Јеремији раде о глави
1На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: 2„Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. 3Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. 4Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, 5да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – 6овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“
7А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. 8Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! 9Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.
10За ово су чули Јудини главари, па су из царевог двора дошли у Господњи Дом. Сели су на улаз Нових Господњих врата. 11Свештеници и пророци су овако рекли главарима и свем народу: „Овај човек је заслужио смртну казну јер је пророковао против овог града, онако како сте чули својим ушима.“
12А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. 13Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. 14А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. 15Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“
16А главари и сав народ су рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт јер нам је говорио у име Господа, нашег Бога.“
17Али подигли су се неки људи од старешина земље па су рекли свем народном збору: 18„Михеј Морашћанин је пророковао у време Јудиног цара Језекије. Рекао је свем народу Јуде: ’Овако каже Господ над војскама:
Преоран ће бити Сион,
Јерусалим у рушевине претворен,
а брдо овог Дома у зараслу шуму.’
19Па јесу ли га погубили Језекија, цар Јуде и сви Јудејци? Зар се он није бојао Господа и вапио пред лицем Господњим, па је одустао Господ од зла које им је најавио? А ево, ми ћемо себи нанети велико зло!“
20Али био је ту и човек који је пророковао у Господње име – Урија, син Семајин из Киријат-Јарима. И он је за овај град и за ову земљу пророковао према Јеремијиним речима. 21Када су цар Јоаким, сви његови јунаци и сви главари чули његове речи, цар је одлучио да га погуби. Урија је чуо за то, уплашио се и побегао. Отишао је за Египат. 22Цар Јоаким је послао људе у Египат. Тамо су, наиме, отишли Ахворов син Елнатан и још неки с њим. 23Они су довели Урију из Египта и извели га пред цара Јоакима који га је погубио мачем. Тело му је бацио на гробље обичног народа.
24Али Ахикам, син Сафанов, је чувао Јеремију и није дозволио да га предају народу и погубе.
Jeremiah’s Enemies Try to Have Him Killed
1A message from the Lord came to Jeremiah. It was shortly after Jehoiakim became king of Judah. He was the son of Josiah. 2The Lord said to Jeremiah, “Stand in the courtyard of my house. Speak to the people of the towns in Judah. Speak to all those who come to worship in my house. Tell them everything I command you. Do not leave out a single word. 3Perhaps they will listen. Maybe they will turn from their evil ways. Then I will not do what I said I would. I will not bring trouble on them. I had planned to punish them because of the evil things they had done. 4Tell them, ‘The Lord says, “Listen to me. Obey my law that I gave you. 5And listen to the words my servants the prophets are speaking. I have sent them to you again and again. But you have not listened to them. 6So I will make this house like Shiloh. All the nations on earth will use the name of this city in a curse.” ’ ”
7Jeremiah spoke these words in the Lord’s house. The priests, the prophets and all the people heard him. 8Jeremiah finished telling all the people everything the Lord had commanded him to say. But as soon as he did, the priests, the prophets and all the people grabbed him. They said, “You must die! 9Why do you prophesy these things in the Lord’s name? Why do you say that this house will become like Shiloh? Why do you say that this city will be empty and deserted?” And all the people crowded around Jeremiah in the Lord’s house.
10The officials of Judah heard what had happened. So they went up from the royal palace to the Lord’s house. There they took their places at the entrance of the New Gate. 11Then the priests and prophets spoke to the officials and all the people. They said, “This man should be sentenced to death. He has prophesied against this city. You have heard it with your own ears!”
12Then Jeremiah spoke to all the officials and people. He said, “The Lord sent me to prophesy against this house and this city. He told me to say everything you have heard. 13So change the way you live and act. Obey the Lord your God. Then he won’t do what he said he would. He won’t bring on you the trouble he said he would bring. 14As for me, I’m in your hands. Do to me what you think is good and right. 15But you can be sure of one thing. If you put me to death, you will be held responsible for spilling my blood. And I haven’t even done anything wrong. You will bring guilt on yourselves and this city and those who live in it. The Lord has sent me to you. He wanted me to say all these things so you could hear them. And that’s the truth.”
16Then the officials and all the people spoke to the priests and prophets. They said, “This man shouldn’t be sentenced to death! He has spoken to us in the name of the Lord our God.”
17Some of the elders of the land stepped forward. They spoke to the whole community gathered there. They said, 18“Micah from Moresheth prophesied. It was during the time Hezekiah was king over Judah. Micah spoke to all the people of Judah. He told them, ‘The Lord who rules over all says,
“ ‘ “Zion will be plowed up like a field.
Jerusalem will be turned into a pile of trash.
The temple hill will be covered with bushes and weeds.” ’ (Micah 3:12)
19Did King Hezekiah or anyone else in Judah put Micah to death? Hezekiah had respect for the Lord and tried to please him. And the Lord didn’t judge Jerusalem as he said he would. He didn’t bring on it the trouble he said he would bring. But we are about to bring horrible trouble on ourselves!”
20Uriah was another man who prophesied in the name of the Lord. He was from Kiriath Jearim. He was the son of Shemaiah. Uriah prophesied against this city and this land. He said the same things Jeremiah did. 21King Jehoiakim and all his officers and officials heard Uriah’s words. So the king decided to put him to death. But Uriah heard about it. He was afraid. And he ran away to Egypt. 22So King Jehoiakim sent Elnathan to Egypt. He also sent some other men along with him. Elnathan was the son of Akbor. 23Those men brought Uriah out of Egypt. They took him to King Jehoiakim. Then the king had Uriah struck down with a sword. He had Uriah’s body thrown into one of the graves of the ordinary people.
24In spite of that, Ahikam stood up for Jeremiah. Ahikam was the son of Shaphan. Because of Ahikam, Jeremiah wasn’t handed over to the people to be put to death.
