Бог и идоли
1Доме Израиљев, чујте реч коју вам говори Господ! 2„Овако каже Господ:
’Не учите се путу народа
и не плашите се небеских знакова
којих се плаше народи.
3Јер су обичаји тих народа празни.
Ето, то је тек дрво из шуме које је неко посекао,
дело уметникове алатке.
4Украсио га је сребром и златом.
Клиновима и чекићима га учвршћују
да се не клати!
5Личе на страшило у леји за краставце.
Не говоре,
и морају да се носе, јер не ходају.
Не плаши их се!
Они не могу да науде,
а не могу ни шта добро да ураде.’“
6Нико није као ти, о, Господе!
Велики си,
и велико је твоје силно име.
7Ко се не би бојао тебе,
Царе народа?
Јер теби то доликује.
Међу свим мудрацима народа
и по свим њиховим царствима
нема никог као што си ти.
8Сви су глупи и безумни,
јер је ништа поука од дрвета.
9Из Тарсиса доносе ковано сребро
и злато из Уфаза,
дело уметника и рукотворину златара.
Одећа им је љубичаста и скерлетна
и све је то дело вештих људи.
10А Господ је истински Бог!
Он је Бог живи и вечни цар.
Од његовог гнева тресе се земља,
и народи не могу да истрпе јарост његову.
11„Овако им реците: ’Богови који нису начинили небеса и земљу ће нестати и са земље и испод небеса.’“
12Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену,
и својом је разборитошћу разапео небеса.
13Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
14Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди,
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
15Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
16Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе Израиљ његово је наследство,
а он се зове Господ над војскама.
Разарање долази
17Покупи са земље свој завежљај,
ти која живиш под опсадом.
18Јер овако каже Господ:
„Ево, сад ћу као праћком
да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“
19Јао мени због мог лома!
Тешка је моја рана.
А ја сам рекао:
„Ово је само болест, издржаћу је ја.“
20Мој је шатор похаран
и шаторска ужад покидана.
Деца су моја од мене отишла и нема их.
Нема никога да опет постави мој шатор,
никога да подигне завесе на њему.
21Пастири су се глупо понели
и нису тражили Господа.
Зато и нису напредовали
и раштркана су сва њихова стада.
22Ево вести! Долази глас
и ломљава велика из северне земље:
да ће градови Јуде постати пустош
и јазбина шакала.
Јеремијина молитва
23Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
и да онај који хода не управља својим корацима.
24Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
не у свом гневу,
да ме не нестане.
25Излиј свој гнев на народе
што те не познају,
на родове који твоје име не призивају.
Јер су они гутали Јакова и прогутали,
и прождрли су га,
насеље му у пустош претворили.
