одметнички!
Ја ћу да излечим ваше отпадништво.“
„Ево нас! Теби смо дошли
јер ти си Господ, наш Бог.
23Заиста, са узвишица стиже обмана,
а метеж са планина.
Заиста, у Господу, нашем Богу
је спасење Израиља!
24Бог срамоте3,24 Стих 24 показује иронију поуздања у лажног бога. Покајник у исповести Вала назива срамотом. је прождро
труд наших отаца још од наше младости,
и њихова стада, њихова крда,
њихове синове и њихове ћерке.
25Лезимо у срамоту своју
и нека нас покрије наш стид!
Згрешили смо Господу, нашем Богу,
ми и наши преци
још од своје младости, све до данас,
и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“
