1Јудин је грех записан гвозденим пером,
урезан дијамантским шиљком
на плочу њиховог срца
и на рогове ваших жртвеника.
2Деца њихова размишљају
о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,
под зеленим дрвећем
на високим брдима.
3А ти што се пењеш на планину у пољу:
твоје добро и сва имања твоја
дајем као плен,
и твоје узвишице за грех
по свим твојим границама.
4И ти сам ћеш да изгубиш наследство
које сам ти дао.
Учинићу да робујеш својим непријатељима
у земљи коју не знаш,
јер си запалио ватру мога гнева
и довека она букти.“
5Овако каже Господ:
„Проклет је човек у човека што се узда,
снагу своју што у телу тражи,
а од Господа окреће срце своје!
6Биће као грм у пустињи
што и не зна кад му добро дође.
Тавориће у безводној пустари,
у слатини где нико не живи.
7Благословен је човек што се узда у Господа
и коме је Господ узданица!
8Он ће бити као дрво посађено поред вода,
што корење пружа ка живоме току.
Припека кад дође, оно се не боји;
лишће му зелено кроз годину целу.
Од суше не стрепи,
плода увек има.
9Срце је варљиво више од свег другог.
Непоправљиво је,
и ко ће га знати!
10Ја, Господ, испитујем срце,
нутрину проверавам;
па свакоме дајем по његовом путу,
а и према плоду од његових дела.
11Као јаребица што се леже, али не излеже,
онај је што благо непоштено згрће:
на пола му живота блага више нема,
а он на своме крају испада будала.“
12Престо славе од давнина узвишен,
место је нашег Светилишта.
13Надо Израиљева, Господе,
постидеће се сви који те оставе.
Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,
јер су оставили Господа,
извор свежих вода.
14Излечи ме, Господе, да будем излечен!
Спаси ме да и спасен будем,
јер си ти моја слава!
15Гле њих, говоре ми:
„Где је реч Господња?
Хајде, нек се збуде!“
16Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.
Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.
И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
17Не буди ми ти на ужас,
јер си моје уточиште у дану пропасти!
18Нек се стиде моји гонитељи,
а не ја да се стидим.
Нека они буду заплашени,
а не ја да заплашен будем.
Сручи на њих дан пропасти
и сломи их двапут јачим сломом.
Субота – посвећени дан
19Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. 20Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! 21Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. 22Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. 23Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. 24Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: 25тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. 26И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. 27Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
猶大的罪與罰
1「猶大人的罪是用鐵筆記錄的，用鑽石鐫刻的，寫在了他們心坎上和祭壇角上。 2他們的兒女沒有忘記綠樹下、高崗上、 3山野間的祭壇和亞舍拉神像。因為他們境內的罪惡，我必使敵人擄掠他們的財寶和神廟。 4他們必失去我賜給他們的產業，被敵人擄到異鄉做奴隸，因為他們激起了我的怒火，永難熄滅。」
5耶和華說：
「信靠世人、倚靠血肉之軀、
背叛耶和華的人該受咒詛！
6這樣的人毫無福樂，
像沙漠中的灌木。
他要住在曠野中乾旱無人的鹽鹼地。
7信靠耶和華、倚靠耶和華的人有福了！
8這樣的人像一棵栽在水邊的樹，
根扎入水中，
不怕炎熱，不怕乾旱，
綠葉如蔭，不斷結果。
9「人心比什麼都詭詐，
無可救藥，
誰能識透呢？
10我耶和華鑒察人心，
察看人的意念，
按照人的行為報應人。」
11謀取不義之財的人就像孵其他鳥蛋的鷓鴣，
他中年便會失去不義之財，
最後成了愚昧之人。
12我們的聖殿是從太初就矗立在高處的榮耀寶座。
13耶和華啊，你是以色列的盼望。
背棄你的人必蒙羞，
背叛你的人必像寫在塵土上的名字一樣消逝，
因為他們背棄了耶和華——活水的源泉。
14耶和華啊，
你醫治我，我必痊癒；
你拯救我，我必脫離危難，
因為你是我所讚美的。
15人們常譏諷我說：「耶和華說的那些事在哪裡？
怎麼還沒有實現呢？」
16但我並沒有逃避牧養你子民的工作，
也沒有求你降禍給他們。
你知道我說的每一句話。
17你是我患難中的避難所，
求你不要使我恐懼。
18願你使那些迫害我的人蒙羞，
不要使我蒙羞；
願你使他們驚慌，
不要使我驚慌。
求你使他們大禍臨頭，
徹底毀滅他們。
遵守安息日
19耶和華對我說：「你去站在猶大君王出入的城門前和耶路撒冷的各城門前， 20宣告，『從這些城門進出的猶大君王、百姓以及耶路撒冷的居民啊，你們都要聽耶和華的話。 21耶和華說，如果你們想保住性命，就要小心，不要在安息日帶貨物進耶路撒冷的城門， 22也不要從家中運出貨物，不要在安息日做任何工作。要按照我對你們祖先的吩咐守安息日為聖日。 23然而，他們卻不聽，毫不理會，頑固不化，不肯受教。
24「『耶和華說，你們要留心聽我的話，在安息日不可運貨物進耶路撒冷的城門，不可做任何工作，要守安息日為聖日。 25這樣，坐大衛寶座的君王及其官員必乘車騎馬和猶大人以及耶路撒冷的居民從城門出入。這城必永遠有人居住。 26人們必帶著燔祭、平安祭、素祭、乳香和感恩祭從猶大的城邑、耶路撒冷四周、便雅憫地區、丘陵、山區和南地去耶和華的殿。 27但如果你們不聽我的話，不守安息日為聖日，仍在安息日運貨物進耶路撒冷的城門，我必在各城門點起無法撲滅的大火，燒毀耶路撒冷的宮殿。』」
